Пређи на садржај

Форд Фиеста

С Википедије, слободне енциклопедије


Форд фијеста
Седма генерација (осма генерација у Уједињеном Краљевству)
Преглед
Произвођач Форд
Производња1976. – 2023.
Монтажа Шпанија
 Уједињено Крањевство
 Немачка
 Бразил
 Кина
 Јужноафричка република
 Венецуела
 Индија
 Мексико
 Тајланд
 Вијетнам
 Република Кина
 Русија
Каросерија и шасија
КласаМали аутомобил
Каросерија3 и 5 врата – хечбек
4 врата – седан
3 врата – вен
Погонски агрегат
Моторбензин 1.0, 1.25, 1.4, 1.5, 1.6 L
дизел 1.4, 1.6 L [н. 1]
Степен преноса5 степени (мануелни)
4 степена (аутоматик)
Величине
Међуосовинско
растојање
2489 [н. 2]
Дужина3950 (08–10)
4067 (11–)
4409 (седан)
Ширина1722
Висина1481 (08–10)
1473 (11–)

Форд фијеста (енгл. Ford Fiesta) је аутомобил који је производила америчка фабрика аутомобила Форд. Производио се од 1976. до 2023. године.[1]

Име аута и порекло назива

[уреди | уреди извор]

"Фијеста" назив доста подсећа на фестиву (Форд фестива). Порекло је из шпанског језика (шп. Fiesta), што на шпанском значи "забава".

Историјат

[уреди | уреди извор]

Када је настала, категорисана је у ауто мањи од Форд ескорта у Европи (касније фокуса). Децембра 1973. године, Хенри Форд II и одбор директора компаније Форд донели су историјску одлуку да покрену пројекат под називом Bobcat. Дуго времена компанија није објављивала право име новог модела. Коначно 1975. године на конференцији за новинаре у Детроиту Хенри Форд II најавио је право име модела – фијеста. Производња новог аутомобила првобитно је покренута у две главне Фордове филијале, у Келну у Немачкој и у Дантону у Енглеској.[2]

Форд фијеста спада у класу малих аутомобила, која се производи од 1976. године, тренутно у својој седмој генерацији. Фијеста се производила у Европи, САД, Бразилу, Аргентини, Мексику, Венецуели, Кини, Индији, Тајвану, Тајланду и Јужној Африци. Фијести је продато преко 15 милиона јединица, и трећи је најпродаванији Форд иза ескорта и Ф-серије.[3]

1977. и 1990. године фијеста је освојила треће место у избору европског аутомобила године, док је VI генерација 2009. године освојила друго место.[4]

Свих шест генерација фијесте су доступни у седан и вен верзији, иако није доступна на свим тржиштима. Верзије I, II и III генерације карактерише стандардна шасија од троје врата. 1991. је уведен комби у III генерацији и добио име Форд куријер. Куријер је наставио да се производи и у четвртој генерацији све до 2002. када је замењен са Форд транзит конектом. За пету генерацију, стандардна верзија фијеста вен је заснован на каросерији са троје врата. Шеста генерација фијесте вен је први пут представљена на европском тржишту у лето 2009, годину дана након првобитног лансирања.[2]

Прва генерација (1976–1983)

[уреди | уреди извор]
Прва генерација
I генерација
Преглед
Произвођач Форд
Производња1976. – 1983.
МонтажаСарлуј и Келн, Западна Немачка
Алмусафес, Шпанија
Дегенем, Уједињено Краљевство
ДизајнерТом Тјарда
Уве Бансен
Каросерија и шасија
КласаМали аутомобил
Каросерија3 врата – хечбек
Погонски агрегат
Моторбензин 1.0, 1.1, 1.2, 1.6 L
Степен преноса4 степени (мануелни)
Величине
Међуосовинско
растојање
2286
Дужина3565
Ширина1567
Висина1360
КонкуренцијаТојота корола
Фолксваген поло
Пежо 104
Рено 5
Фијат 127

Фијеста је првобитно била доступна у Европи са Валенсија 957 cm³ Право четири мотором (И4) са опцијама високе и ниске компресије, и 1117 cm3 моторима и у Басе, Популар, Популар Плус, Л, ГЛ (1978. надаље), Гија и С нивои опреме, као и комби. Америчка Марк И фијеста је направљена у Келну, али према мало другачијим спецификацијама; Амерички модели су били Басе, Децор, Спорт и Гија, при чему је Гија имао највиши ниво опреме. Ови нивои опреме су се веома мало променили током трогодишње вожње Фијесте у САД, од 1978. до 1980. Сви амерички модели су имали снажнији мотор од 1.596 cm³, (који је био старија "кросфлов" верзија Кента, уместо Валенсије) опремљен каталитичким конвертором и ваздушном пумпом како би се задовољиле строге калифорнијске прописе о емисији издувних гасова), браници који апсорбују енергију, бочна светла за означавање, округла запечаћена предња светла и побољшана динамика судара и интегритет система горива, као и опциони клима уређај (који није био доступан у Европи). На америчком тржишту, северноамерички Форд ескорт заменио је и фијесту и компактни пинто 1981. године, такмичећи се са Шевролет кеветеом и Шевролет кавалиером.

Друга генерација (1983–1989)

[уреди | уреди извор]
Друга генерација
II генерација
Преглед
Произвођач Форд
Производња1983. – 1989.
МонтажаСарлуј и Келн, Западна Немачка
Алмусафес, Шпанија
Дегенем, Уједињено Краљевство
Каросерија и шасија
КласаМали аутомобил
Каросерија3 врата – хечбек
Погонски агрегат
Моторбензин 1.0, 1.1, 1.3, 1.4, 1.6, 1.7 L
Степен преноса4 и 5 степени (мануелни)
5 степени (аутоматик)
Величине
Међуосовинско
растојање
2286
Дужина3565
Ширина1567
Висина1360
КонкуренцијаТојота корола
Фолксваген поло
Опел корса
Пежо 104
Рено 5

Фијеста друге генерације се појавила у августу 1983. године са ревидираним предњим крајем и унутрашњости, као и поклопцем пртљажника који је пресликао бочне линије аутомобила. 1,3 Л ОХВ мотор је избачен, а замењен је 1984. са сложеном хемисферичном комором за сагоревање (ЦВХ) са угаоним вентилом, сличног капацитета, која је две године касније замењена сагоревањем од 1,4 Л. Мотори Кент/Валенсија од 957 и 1.117 кубика наставили су са само малим изменама и по први пут је произведена Фијеста дизел са мотором од 1.600 кубика прилагођеним од ескорта.

Трећа генерација (1989–1997)

[уреди | уреди извор]
Трећа генерација
III генерација
Преглед
Произвођач Форд
Производња1989. – 1995.
МонтажаСарлуј и Келн, Њемачка
Алмусафес, Шпанија
Дегенем, Уједињено Краљевство
Каросерија и шасија
КласаМали аутомобил
Каросерија3 и 5 врата – хечбек
Погонски агрегат
Моторбензин 1.0, 1.1, 1.3, 1.4, 1.6, 1.75, 1.8 L
Степен преноса4 и 5 степени (мануелни)
5 степени (аутоматик)
Величине
Међуосовинско
растојање
2446
Дужина3743
Ширина1606
Висина1321
КонкуренцијаТојота корола (до 1991)
Фолксваген поло
Опел корса
Пежо 205
Рено 5
Рено клио
Фијат уно

Трећа генерација фијестe је представљена крајем 1988. године и званично је пуштена у продају у фебруару 1989. Аутомобил је био заснован на новој платформи, одбацивши задњу осовину старог аутомобила за полунезависну распоред торзионих греда, и изгледао је радикално другачије, адресирајући главну слабост претходне генерације – недостатак верзије са петоро врата, која је до тада била доступна у њеним главним ривалима као што су Фијат уно, Пежо 205 и 106 и Опел корса. Друга главна промена била је у погонском механизму – побољшана висококомпресована вртложна верзија агрегата Кент/Валенсија. ЦВХ јединице из друге генерације пренете су углавном неизмењене. Дизел мотор је повећан на 1.8 Л капацитета.

Четврта генерација (1995–2002)

[уреди | уреди извор]
Четврта генерација
IV генерација
Преглед
Произвођач Форд
Производња1995. – 2002.
МонтажаСарлуј и Келн, Њемачка
Алмусафес, Шпанија
Дегенем, Уједињено Краљевство
Сао Бернардо до Кампо, Бразил
Чунгкинг и Нанчанг, Кина
Преторија, Јужноафричка Република
Каросерија и шасија
КласаМали аутомобил
Каросерија3 и 5 врата – хечбек
Погонски агрегат
Моторбензин 1.0, 1.25, 1.3, 1.4, 1.5, 1.6 L
дизел 1.75 L
Степен преноса5 степени (мануелни)
5 степени (аутоматик)
Величине
Међуосовинско
растојање
2446 хечбек
2486 седан
Дужина3828–3833 хечбек
4140 седан
Ширина1634
Висина1334
КонкуренцијаТојота јарис
Фолксваген поло
Опел корса
Пежо 205
Рено клио
Фијат пунто
Фијат уно

Фијеста пете генерације је лансирана у октобру 1995. године и постала је најпродаванији аутомобил у Британији од 1996. до 1998. године, када га је претекао потпуно нови Форд фокус, замена за ескорт.

Четврта генерација је имала користи од новог унутрашњег и спољашњег стила. Задржао је сличне димензије као код претходника, заједно са платформом и основном структуром каросерије, најуочљивије бочним отворима врата. Модели РС1800 и РС Турбо нису пребачени у ажурирану понуду фијесте.

Модел је имао низ нових Зетец-СЕ мотора, доступних у облицима од 1,25 Л и 1,4 Л, 1,8-литарски дизел мотор је мало модификован за Марк ИВ, који се сада продаје као "Ендура ДЕ". Модели нижих спецификација остали су доступни уз оно што је било коначно издање Кент 1,3 Л ОХВ мотора, сада познатог као Ендура-Е.

Пета генерација (2002–2008)

[уреди | уреди извор]
Пета генерација
V генерација
Преглед
Произвођач Форд
Производња2002. – 2008.
МонтажаСарлуј и Келн, Њемачка
Алмусафес, Шпанија
Валенсија (Венецуела), Венецуела
Камацари, Бразил
Чунгкинг Кина
Ченај, Индија
Каросерија и шасија
КласаМали аутомобил
Каросерија3 и 5 врата – хечбек
Погонски агрегат
Моторбензин 1.0, 1.25, 1.3, 1.4, 1.6 L
дизел 1.4, 1.6 L
Степен преноса5 степени (мануелни)
4 и 5 степени (аутоматик)
Величине
Међуосовинско
растојање
2486
Дужина3833–3918 хечбек
Ширина1685
Висина1464–1468
КонкуренцијаШевролет авео
Тојота јарис
Хонда џез
Хјундаи гец
Фолксваген поло
Опел корса
Пежо 205
Пежо 206
Пежо 207
Рено клио
Фијат пунто
Фијат уно

1. априла 2002. представљена је Фијеста пете генерације. Производња у фабрици Алмусафес почела је 29. априла 2002. Већина мотора је пренета из претходне Фијесте, али је преименована у „Дуратек“, пошто се назив „Зитек“ сада користио искључиво за спортске моделе. Претходни мотор од 1,3 Л је првобитно био доступан у Великој Британији, али је брзо замењен Рокем 1.3 Л, оба под именом Дуратек 8в.

Шеста генерација (2008–2017)

[уреди | уреди извор]
Шеста генерација
VI генерација
Преглед
Произвођач Форд
Производња2008. – 2017.
МонтажаКелн, Њемачка
Алмусафес, Шпанија
Валенсија (Венецуела), Венецуела
Камацари, Бразил
Чунгкинг Кина
Ченај, Индија
Каросерија и шасија
КласаМали аутомобил
Каросерија3 и 5 врата – хечбек
4 врата – седан
Погонски агрегат
Моторбензин 1.0, 1.25, 1.4, 1.5, 1.6 L
дизел 1.4, 1.5, 1.6 L
Степен преноса4 и 5 степени (мануелни)
5 степени (аутоматик)
Величине
Међуосовинско
растојање
2489
Дужина3950–4067 хечбек
4291–4409 седан
Ширина1709–1722
Висина1453–1495 хечбек
1453–1473 седан
КонкуренцијаШевролет авео
Тојота јарис
Хонда џез
Хјундаи i20
Фолксваген поло
Опел корса
Пежо 205
Пежо 206
Пежо 207
Пежо 208
Рено клио
Фијат пунто
Фијат уно

Фијеста шесте генерације је приказана у форми концепта као Форд верв на Салону аутомобила у Франкфурту у септембру 2007. и пласирана на главна европска тржишта, Аустралија и Сједињених Држава. Развијен под шифром пројекта Б299 и Б409, овај модел користи нову Фордову глобалну Б-цар платформу.

Модел је лансиран у складу са новом стратегијом компаније „Оне Форд“, која је захтевала производњу и продају појединачних модела на глобалном нивоу како би се постигла ефикасност и економија обима, уместо да се праве регионални модели. Производња је почела у Фордовој фабрици у Келну у Немачкој у августу 2008. Друга фабрика у Валенсији, Шпанија, почела је производњу почетком 2009. Производња у Кини, Тајланду и Мексику почела је од краја 2008. до 2010. године. У Бразилу је производња хечбек верзије почела 2013. године.

Седма генерација (2017–2023)

[уреди | уреди извор]
Седма генерација
VII генерација
Преглед
Произвођач Форд
Производња2017. – 2023.
МонтажаКелн, Њемачка
Каросерија и шасија
КласаМали аутомобил
Каросерија3 и 5 врата – хечбек
Погонски агрегат
Моторбензин 1.0, 1.1, 1.5 L
дизел 1.5 L
Степен преноса5 и 6 степени (мануелни)
6 и 7 степени (аутоматик)
Величине
Међуосовинско
растојање
2493
Дужина4049–4068
Ширина1734–1783
Висина1483–1498
КонкуренцијаШевролет авео
Тојота јарис
Хонда џез
Хјундаи i20
Фолксваген поло
Опел корса
Пежо 208
Рено клио
Фијат пунто

29. новембра 2016. у Немачкој је најављена фијеста седме генерације. Речено је да је већи, пространији, сигурнији, ефикаснији и квалитетнији у односу на свог претходника. Асортиман фијесте је проширен и укључује нове додатке – варијанту у кросоверу под називом фијеста активе и луксузну фијесту вињале.

За разлику од претходних генерација, фијеста је повучена из Северне Америке, Јужне Америке, Аустралазије и Азије, према Форду, због популарности кросовер СУВ-а, пикапа и спортских аутомобила, као што су рејнџер, еверест, мустанг и куга. Међутим, фијеста СТ је наставила да се продаје у Аустралији због своје популарности и веће профитне марже.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Kraj proizvodnje za Ford Fiestu”. autoblog.rs (на језику: српски). 07. 07. 2023. Приступљено 8. 11. 2023. 
  2. ^ а б „Историја фијесте” (на језику: руски). avtomarket.ru. Приступљено 24. 3. 2014. 
  3. ^ „Ford Fiesta turns 35, hits 15 million units, celebrates” (на језику: енглески). autoblog.com. Приступљено 24. 3. 2014. 
  4. ^ „Европски аутомобил године” (на језику: енглески). caroftheyear.org. Приступљено 24. 3. 2014. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Грешка код цитирања: Постоје ознаке <ref> за групу с именом „н.“, али нема одговарајуће ознаке <references group="н."/>