Фосфоресценција
Фосфоресценција је појава емитовања светлости из објекта који је претходно био осветљен. За разлику од флуоресценције, емисија светлости се наставља након што се уклони извор светла. Разлика између флуоресценције и фосфоресценције је у томе што приликом фосфоресценције систем прелази између стања различитих мултиплицитета, док код флуоресценције систем увек прелази између стања истог мултиплицитета.[1]
Теорија
[уреди | уреди извор]
Упадно зрачење побуђује електрон из основног стања у неко побуђено електронско стање. У побуђеном електронском стању систем се вибрационо релаксира у основно вибрационо стање тог побуђеног електронског стања. У том стању систем се може задржати неколико наносекунди одакле се може флуоресценцијским прелазом релаксирати у основно електронско стање или, уколико постоје вибрациона стања, која одговарају неком нижем електронском стању, систем се може релаксирати преко тих вибрационих стања, уколико су им енергије блиске. Уколико је електронски систем побуђеног стања другачијег мултиплицитета блиско са стањем у којем се систем налази, може доћи до прелаза у то стање другачијег мултиплицитета. Тај прелаз се назива међусистемска конверзија. У стању другачијег мултиплицитета од основног, систем се не може релаксирати, јер правила забране то забрањују. Због тога се систем задржава неко време у том систему. Релаксирање у основно стање, резултује емисијом светла. Емисија светла је одгођена због задржавања система у стању другачијег мултиплицитета. Фосфоресценција најчешће траје неколико секунди до неколико минута, али постоје случајеви када се систем може задржати у побуђеном стању и годинама. Због губитака енергије на вибрационе релаксације (у побуђеним стањима) енергија побудног зрачења мора бити већа од енергије емитованог зрачења.[2]
Често се систем мора побуђивати ултраљубичастим зрачењем, да би емитовао у видљивом. Пријелази се најчешће догађају између синглетног и триплетног стања. Температура често утиче на фосфоресценцију.
Литература
[уреди | уреди извор]- ^ Karl A. Franz, Wolfgang G. Kehr, Alfred Siggel, Jürgen Wieczoreck, and Waldemar Adam "Luminescent Materials" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2002, Wiley-VCH, Weinheim. DOI 10.1002/14356007.a15_519
- ^ Доналд А. МцQуаррие; Јохн D. Симон (1997). Пхyсицал Цхемистрy: А Молецулар Аппроацх (1ст изд.). Университy Сциенце Боокс. ИСБН 0935702997.
