Фридрих Шлејермахер
Фридрих Шлејермахер | |
---|---|
![]() Фридрих Шлејермахер | |
Лични подаци | |
Пуно име | Фридрих Данијел Ернст Шлејермахер |
Датум рођења | 21. новембар 1768. |
Место рођења | Бреслау, Шлеска, Пруска |
Датум смрти | 12. фебруар 1834.65 год.) ( |
Место смрти | Берлин, Бранденбург, Пруска |
Образовање | Универзитет у Халу (1787–90)[1] |
Филозофски рад | |
Епоха | романтичка херменеутика |
Школа филозофије | Немачки идеализам[2] јенски романтизам[3] берлински романтизам[4] романтичка херменеутика[5] методолошка херменеутика[6] |
Интересовања | теологија, психологија, егзегеза Новог завета, филозофска и хришћанска етика, дијалектика, логика, метафизика |
Идеје | Херменеутика као циклични процес[7] |
Фридрих Шлејермахер (нем. Friedrich Schleiermacher, Бреслау, 21. новембар 1768 — Берлин, 12. фебруар 1834) немачки је филозоф, теолог и професор, један од најзначајнијих представника протестантске теологије и утемељитељ савремене филозофске херменеутике.
Биографија[уреди | уреди извор]
Шлејермахер је рођен 1768. у Бреслау, граду у Шлеској покрајини тадашње Краљевине Пруске (данас Wроцлав у Пољској). Његов деда Данијел био је пастор повезан с ционитима,[8][9] а отац Готлеб калвинистички капелан у пруској војсци. Фридрицх је школовање започео у моравској школи у Нискију у Горњој Лужици и Барбију код Магдебурга, међутим пијетистичка моравска теологија није га задовољила и уз очев невољни пристанак уписао се на Универзитет у Халеу, институцију која је пригрлила рационалистички дух Вулфа и Семлера.
Још у раним текстовима Шлејермахер је разрађивао схваћање религије као сентимента директне зависности од бесконачног, према којем је индивидуа искључиво самоприказ бесконачног и његово појединачно постојање. Сагласно том почивањем на грудима бесконачног, појединац може прекорачити своју просторно-временску условљеност односно „ропско битисање” Кантове трансценденталне филозофије. На основи претпоставки да је бит религије зрење и осећај универзума, ослушкивање и препуштање његовим властитим приказима и радњама, Шлејермахер је изградио властити филозофски систем који се темељи на увиду у јединство ума и природе. Док се природне науке баве озбиљењем природе у уму, духовне науке осветљују ток самоозбиљења духа у природи као темељ филозофије културе. Према Шлејермахеру, гранична „нормативна” наука међу њима је дијалектика, као платонски разумљено „умијеће вођења разговора” ради саме истине. То подразумева да је наука дијалошка заједница истраживача у којој научне спознаје добивају своју проверу и верификацију. Овим је поставио правац савременим теоријама интерсубјективно посредоване спознаје и комуникацијске заједнице уопштено.
Још је важније његово утемељење филозофијске херменеутике. Сагласно учењу Вулфа, Ернестија, Моруса и нарочито Карл Wилхелм Фриедрицх СцхлегелШлегела, Шлејермахер је сматрао да се сваком тексту па тако и Библији треба приступити као језично-уметничком производу његових аутора. При таквом задатку успоставио је и канон „херменеутичког круга” односно начело да се текстуална целина мора тумачити из својих делова (и обратно). Мисија разумевања увек се налази у фрикцији између индивидуално-продуктивног и општејезичног, између индивидуалних мисли и општих начела говора. С обзиром на то, Шлејермахер је разликовао граматичку и психолошку интерпретацију – док се граматичка бави разумевањем говора тј. тиме шта говорник чини од језика и његових елемената, техничка и психолошка интерпретација баве се мислима, тј. унутарњим говором (медитација) и његовим извањским приопштењем (композиција), те настанком тока главних и споредних мисли. Тек када се узму заједно, такве интерпретације омогућују целину разумевања. Универзалност Шлејермахерове херменеутике понајпре је у њеном захтеву за „разумевањем туђега говора” уопште, чиме она постаје применљива на сва подручја човековог стваралаштва.
Од 1804. до 1807. Шлејермахер је радио као професор на Универзитету у Халеу, а 1810. био је један од утемељитеља Универзитета у Берлину. Једно време обављао је и дужност секретара Пруске академије наука. Године 1809. венчао се са Хенријетом фон Вилич и 11 година касније добио сина Натаниела чија је смрт у доби од само девет година оставила је дубок траг на Шлејермахера. Преминуо је у Берлину 1834. од пнеумоније, у 65. години живота.
Радови[уреди | уреди извор]
Под насловом Gesamtausgabe der Werke Schleiermachers in drei Abteilungen, Шлејермахерови радови су први пут објављени у три секције:
- Теологија (11 томова)
- Проповеди (10 томова, 1873–1874, 5 томова)
- Филозофија и разно (9 томова, 1835–1864).
Такође погледајте Sämmtliche Werke (Берлин, 1834фф.), и Werke: mit einem Bildnis Schleiermachers (Лајпциг, 1910) у четири тома.
Други радови:
- Pädagogische Schriften (3. издање 1902).
- Аус Сцхлеиермацхерс Лебен ин Бриефен (Берлин, 1858–1863, ин 4 волс., цорреспонденце).
- Лебен Сцхлеиермацхерс. Вол. 1. Ед. Wилхелм Дилтхеy. Берлин: Реимер, 1870. (Цорреспонденце фром 1768–1804).
- Фриедрицх Сцхлеиермацхер, еин Лебенс- унд Цхарактербилд. D. Сцхенкел, 1868 (базирано на селекцији писама).
Модерна издања:
- Бриеф Оутлине фор тхе Студy оф Тхеологy (Курзе Дарстеллунг дес тхеологисцхен Студиумс зум Бехуф еинлеитендер Ворлесунген, 1830).
- 1850 теxт тр. бy Wиллиам Фаррер, Единбургх.
- 1966 теxт тр. бy Терренце Тице, Рицхмонд, ВА.
- Тхе Цхристиан Фаитх ин Оутлине (2нд ед. оф Дер Цхристлицхе Глаубе, 1830–1).
- 1911 цонденсед пресентатион тр. анд ед. бy Георге Цросс, Тхе Тхеологy оф Фриедрицх Сцхлеиермацхер. Цхицаго: Университy оф Цхицаго Пресс, 1911.
- 1922 оутлине тр. бy D. M. (Доналд Мацпхерсон) Баиллие, Единбургх: Т. & Т. Цларк.
- 1999 теxт тр. бy Х. Р. МацКинтосх, ед. Ј. С. Стеwарт. Единбургх: Т. & Т. Цларк. Папербацк. ISBN 978-0-567-08709-6..
- Цхристмас Еве: А Диалогуе он тхе Инцарнатион (Дие Wеихнацхтсфеиер: Еин Геспрäцх, 1826).
- 1890 теxт тр. бy W. Хастие, Единбургх: Т. & Т. Цларк.
- 1967 теxт тр. бy Терренце Тице, Рицхмонд, ВА: Сцхоларс Пресс.
- Диалецтиц, ор, Тхе Арт оф Доинг Пхилосопхy: А Студy Едитион оф тхе 1811 Нотес (Сцхлеиермацхерс Диалектик, 1903). Тр. Терренце Тице. Атланта, ГА: Сцхоларс Пресс, Папербацк. Сцхлеиермацхер, Фриедрицх (2000). Сцхлеиермацхерс Диалектик. Сцхоларс Пресс. ИСБН 978-0-7885-0293-4.
- Фифтеен Сермонс оф Фриедрицх Сцхлеиермацхер Деливеред то Целебрате тхе Бегиннинг оф а Неw Yеар (Монологуес, 1800), тр. Едwина Г. Лаwлер, Едwин Меллен Пресс, хардцовер. 2003. ISBN 978-0-7734-6628-9.
- Селецтед Сермонс оф Сцхлеиермацхер. Тр. Марy Ф. Wилсон. Лондон: Ходдер анд Стоугхтон, 1890.
- Сцхлеиермацхер'с Интродуцтионс то тхе Диалогуес оф Плато, транс. Wиллиам Добсон. репринт, Неw Yорк: Арно Пресс, 1973; репринт, Цхарлестон, СЦ: БиблиоБазаар, 2009. Папербацк. Сцхлеиермацхер'с Интродуцтионс то тхе Диалогуес оф Плато. Цамбридге Ј. & Ј.Ј. Деигхтон. 1836. ИСБН 978-1-116-55546-2..
- Лецтурес он Пхилосопхицал Етхицс (Грундрисс дер пхилосопхисцхен Етхик, 1841). Тр. Лоуисе Адеy Хуисх. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, Папербацк. Фриедрицх Сцхлеиермацхерс Грундрисс дер пхилосопхисцхен Етхик. Берлин, Г. Реимер. 2002. ИСБН 978-0-521-00767-2.
- Тхе Лифе оф Јесус, тр. С. Мацлеан Гилмоур. Сиглер Пресс Папербацк. 1997. ISBN 978-1-888961-04-1.
- А Цритицал Ессаy он тхе Госпел оф Луке (Űбер дие Сцхрифтен дес Лукас: еин критисцхер Версуцх, 1817). Лондон: Таyлор, 1825.
- Херменеутицс анд Цритицисм анд Отхер Wритингс (Херменеутик унд Критик мит бесондерер Безиехунг ауф дас Неуе Тестамент, 1838). Тр. Андреw Боwие. Цамбридге Университy Пресс, 1998 Папербацк. Сцхлеиермацхер, Фриедрицх (1838). Херменеутик унд Критик мит бесондерер Безиехунг ауф дас Неуе Тестамент. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-59848-4.
- Он Цреедс, Цонфессионс Анд Цхурцх Унион: "Тхат Тхеy Маy Бе Оне", тр. Иаин Г. Ницол. Едwин Меллен Пресс хардцовер. 2004. ISBN 978-0-7734-6464-3.
- Он Фреедом, транс. А. L. Блацкwелл. Леwистон, НY: Едwин Меллен, 1992.
- Он тхе Глаубенслехре: Тwо Леттерс то Др. Луцке (Сцхлеиермацхерс Сендсцхреибен üбер сеине Глаубенслехре ан Лüцке). Тр. Јамес Дуке анд Францис Фиоренза. Атланта, ГА: Сцхоларс Пресс, 1981.
- Он тхе Хигхест Гоод, транс. Х. V. Фроесе. Леwистон, НY: Едwин Меллен Пресс, 1992.
- Он Религион: Спеецхес то итс Цултуред Десписерс (Üбер дие Религион: Реден ан дие Гебилдетен унтер ихрен Верäцхтерн, тхрее едитионс: 1799, 1806, 1831)
- 1799 теxт тр. Рицхард Цроутер, Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, Папербацк. 1996. ISBN 978-0-521-47975-2.
- 1893 теxт тр. бy Јохн Оман, Лоуисвилле: Wестминстер Јохн Кноx Пресс, Папербацк. Сцхлеиермацхер, Фриедрицх (1994). Он религион; спеецхес то итс цултуред десписерс. Wестминстер Јохн Кноx Пресс. ИСБН 978-0-664-25556-5.
- Он тхе Wортх оф Лифе (Űбер ден Wерт дес Лебенс), транс. Е. Лаwлор, Т. Н. Тице. Леwистон, НY: Едwин Меллен, 1995.
- Солилоqуиес, транс. Хораце L. Фриесс. Цхицаго, 1957.
- Тоwард а Тхеорy оф Социабле Цондуцт анд Ессаyс ин Итс Интеллецтуал-Цултурал Цонтеxт, тр. Рутх Друцилла Рицхардсон. Едwин Меллен Пресс, 1996 хардцовер. ISBN 978-0-7734-8938-7.
- Selected Sermons of Schleiermacher, tr. Mary F. Wilson. Wipf & Stock Publishers, Paperback. Schleiermacher, Friedrich (2004). Selected sermons of Schleiermacher. Wipf and Stock Publishers. ISBN 978-1-59244-602-5.
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Biografie, Friedrich Schleiermacher
- ^ Kristin Gjesdal, Gadamer and the Legacy of German Idealism, Cambridge University Press, 2012, p. 156.
- ^ Paola Mayer, Jena Romanticism and Its Appropriation of Jakob Böhme, McGill-Queen's University Press, 1999, p. 101.
- ^ Helmut Thielicke, Modern Faith and Thought, William B. Eerdmans Publishing, 1990, p. 174.
- ^ Mueller-Vollmer, Kurt (март 1988). The Hermeneutics Reader: Texts of the German Tradition from the Enlightenment to the Present. Continuum. стр. 72. ISBN 9781847142856.
- ^ Edward Joseph Echeverria, Criticism and Commitment: Major Themes in Contemporary "Post-Critical" Philosophy, Rodopi, 1981, p. 221.
- ^ Friedrich Schleiermacher, Hermeneutics: The Handwritten Manuscripts, ed. by Heinz Kimmerle, trans. by James Duke and Jack Forstman (Missoula: Scholars Press, 1977), p. 196: "just as the whole is understood from the parts, so the parts can be understood from the whole. This principle is of such consequence for hermeneutics and so incontestable that one cannot even begin to interpret without using it."
- ^ Boston Collaborative Encyclopedia of Western Theology: Friedrich Daniel Ernst Schleiermacher (1768–1834)
- ^
Herbermann, Charles, ур. (1913). „Zionites”. Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company. Приступљено 18. 6. 2014.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Schleiermacher, Friedrich Daniel Ernst”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Цамбридге Университy Пресс.
- Хеинрицх Финк: Бегрüндунг дер Функтион дер Практисцхен Тхеологие беи Фриедрицх Даниел Ернст Сцхлеиермацхер: Еине Унтерсуцхунг анханд сеинер практисцх-тхеологисцхен Ворлесунген. Берлин 1966 (Берлин, Хумболдт-У., Тхеол. Ф., Дисс. в. 25. Јан. 1966) [мастер'с тхесис]
- Wилхелм Дилтхеy: Лебен Сцхлеиермацхерс, ед. M. Редекер, Берлин 1966
- Фалк Wагнер: Сцхлеиермацхерс Диалектик. Еине критисцхе Интерпретатион, Гüтерслох 1974
- Бриан А. Геррисх: А Принце оф тхе Цхурцх. Сцхлеиермацхер анд тхе Бегиннингс оф Модерн Тхеологy, Лондон / Пхиладелпхиа 1984
- Курт-Вицтор Селге (ед.): Интернатионалер Сцхлеиермацхер-Конгреß Берлин 1984 (Зwеи Теилбäнде), Берлин / Неw Yорк 1985
- Гüнтер Мецкенстоцк: Детерминистисцхе Етхик унд критисцхе Тхеологие. Дие Аусеинандерсетзунг дес фрüхен Сцхлеиермацхер мит Кант унд Спиноза 1789–1794, Берлин / Неw Yорк 1988
- Ханс-Јоацхим Биркнер: Сцхлеиермацхер-Студиен. (Сцхлеиермацхер-Арцхив. Банд 16), Берлин / Неw Yорк 1996
- Јулиа А. Ламм: Тхе Ливинг Год: Сцхлеиермацхер'с Тхеологицал Аппроприатион оф Спиноза, Университy Парк, Пеннсyлваниа 1996
- Улрицх Бартх / Цлаус-Диетер Остхöвенер (Хг.), 200 Јахре "Реден üбер дие Религион". Актен дес 1. Интернатионален Конгрессес дер Сцхлеиермацхер-Геселлсцхафт Халле, 14.–17. 03 1999 (Сцхлеиермацхер Арцхив 19), Берлин / Неw Yорк 2000
- Курт Ноwак: Сцхлеиермацхер. Лебен, Wерк унд Wиркунг. Гöттинген: Ванденхоецк & Рупрецхт, 2001.
- Маттхиас Wолфес: Öффентлицхкеит унд Бüргергеселлсцхафт. Фриедрицх Сцхлеиермацхерс политисцхе Wирксамкеит, Берлин / Неw Yорк 2004
- Лундберг, Пхиллип (2005). Таллyхо – Тхе Хунт фор Виртуе: Беаутy, Трутх анд Гооднесс – Нине Диалогуес бy Плато. АутхорХоусе. ИСБН 978-1-4184-4976-6.
- Цхристоф Еллсиепен: Ансцхауунг дес Универсумс унд Сциентиа Интуитива. Дие спинозистисцхен Грундлаген вон Сцхлеиермацхерс фрüхер Религионстхеорие, Берлин / Неw Yорк 2006
- Wалтер Wyман, Јр.: "Тхе Роле оф тхе Протестант Цонфессионс ин Сцхлеиермацхер’с Тхе Цхристиан Фаитх". Тхе Јоурнал оф Религион 87:355–385, Јулy 2007
- Цхристентум – Стаат – Култур. Актен дес Конгрессес дер Интернатионален Сцхлеиермацхер-Геселлсцхафт ин Берлин, Марцх 2006. Хрсг. вон Андреас Арндт, Улрицх Бартх анд Wилхелм Грäб (Сцхлеиермацхер-Арцхив 22), Де Груyтер: Берлин / Неw Yорк 2008
- Бартх, Карл. Тхе Тхеологy оф Сцхлеиермацхер. транс. Геоффреy Бромилеy. Гранд Рапидс, Мицхиган: Еердманс, 1982.
- Бартх, Карл. "Сцхлеиермацхер," ин Протестант Тхеологy фром Роуссеау то Ритсцхл. Неw Yорк: Харпер, 1959. Цх. VIII, пп. 306–354.
- Брандт, Р. Б. Тхе Пхилосопхy оф Сцхлеиермацхер: Тхе Девелопмент оф хис Тхеорy оф Сциентифиц анд Религиоус Кноwледге. Wестпорт, ЦТ: 1968.
- Цроутер, Рицхард. Фриедрицх Сцхлеиермацхер: Бетwеен Енлигхтенмент анд Романтицисм. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс: 2008.
- Гадамер, Ханс-Георг. Трутх анд Метход, 2нд ревисед ед. тр. Јоел Wеинсхеимер анд Доналд . Марсхалл. Неw Yорк: Цонтинуум, 1994.
- Кенклиес, К. (2012). „Едуцатионал тхеорy ас топологицал рхеториц. Тхе цонцептс оф педагогy оф Јоханн Фриедрицх Хербарт анд Фриедрицх Сцхлеиермацхер”. Студиес ин Пхилосопхy анд Едуцатион. 31 (3): 265—273. С2ЦИД 255065853. дои:10.1007/с11217-012-9287-6.
- Кенклиес, Карстен. "Сцхлеиермацхер, Фриедрицх Даниел Ернст". Ин Енцyцлопедиа оф Едуцатионал Тхеорy анд Пхилосопхy. Едитед бy D.C. Пхиллипс. Тхоусанд Оакс: САГЕ Публицатионс, 2014, пп. 733–735.
- Кирн, О. "Сцхлеиермацхер, Фриедрицх Даниел Ернст." Тхе Неw Сцхафф-Херзог Енцyцлопедиа оф Религиоус Кноwледге. Вол. X. Неw Yорк: Функ анд Wагналлс, 1911. пп. 240–246.
- Мариñа, Јацqуелине, ед. Тхе Цамбридге Цомпанион то Сцхлеиермацхер. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, 2005.
- Мунро, Роберт. Сцхлеиермацхер: Персонал анд Спецулативе. Паислеy: А. Гарднер, 1903.
- Ниехбухр, Рицхард Р. Сцхлеиермацхер он Цхрист анд Религион: А Неw Интродуцтион. Неw Yорк: Сцрибнерс, 1964.
- Парк, Јае-Еун. "Сцхлеиермацхер'с Перспецтиве он Редемптион: А Фулфиллмент оф тхе цоинцидентиа оппоситорум бетwеен тхе Фините анд тхе Инфините ин Партиципатион wитх Цхрист." Јоурнал оф Реформед Тхеологy 9/3 (2015): 270-294.
- Селбие, W. Е. Сцхлеиермацхер: А Цритицал анд Хисторицал Студy. Неw Yорк: Дуттон, 1913.
- Кербер, Ханнес. "Страусс анд Сцхлеиермацхер. Ан Интродуцтион то 'Еxотериц Теацхинг". Ин Реориентатион: Лео Страусс ин тхе 1930с. Едитед бy Мартин D. Yаффе анд Рицхард С. Рудерман. Неw Yорк: Палграве, 2014, пп. 203–214.
- Берман, Антоине. L'éпреуве де л'éтрангер. Цултуре ет традуцтион данс л'Аллемагне романтиqуе: Хердер, Гоетхе, Сцхлегел, Новалис, Хумболдт, Сцхлеиермацхер, Хöлдерлин, Парис, Галлимард, Ессаис. 1984. ISBN 978-2-07-070076-9.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Фридрих Шлејермахер на сајту Интернет Арцхиве (језик: енглески)
- Фридрих Шлејермахер на сајту ЛибриВоx (језик: енглески)
- Залта, Едwард Н. (ур.). „Фриедрицх Даниел Ернст Сцхлеиермацхер”. Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy.
- Фридрих Шлејермахер на сајту WorldCat (језик: енглески)
- Инфограпхy абоут Фриедрицх Сцхлеиермацхер
Бöхме, Трауготт (1920). „Сцхлеиермацхер, Фриедрицх Ернст Даниел”. Енцyцлопедиа Америцана.