Пређи на садржај

Фунгицид

С Википедије, слободне енциклопедије
Фотографија распршеног фунгицида бакар-сулфата и лимете (Бордеауx мешавина или бордоска чорба) на лишћу винове лозе

Фунгициди (лат. фунгус = гљива + -цид, од оццидере = убити, искоренити) су вештачки или природни пестициди – хемијска средства за сузбијање раста и уништавање гљивица, односно за заштиту биљака и животиња, укључујући и човека, од узрочника гљивичних обољења и поремећаја (микоза).[1][2]

Код биљака се фунгицидима третирају семенке и други репроматеријал, надземни органи и тло (за заштиту корена и осталих подземних органа), а служе и за премазивање озлеђених ткива и органа. Код животиња се примењују локално и симптоматски. Према природи основног активног једињења, фунгициди могу бити:

  • неоргански и
  • органски, а према начину деловања:
  • контактни (спречавају инфекцију – протективно, превентивно или заштитно деловање) и
  • системски (сузбијају насталу инфекцију – куративно или терапијско деловање).

На основу порекла, као и остали пестициди, деле се на:

  • синтетске и
  • природне фунгициде.

Фунгициди су хемијска једињења или биолошки организми и супстанце биолошког порекла, које се употребљавају за уништавање гљивица и њихових спора.[3] Та једињења спречавају клијање, раст и развој гљива и/или формирање расплодних тела. Гљиве могу изазвати велике штете у пољопривреди, што изазива велике губитке на пољима житарица (на примјер) и огромне губитке прихода узгајивача. Употребљавају се и као заштита људи и осталих животиња од гљивичних обољења.[4]

Фунгициди могу бити контактни, трансламинарни или системски. Контактни фунгициди не улазе у ткиво биљака и штите их само на местима је доспео спреј. Трансламинарни фунгициди се редистрибуирају од горње површине и покривају површину од листа на ниже, тј. непрскане површине. Системски фунгициди се уносе и редистрибуира кроз ксилемске проводне судове.[5]

Већина фунгицида се прави у чврстом и течном облику. Врло уобичајени активни ингредијент им је сумпор,[6] присутан у 0,08% и слабијој концентрацији, а највише до 0,5% код потентнијих фунгицида. Фунгициди у облику праха садрже обично око 90% сумпора и јако су отровни. Осим сумпора, као активе компоненте јављају се и металне компоненте, као на пример неке бакарне соли.

Активне компоненте фунгицида

[уреди | уреди извор]
  • Једињења бакра: |бакар-хлорид, бакар-оксихлорид, бакар-оксид, "Бордеауx мешавина", квинолинолатни бакар-8, базни бакар-карбонат, бакар-нафтенат, бакар-сулфат, бакар-хромат, олеадо бакра. Мешавина Бордеауx, познат као бордоска или мордовска мешавина или чорба, развијена је у 1882, а састоји се од гашеног креча и бакар сулфата, и била је први ефикасни фунгицид. Током многих деценија користити се у заштити разних биљака, а посебно воћки.
  • Једињења живе: каломел (живин хлорид), живин оксид, живин лактата, живин фенил-ацетат), МЕМЦ (метоксиетилмеркуро хлорид), ПМА (живин фенил-ацетат).
  • Једињења калаја: Фентин-ацетат (трифенил калај-ацетат), фентин (трифенил калај-хлорид) хлорид, калај-оксид, бутил-пликтран (трихлор калај-хексилхидроксид).
  • Медињења цинка: Цинк-хлорид, цинк-хромат, цинк-нафтенат и цинк-олеат.
  • Метална једињења: калијум-перманганат, кадмијум-хлорид, гвожђе-сулфат, нео-асозин (фери арсонат монометил), ризоктол (сулфит метиларсеник), урбацид, нафталин хром.
  • Једињења сумпора: софрил, креч сумпорни.
  • Органофосфорна једињења: Пиразофос, ИБП/китазин, едифенфос, диталинфос.
  • Дитиокарбамати: зинеб, манеба, манкозеб, набам, тирам, фербам, бунема, вапам, метирам, метилметирам.
  • Карбамати: тиофанат, метал-тиофанат.
  • Халохидроугљеници: 1,1-дихлорметан, дибромометан, бромометан, хлорпикрин, угљеник-тетрахлорид, п-дихлоробензен, хексахлоробензен, хлоронеб, додецил амониј-бромид, хаксахлорофен, пентахлорфенол, Изобак (хексахлорофен-монокалијумове соли) итд.
  • Ароматична једињења азота: динитрофенол, нитробифенил, ДНОЦ (4,6-динитро-о-крезол), динобутон, текназен, бинапакрил, динокап, нирит, брасикол (ПЦНБ) I други.
  • Хинони: хлоранил, дихлон, бензохинон, дитианон итд.
  • Анилиди: беноданил, пирокарболид, карбоксин, оксикарбоксин, салициланилид и сл.
  • Једињења гванидина: Донин (додецилгуанидин-ацетат), гузатин I други.
  • Фталимиди: фолпет, каптан, каптафол, хлоротанолин, диметакион итд.
  • Пиримидини: диметиримол, етиримол, бупиримат I други.
  • Тиодиазоли: теразол-дазомет, милнеб итд.
  • Триазини: анилазин, триадимефон и други.
  • Изоксазолони: химексазол, дразоксолон итд.
  • Имидазоли: глиодин, бенкмил, тиабендазол, трифлорин, карбендазим и други.
  • Остала хетероциклична једињења: тридеморф, хинометионат итд.
  • Антибиотици: бластицидин, глиотоксин, гризеофулвин, пилиоксин, фитобактериомицин, касигамицин, валидамицин, ...
  • Уља: антрацен, амониј-нафтенат итд.
  • Алдехиди, кетони, оксиди: формалдехид, п-формалдехид, алил-алкохол, етилен-оксид, пропилен-оксид итд.
  • Биљних екстракти: рекламирани као фитофортификанти или ОМДФ (други или алтернативни начин фитосанитарне одбране).
  • Остали: родамин, трапекс (метилсоцианат), дихлофуанид, фенаминосулф и други.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Цампбелл Н. А.; Јане Б. Рееце (2008). Биологy (8тх изд.). Персон Интернатионал Едитион, Сан Францисцо. ИСБН 978-0-321-53616-7. 
  2. ^ Бајровић К; Јеврић-Чаушевић А.; Хаџиселимовић Р., ур. (2005). Увод у генетичко инжењерство и биотехнологију. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију (ИНГЕБ) Сарајево. ИСБН 978-9958-9344-1-4. 
  3. ^ Интерацтион оф 2,4,5-трицх|оропхенyлсулпхонyлметхyл тхиоцyанате wитх фунгал спорес[мртва веза]
  4. ^ Латијнхоуwерс M, де Wит ПЈ, Говерс Ф. Оомyцетес анд фунги: симилар wеапонрy то аттацк плантс. Трендс ин Мицробиологy Волуме 11 462-469
  5. ^ Муеллер, Дарен. „Фунгицидес:Терминологy”. Иоwа Стате Университy. Приступљено 01. 06. 2013. 
  6. ^ C.Мицхаел Хоган. 2011. Сулфур. Енцyцлопедиа оф Еартх, едс. А.Јоргенсен анд C.Ј.Цлевеланд, Натионал Цоунцил фор Сциенце анд тхе енвиронмент, Wасхингтон DC

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]