Фунгицид

Фотографија распршеног фунгицида бакар-сулфата и лимете (Бордеауx мешавина или бордоска чорба) на лишћу винове лозе

Фунгициди (лат. фунгус = гљива + -цид, од оццидере = убити, искоренити) су вештачки или природни пестициди – хемијска средства за сузбијање раста и уништавање гљивица, односно за заштиту биљака и животиња, укључујући и човека, од узрочника гљивичних обољења и поремећаја (микоза).

Код биљака се фунгицидима третирају семенке и други репроматеријал, надземни органи и тло (за заштиту корена и осталих подземних органа), а служе и за премазивање озлеђених ткива и органа. Код животиња се примењују локално и симптоматски. Према природи основног активног једињења, фунгициди могу бити:

• неоргански и
• органски, а према начину деловања:
• контактни (спречавају инфекцију – протективно, превентивно или заштитно деловање) и
• системски (сузбијају насталу инфекцију – куративно или терапијско деловање).

На основу порекла, као и остали пестициди, деле се на:

• синтетске и
• природне фунгициде.

Преглед

Фунгициди су хемијска једињења или биолошки организми и супстанце биолошког порекла, које се употребљавају за уништавање гљивица и њихових спора. Та једињења спречавају клијање, раст и развој гљива и/или формирање расплодних тела. Гљиве могу изазвати велике штете у пољопривреди, што изазива велике губитке на пољима житарица (на примјер) и огромне губитке прихода узгајивача. Употребљавају се и као заштита људи и осталих животиња од гљивичних обољења.

Фунгициди могу бити контактни, трансламинарни или системски. Контактни фунгициди не улазе у ткиво биљака и штите их само на местима је доспео спреј. Трансламинарни фунгициди се редистрибуирају од горње површине и покривају површину од листа на ниже, тј. непрскане површине. Системски фунгициди се уносе и редистрибуира кроз ксилемске проводне судове.

Већина фунгицида се прави у чврстом и течном облику. Врло уобичајени активни ингредијент им је сумпор, присутан у 0,08% и слабијој концентрацији, а највише до 0,5% код потентнијих фунгицида. Фунгициди у облику праха садрже обично око 90% сумпора и јако су отровни. Осим сумпора, као активе компоненте јављају се и металне компоненте, као на пример неке бакарне соли.

Активне компоненте фунгицида

• Једињења бакра: |бакар-хлорид, бакар-оксихлорид, бакар-оксид, "Бордеауx мешавина", квинолинолатни бакар-8, базни бакар-карбонат, бакар-нафтенат, бакар-сулфат, бакар-хромат, олеадо бакра. Мешавина Бордеауx, познат као бордоска или мордовска мешавина или чорба, развијена је у 1882, а састоји се од гашеног креча и бакар сулфата, и била је први ефикасни фунгицид. Током многих деценија користити се у заштити разних биљака, а посебно воћки.
• Једињења живе: каломел (живин хлорид), живин оксид, живин лактата, живин фенил-ацетат), МЕМЦ (метоксиетилмеркуро хлорид), ПМА (живин фенил-ацетат).
• Једињења калаја: Фентин-ацетат (трифенил калај-ацетат), фентин (трифенил калај-хлорид) хлорид, калај-оксид, бутил-пликтран (трихлор калај-хексилхидроксид).
• Медињења цинка: Цинк-хлорид, цинк-хромат, цинк-нафтенат и цинк-олеат.
• Метална једињења: калијум-перманганат, кадмијум-хлорид, гвожђе-сулфат, нео-асозин (фери арсонат монометил), ризоктол (сулфит метиларсеник), урбацид, нафталин хром.
• Једињења сумпора: софрил, креч сумпорни.
• Органофосфорна једињења: Пиразофос, ИБП/китазин, едифенфос, диталинфос.
• Дитиокарбамати: зинеб, манеба, манкозеб, набам, тирам, фербам, бунема, вапам, метирам, метилметирам.
• Карбамати: тиофанат, метал-тиофанат.
• Халохидроугљеници: 1,1-дихлорметан, дибромометан, бромометан, хлорпикрин, угљеник-тетрахлорид, п-дихлоробензен, хексахлоробензен, хлоронеб, додецил амониј-бромид, хаксахлорофен, пентахлорфенол, Изобак (хексахлорофен-монокалијумове соли) итд.
• Ароматична једињења азота: динитрофенол, нитробифенил, ДНОЦ (4,6-динитро-о-крезол), динобутон, текназен, бинапакрил, динокап, нирит, брасикол (ПЦНБ) I други.
• Хинони: хлоранил, дихлон, бензохинон, дитианон итд.
• Анилиди: беноданил, пирокарболид, карбоксин, оксикарбоксин, салициланилид и сл.
• Једињења гванидина: Донин (додецилгуанидин-ацетат), гузатин I други.
• Фталимиди: фолпет, каптан, каптафол, хлоротанолин, диметакион итд.
• Пиримидини: диметиримол, етиримол, бупиримат I други.
• Тиодиазоли: теразол-дазомет, милнеб итд.
• Триазини: анилазин, триадимефон и други.
• Изоксазолони: химексазол, дразоксолон итд.
• Имидазоли: глиодин, бенкмил, тиабендазол, трифлорин, карбендазим и други.
• Остала хетероциклична једињења: тридеморф, хинометионат итд.
• Антибиотици: бластицидин, глиотоксин, гризеофулвин, пилиоксин, фитобактериомицин, касигамицин, валидамицин, ...
• Уља: антрацен, амониј-нафтенат итд.
• Алдехиди, кетони, оксиди: формалдехид, п-формалдехид, алил-алкохол, етилен-оксид, пропилен-оксид итд.
• Биљних екстракти: рекламирани као фитофортификанти или ОМДФ (други или алтернативни начин фитосанитарне одбране).
• Остали: родамин, трапекс (метилсоцианат), дихлофуанид, фенаминосулф и други.

Види још

• Пестицид
• Хербицид
• Инсектицид

Спољашње везе

• Фунгициде Ресистанце Ацтион Цоммиттее
• Фунгициде Ресистанце Ацтион Гроуп, Унитед Кингдом
• Генерал Пестициде Информатион Архивирано на сајту Wayback Machine (29. децембар 2007) - National Pesticide Information Center, Oregon State University, United States