Функционална селективност
Функционална селективност (или „трговина агонистима“, „пристрасни агонизам“, „диференцијална интеракција“ и „протеински агонизам“) је лиганд-зависна селективност за поједине стазе преноса сигнала датог рецептора. До ове појаве може доћи кад рецептор има неколико могућих путева преноса сигнала. Степен у којем је сваки од тих путева активиран зависи од лиганда који је за њега везан[1].
Функционална вс. традиционална селективност
[уреди | уреди извор]Функционална селективност је предложена као проширење конвенционалне дефиниције фармакологије.
Традиционална фармакологија постулира да лиганд може да буде класификован као агонист (пун или парцијални), антагонист или као инверзни агонист за специфични рецепторски подтип, и да ће ова карактеристика бити конзистентна за све ефекторе (секундарне гласнике) система спрегнутог са тим рецептором. Мада је ова догма била основа за интеракције лиганда и рецептора током више деценија, новији подаци указују да је ова класична дефиниција лиганд-протеин интеракције не важи за знатан број једињења.
Функционална селективност претпоставља да лиганд може да произведе мешавину класичних карактеристика на једној рецепторској изоформи зависно од ефекторског пута спрегнутог са рецептором кад је дати лиганд везан. На пример, лиганд не може лако да буде класификован као агонист или антагонист, зато што он може имати једну или другу улогу у зависности од његовог преферираног пута преноса сигнала. Из тог разлога, такви лиганди требају бити класификовани на основу њихових индивидуалних ефеката у ћелији.[2] Важно је напоменути да се функционална селективност јавља у многобројним различитим експресионим системима и да стога она није специфичан феномен једног особеног система.
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- ^ Симмонс МА (2005). „Фунцтионал селецтивитy, лиганд-дирецтед траффицкинг, цонформатион-специфиц агонисм: wхат'с ин а наме?”. Мол. Интерв. 5 (3): 154—7. ПМИД 15994454. дои:10.1124/ми.5.3.4.[мртва веза]
- ^ Урбан, Ј. D.; Цларке, W. П.; вон Застроw M; et al. (2007). „Functional selectivity and classical concepts of quantitative pharmacology”. J. Pharmacol. Exp. Ther. 320 (1): 1—13. PMID 16803859. doi:10.1124/jpet.106.104463.
Dodatna literatura
[уреди | уреди извор]- Mailman RB, Gay EA (2004). „Novel Mechanisms of drug action: Functional selectivity at D2 dopamine receptors (a lesson for drug discovery)”. Med Chem Res. 13: 115—126. doi:10.1007/s00044-004-0017-7.
- Nelson, C. P.; et al. (2004). „Functional selectivity of muscarinic receptor antagonists for inhibition of M3-mediated phosphoinositide responses in guinea pig urinary bladder and submandibular salivary gland”. J Pharmacol Exp Ther. 310 (3): 1255—65. PMID 15140916. doi:10.1124/jpet.104.067140. Архивирано из оригинала 29. 09. 2007. г. Приступљено 23. 12. 2010.
- Gay, E. A.; et al. (2004). „Functional selectivity of D2 receptor ligands in a Chinese hamster ovary hD2L cell line: evidence for induction of ligand-specific receptor states”. Mol Pharmacol. 66 (1): 97—105. PMID 15213300. doi:10.1124/mol.66.1.97. Архивирано из оригинала 11. 10. 2008. г. Приступљено 23. 12. 2010.
- Mottola, D. M.; et al. (2002). „Functional Selectivity of Dopamine Receptors Agonists. I. Selective Activation of Postsynaptic Dopamine D2 Receptors Linked to Adenylate Cyclase”. J Pharmacol Exp Ther. 301 (3): 1166—78. PMID 12023552. doi:10.1124/jpet.301.3.1166. Архивирано из оригинала 16. 05. 2008. г. Приступљено 23. 12. 2010.
- Lawler, C. P.; et al. (1999). „Interactions of the novel antipsychotic aripiprazole (OPC-14597) with dopamine and serotonin receptor subtypes” (PDF). Neuropsychopharmacology. 20 (6): 612—27. PMID 10327430. doi:10.1016/S0893-133X(98)00099-2.
- Kenakin, T. (1995). „Agonist-Receptor Efficacy. II. Agonist Trafficking of Receptor Signals”. Trends Pharmacol Sci. 16 (7): 232—8. PMID 7667897. doi:10.1016/S0165-6147(00)89032-X.