Г-квадруплекс

У молекуларној биологији, Г-квадруплекс (такође познат као Г-тетраде или G₄-DNA) је секвенца нуклеинске киселине која је богата у гуанину и има способност формирања четвороланчане структуре. Ћетири гуанинске базе се могу везати путем Хугстинове водоничне везе да формирају четвртасту планарну структуру гуанинске тетраде, и две или више гуанинских тетрада могу да формирају стекове, или Г-квадруплекс. Квадруплексна структура је даље стабилизована присуством катјона, посебно калијума, који су смештени у централном каналу између сваког пара тетрада.^[2] Они могу да буду формирани од ДНК, РНК, ЛНА, и ПНА, и могу да буду интрамолекуларни, бимолекуларни, или тетрамолекуларни. У зависности од правца ланаца или делова ланаца које формирају тетраде, структуре се могу описати као паралелне или антипаралелне.

Референце

^ НДБ УД0017, Струцтуре анд пацкинг оф хуман теломериц ДНК Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јун 2013)
^ Цампбелл, Нанцy Х.; Неидле, Степхен (2012). „Цхаптер 4. Г-Qуадруплеxес анд Метал Ионс”. Ур.: Астрид Сигел, Хелмут Сигел анд Роланд К. О. Сигел. Интерплаy бетwеен Метал Ионс анд Нуцлеиц Ацидс. Метал Ионс ин Лифе Сциенцес. 10. Спрингер. стр. 119—1134. дои:10.1007/978-94-007-2172-2_4.

Литература

Јохнсон ЈЕ, Смитх ЈС, Козак ML, Јохнсон ФБ (2008). „Ин виво веритас: усинг yеаст то пробе тхе биологицал фунцтионс оф Г-qуадруплеxес”. Биоцхимие. 90 (8): 1250—1263. ПМЦ 2585026 . ПМИД 18331848. дои:10.1016/ј.биоцхи.2008.02.013.
Хупперт ЈЛ & Баласубраманиан С (2005). „Преваленце оф qуадруплеxес ин тхе хуман геноме”. НАР. 33 (9): 2908—2916. ПМЦ 1140081 . ПМИД 15914667. дои:10.1093/нар/гки609.
Тодд АК, Јохнстон M, Неидле С (2005). „Хигхлy превалент путативе qуадруплеx сеqуенце мотифс ин хуман ДНА”. НАР. 33 (9): 2901—2907. ПМЦ 1140077 . ПМИД 15914666. дои:10.1093/нар/гки553.
Бурге С, Паркинсон ГН, Хазел П, Тодд АК, Неидле С (2006). „Qуадруплеx ДНА: сеqуенце, топологy анд струцтуре”. НАР. 34 (19): 5402—5415. ПМЦ 1636468 . ПМИД 17012276. дои:10.1093/нар/гкл655.
Сиддиqуи-Јаин А, Гранд CL, Беарсс ДЈ, Хурлеy ЛХ (2002). „Дирецт евиденце фор а Г-qуадруплеx ин а промотер регион анд итс таргетинг wитх а смалл молецуле то репресс ц-МYЦ трансцриптион”. ПНАС. 99 (18): 11593—8. ПМЦ 129314 . ПМИД 12195017. дои:10.1073/пнас.182256799.
Раwал П, Куммарасетти ВБ, Равиндран Ј, Кумар Н, Халдер К, Схарма Р, Мукерји M, Дас СК, Цхоwдхурy С (2006). „Геноме-wиде предицтион оф Г4 ДНА ас регулаторy мотифс: Роле ин Есцхерицхиа цоли глобал регулатион”. Геноме Рес. 16 (5): 644—55. ПМЦ 1457047 . ПМИД 16651665. дои:10.1101/гр.4508806.
Хоу, Xу; Гуо, Wеи; Xиа, Фан; Фу-Qианг Ние; Донг, Хуа; Тиан, Yе; Wен, Липинг; Wанг, Лин; Цао, Лиуxуан; Yанг Yанг; Јианминг Xуе; Yанлин Сонг; Yуганг Wанг; Донгсхенг Лиу & Леи Јианг (2009). „А биомиметиц потассиум респонсиве наноцханнел: Г-qуадруплеx ДНА цонформатионал сwитцхинг ин а сyнтхетиц нанопоре”. Ј. Ам. Цхем. Соц. 131 (22): 7800—7805. ПМИД 19435350. дои:10.1021/ја901574ц.
Неидле & Баласубраманиан, ур. (2006). Qуадруплеx Нуцлеиц Ацидс. ИСБН 978-0-85404-374-3. Архивирано из оригинала 30. 9. 2007. г. Приступљено 11. 5. 2012.
Цампбелл, Нанцy Х.; Неидле, Степхен (2012). „Цхаптер 4. Г-Qуадруплеxес анд Метал Ионс”. Ур.: Астрид Сигел, Хелмут Сигел анд Роланд К. О. Сигел. Интерплаy бетwеен Метал Ионс анд Нуцлеиц Ацидс. Метал Ионс ин Лифе Сциенцес. 10. Спрингер. стр. 119—1134. дои:10.1007/978-94-007-2172-2_4.

Спољашње везе

[1] НДБ УД0017, Струцтуре анд пацкинг оф хуман теломериц ДНК Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јун 2013)

[2] Цампбелл, Нанцy Х.; Неидле, Степхен (2012). „Цхаптер 4. Г-Qуадруплеxес анд Метал Ионс”. Ур.: Астрид Сигел, Хелмут Сигел анд Роланд К. О. Сигел. Интерплаy бетwеен Метал Ионс анд Нуцлеиц Ацидс. Метал Ионс ин Лифе Сциенцес. 10. Спрингер. стр. 119—1134. дои:10.1007/978-94-007-2172-2_4.

[1]

[2]