ГОФАИ
У филозофији вештачке интелигенције, ГОФАИ (енгл. „Good old fashioned artificial intelligence}”, „Добра старомодна вештачка интелигенција“) је класична симболичка VI, за разлику од других приступа, као што су неуронске мреже, ситуирана роботика, уска симболичка АИ или неуро-симболичка АИ.[1][2] Термин је сковао филозоф Џон Хаугеланд у својој књизи Вештачка интелигенција: сама идеја из 1985. године.[3]
Хаугеланд је сковао термин да одговори на два питања:
- Може ли ГОФАИ произвести вештачку интелигенцију на људском нивоу у машини?
- Да ли је ГОФАИ примарни метод који мозак користи за приказивање интелигенције?
Оснивач вештачке интелигенције Херберт А. Сајмон је 1963. године спекулисао да су одговори на оба ова питања „да“. Његов доказ је извођење програма које је написао као коаутор, као што су Логички теоретичар и Генерални решавач проблема, и његово психолошко истраживање о решавању људских проблема.[4]
Истраживање вештачке интелигенције током 1950-их и 60-их имало је огроман утицај на интелектуалну историју: инспирисало је когнитивну револуцију, довело до оснивања академског поља когнитивне науке и било је суштински пример у филозофским теоријама компјутеризма, функционализма и когнитивизма у етици и психолошке теорије когнитивизма и когнитивне психологије. Специфичан аспект истраживања вештачке интелигенције који је довео до ове револуције био је оно што је Хаугеланд назвао „ГОФАИ”.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Боден 2014.
- ^ Сегерберг, Меyер & Крацхт 2020.
- ^ Хаугеланд 1985, стр. 113.
- ^ Неwелл & Симон 1963.
Литература
[уреди | уреди извор]- Хаугеланд, Јохн (1985), Артифициал Интеллигенце: Тхе Верy Идеа, Цамбридге, Масс: МИТ Пресс, ИСБН 0-262-08153-9
- Боден, Маргарет (2014), „ГОФАИ”, Ур.: Кеитх Франкисх; Wиллиам M. Рамсаy, Тхе Цамбридге Хандбоок оф Артифициал Интеллигенце, Цамбридге Университy Пресс, стр. 89—107, ИСБН 9781139046855, „Гоод Олд-Фасхионед АИ – ГОФАИ, фор схорт – ис а лабел усед то деноте цлассицал, сyмболиц, АИ. Тхе терм “АИ” ис сометимес усед то меан онлy ГОФАИ, бут тхат ис а мистаке. АИ алсо инцлудес отхер аппроацхес, суцх ас цоннецтионисм (оф wхицх тхере аре северал вариетиес: сее Цхаптер 5), еволутионарy программинг, анд ситуатед анд еволутионарy роботицс.”
- Сегерберг, Кристер; Меyер, Јохн-Јулес; Крацхт, Марцус (лето 2020), „Тхе Логиц оф Ацтион”, Ур.: Залта, Едwард Н., Тхе Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy, „[Т]хере ис а традитион wитхин АИ то трy анд цонструцт тхесе сyстемс басед он сyмболиц репресентатионс оф алл релевант фацторс инволвед. Тхис традитион ис цаллед сyмболиц АИ ор ‘гоод олд-фасхионед’ АИ (ГОФАИ).”
- Неwелл, Аллен; Симон, Х. А. (1963), „ГПС: А Програм тхат Симулатес Хуман Тхоугхт”, Ур.: Феигенбаум, Е.А.; Фелдман, Ј., Цомпутерс анд Тхоугхт, Неw Yорк: МцГраw-Хилл
- Тоуретзкy, Давид С.; Померлеау, Деан А. (1994), „Рецонструцтинг Пхyсицал Сyмбол Сyстемс”, Цогнитиве Сциенце, 18 (2): 345–353, дои:10.1207/с15516709цог1802_5
- Нилссон, Нилс (2007), Лунгарелла, M., ур., „Тхе Пхyсицал Сyмбол Сyстем Хyпотхесис: Статус анд Проспецтс” (ПДФ), 50 Yеарс оф АИ, Фестсцхрифт, ЛНАИ 4850, Спрингер, стр. 9—17
- Русселл, Стуарт Ј.; Норвиг, Петер. (2021). Артифициал Интеллигенце: А Модерн Аппроацх (4тх изд.). Хобокен: Пеарсон. ИСБН 9780134610993. ЛЦЦН 20190474.
- Дреyфус, Хуберт (1979), Wхат Цомпутерс Стилл Цан'т До, Неw Yорк: МИТ Пресс.
- Неwелл, Аллен; Симон, Х. А. (1976), „Цомпутер Сциенце ас Емпирицал Инqуирy: Сyмболс анд Сеарцх”, Цоммуницатионс оф тхе АЦМ, 19 (3): 113—126, дои:10.1145/360018.360022
