Пређи на садржај

ГОМС

С Википедије, слободне енциклопедије

ГОМС је општи назив за породицу људских техника обраде информација које покушавају да моделују и предвиде понашање корисника. Године 1983. ГОМС модел развијен је од стране Стјуарта Карда, Томаса П. Морана и Алена Новела.[1]

Елементи ГОМС модела

ГОМС (Гоалс, Операторс, Метходс анд Селецтион). Понашање корисника се анализира кроз четири компоненте:

  • Циљеви (Гоалс) - шта корисник жели да постигне/добије;
  • Оператори (Операторс) - најнижи ниво анализе. Основне акције које корисник извршава (нпр. притиснути X за затварање дијалога);
  • Методе (Метходс) - начини раздвајања/подела у подциљеве и операторе (нпр. затварање текућег Wин прозора се постиже притиском на ЦЛОСЕ или акцијом Алт+Ф4, што у ГОМС моделу представља методе за декомпозицију);
  • Избор (Селецтион) - избор одговарајућих подциљева/оператора у скупу могућих метода (не оставља се случајни избор);

ГОМС пружа моделовање меморије у претраживачким системима.

Предности

[уреди | уреди извор]

ГОМС засигурно није најпрецизнији када је реч о методама за мерење интеракција човека и рачунара, али свакако има својих предности.[2]

ГОМС представља процену одређене интеракције уз мало труда, мале трошкове и кратко време може се доћи до високог степена тачности. Уз пажљиво истраживање свих корака неопходних за успешну комуникацију корисника са интерфејсом, време мерења представља колико дуго ће бити потребно да корисник ступи у интеракцију са интерфејсом што је једноставна рачуница. Сумирајући време које је потребно да се заврше детаљни кораци, ГОМС даје процену за који времнски период корисник може успешно да заврши жељењи задатак.

Ограничења и мане

[уреди | уреди извор]

ГОМС модел има бројана ограничења. Најзначајнија грешка је то што су предвиђања везана за стручњаке који нису сколни грешкама. Ово представља значајан недостатак из два разлога. Пре свега, и стручна лица могу направити грешку. Други разлог је искуство корисника, нису узети у обзир почетници, који уче систем и познаваоци који можда направе грешке.

Све ГОМС технике пружају драгоцене информације, али све оне имају одређене недостатке.

Ниједна техника се нема у себи корисничку непредвидљивост, као што су понашање корисника који је уморан, социјалног окружења корисника или организационих фактора. Технике су веома експлицитне када је реч о основним операцијама покрета, али су флексибилнији када су у питању основне когнитивне акције. Све технике раде под претпоставком да ће корисник тачно знати шта треба да уради у сваком тренутку. Ове технике се, самим тим, односе на стручне и искусне кориснике, али не и на почетнике.

Породица модела

[уреди | уреди извор]

Као што се циљеви деле на подциљеве, тако и ГОМС модел има своје подмоделе. А то су:

  • КЛМ (Кеyстроке - Левел Модел) анализа;
  • ЦМН - ГОМС (Цард, Моран анд Неwелл ГОМС);
  • НГОМСЛ (Натурал ГОМС Лангуаге);
  • ЦПМ - ГОМС (Цогнитиве - Перцептуал - Мотор ГОМС);

КЛМ анализа

[уреди | уреди извор]

КЛМ је једна од најједноставнијих техника ГОМС модела, која представља основу за све друге технике. КЛМ предвиђа време извршавања. Претпоставља да се рутински когнитивне способности могу декомпоновати серијским редоследом основних когнитивних операција и моторних активности:

  • К - притисак тастера (280 мс);
  • M - ментални оператор (1350 мс);
  • П - указивање на мету (1100 мс);
  • Х - померање руке са тастатуре на миш (400 мс);
  • Позивање подциљева и избор метода предвиђа модел датом ситуацијом. У програмској форми анализа је општа и извршна. Предвиђа секвенцу оператора и време извршавања.

Метод ЦМН-ГОМС претпоставља разумевање информација од стране корисника на следећи начин:

  • Очи/уши виде/чују информацију;
  • Информације улазе у перцептивни процесор;
  • Информације се смештају у радну меморију и дугорочно памћење;
  • Информације се анализирају у когнитивној обради.

НГОМСЛ представља структуиран природни језик нотација. Омогућава ГОМС за моделовање радне меморије и подешавање подциљева. За разлику од ЦМН - ГОМС-а пружа квантитативне прогнозе о времену које је потребно да се научи сваки нови корак у решавању задатка.

ЦПМ - ГОМС

[уреди | уреди извор]

ЦПМ - ГОМС предвиђа знатно краће време извршавања од осталих модела. Овај модел издваја мање времена за "припрему акције" типа операције. Подржава паралелних процеса. Користи критичну путању за истраживање паралелних процес.

Критична путања - повезана секвенца која представља максимално укупно време и према томе одређује време за решавање задатка.

ЦПМ-ГОМС надовезује се на претходно наведене методе ГОМС модела, подразумевајући да се перцептивни, когнитивни и моторни оператори извршавају паралелно. ЦПМ-ГОМС претпоставља како се многе операције могу догодити у сваком тренутку, уз ограничења когнитивних, перцептивних и моторних процеса.

ЦАТ и ЦТА

[уреди | уреди извор]

Когнитивна анализа (Цогнитиве Аналyсис Тоол - ЦАТ) представља компјутеризовану ГОМС технику за тражење информација од стручњака. Развијен је од стране др Кента Вилијамса 1992. године. ЦАТ омогућава да корисник опише своје знање у области експертизе уз списак циљева, подциљева и један или више метода за постизање ових циљева, заједно са правилима за избор. Ова правила чине основу ГОМС модела, која се могу користити за генерисање детаљне прогнозе времена потребног за извршавање задатка користећи предложени интерфејс. Когнитивни аспекти задатка могу бити изведени из овог метода, али сама техника то не гарантује.

Когнитивна анализа задатка (Цогнитиве Таск Аналyсис - ЦТА) снима искуство, знање и интуицију за предмет стручњака по откривању когнитивних вештина и способности потребне за обављање задатка вешто. За разлику од традиционалне анализе задатка, посао ЦТА фокусира се само на елементе који се не могу директно посматрати као што су тешке одлуке, пресуде и перцептивне способности и на тај начин пружа могућност да се испитају основни процеси мишљења у основи понашања утврђених користећи традиционалне методе анализе задатка. ЦТА могу се декомпоновати у 3 фазе:

  1. Изазивање знања - ревизија знања, критички метод одлука, инцидент заснован приступима;
  2. Анализа података прикупљених за утврђивање структуре знања и издвајање значења и
  3. Заступљеност знања - презентација сазнања (закључака).

ЦТА се користи за анализирање и разумевање перформансе задатака у сложеним реалним ситуацијама, нарочито оне које уклучују промену, неизвесност и временски притисак. Она пружа увид у не само оно што се дешава, већ и због чега се то дешава.

ЦТА је комплексан, високо интензиван метод који захтева од анкетара да изазову потребне одговоре из малих и средњих предузећа. Због стручности неопходно за извођење ЦТА, то може бити врло скупо.

Функционалност система не подразумева само употребљивост. Процена такође може пружити препоруку о томе која функција треба да се обавља од стране система.

Код ГОМС модела се за подразумева да су сви корисници исти (идентични).

Развијени су продужени ГОМС модели, који омогућавају интеракцију корисника са инвалидитетом.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Цард, Стуарт; Тхомас П. Моран; Аллен Неwелл (1983). Тхе Псyцхологy оф Хуман Цомпутер Интерацтион. Лаwренце Ерлбаум Ассоциатес. ИСБН 0-89859-859-1. 
  2. ^ Јохн, Бонние Е.; Давид Е. Киерас (1996). Тхе ГОМС Фамилy оф Усер Интерфаце Аналyсис Тецхниqуес: Цомпарисон анд Цонтраст. Унитед Статес оф Америца: АЦМ. ИССН 1073-0516. дои:10.1145/235833.236054. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]