Пређи на садржај

Георги Марков

С Википедије, слободне енциклопедије
Georgi Markov
Лични подаци
Пуно имеGeorgi Ivanov Markov
Датум рођења1. mart 1929.
Датум смрти11. septembar 1978.
Место смртиBalham,

Georgi Ivanov Markov (bug. Георги Иванов Марков; 1. март 1929. Софија. - 11. септембар 1978. Лондон) је био бугарски дисидентски интелектуалац, писац и новинар.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Георги Марков је похађао основну школу и гимназију у Софији где је касније дипломирао индустријску хемију. Радио је као инжењер-технолог и предавач у школама. У 19 години добио је упалу плућа те се морао дуго лечити у различитим санаторијима. Из тог периода су његова прва књижевна остварења. 1957. објавио је роман Целзијеву ноћ, а након две године се појавио роман Победници Ајакса. 1962. године је добио годишњу награду Удружења бугарских писаца за роман Мушкарци и постао је члан удружења.

Новелистички зборници Портрет мог двојника (1966) и Жене Варшаве (1968) донели су му признање читалачке публике и показали су да је један од најталентованијих младих бугарских писаца. У међувремену је писао и позоришне комаде које је комунистичка цензура забрањивала: Протрчати испод дуге, Лифт, Атентат у ћорсокаку, Комунисти, Ја сам био он. Његов роман Кров (1959) исто је био забрањен не само због тога што описује стварно пропадање крова металуршког комбината Лењин, него и због алегоријског значења романа.

Емиграција

[уреди | уреди извор]

Након забране комада Ја сам био он 1969. Георги Марков иде код свог брата у Италију. На почетку није намеравао емигрирати, али када бугарска власт није продужила његов пасош он је коначно одлучио живети у иностранству. Од 1971. живи у Лондону где ради у бугарском оделу ББЦ-а. 1972. године Георги Марков је ванредно искључен из Удружења бугарских писаца а бугарски суд га је осудио на 6 година и 6 месеца затвор због издаје државе.

Убиство Георгија Маркова. Бугарски кишобран

[уреди | уреди извор]

Марков је убијен у атентату 7. септембра 1978. године. Док је стајао на аутобуској станици на мосту Ватерло, осетио је бол у левој нози, као да га је убо неки инсект. Када се осврнуо, видео је човека коме је испао кишобран. Тај исти га је покупио и отишао. После три дана, Марков је умро. Када је дошао у болницу, имао је симптоме обичног грипа. Али он је сам знао да је отрован и рекао је докторима да је у то умешан КГБ.

На обдукцији, пронашли су куглицу у његовој нози у којој је био отров. На несрећу, он је већ затровао крв Маркову и није могао да се препозна. Али за пар дана, дошао им је још један такав случај, такође бугарски држављанин који се жалио на бол у леђима. Ту су му нашли идентичну куглицу као код Маркова, али није сав отров отишао и њега су успели да спасу.

Људи из бугарске тајне полиције, који су били одговорни су и даље на слободи, јер су успели да се извуку после пада комунизма. Такође се сумња да је иза свега стајао КГБ. Георги Марков је убијен куглицом која је испаљена из кишобрана. Човек којег је видео му је забо иглу са врха кишобрана у ногу и посебним окидачем му убацио отровну куглицу са отровом од очишћених молекула рицинуса. За тај отров су се специјализовали управо агенти КГБ-а. Другог Бугарина спасао је угао уласка пројектила и дебели џемпер који је носио тог дана. Исти атентатор му је кишобраном избацио пројектил у леђа, али није било смртоносног исхода. [тражи се извор]Сумња се да су ова двојица били умешани у шпијунске активности.

Литература

[уреди | уреди извор]