Пређи на садржај

Глутарна киселина

С Википедије, слободне енциклопедије
Глутарна киселина
Глутариц ацид
Називи
IUPAC назив
pentandionska kiselina
Други називи
Пропан-1,3-дикарбоксилна киселина; 1,3-пропандикарбоксилна киселина; пентандионска киселина; n-Пиротартарна киселина
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.003.471
EC број 203-817-2
КЕГГ[1]
  • C(CC(=O)O)CC(=O)O
Својства
C5H8O4
Моларна маса 132,12 g/mol
Тачка топљења 95 do 98 °C
Тачка кључања 200°C/20 mmHg
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Глутарна киселина је органско једињење са формулом C3H6(COOH)2. Мада су сродне линеарне дикарбоксилне киселине адипинска и сукцинска киселина растворне у води са само пар процената на собној температури, растворљивост у води глутарне киселине је преко 50%.

Биохемија

[уреди | уреди извор]

Глутарна киселина се природно формира у телу током метаболизма појединих аминокиселина, укључујући лизин и триптофан. Дефекти тог метаболичког пута моду да доведу до глутарне ацидурије, при чему се токсични нуспроизводи накупљају и могу да узрокују озбиљну енцефалопатију.

Продукција

[уреди | уреди извор]

Глутарна киселина се може припремити путем отварања прстена бутиролактона дејством калијум цијанида чиме се формира смеша калијум карбоксилата-нитрила, која се хидролизује до дикиселине.[4] Алтернативно хидролиза, којој следи оксидација дихидропирана даје глутарну киселину.

Употреба

[уреди | уреди извор]

1,5-Пентандиол, који се користи као пластификатор и прекурзор полиестера, се производи хидрогенацијом глутарне киселине и њених деривата.[5]

Глутарна киселина се користи у производњи полимера као што су полиестерски полиоли, полиамиди.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ G. Paris, L. Berlinguet, R. Gaudry, J. English, Jr. and J. E. Dayan (1963). „Glutaric Acid and Glutaramide”. Org. Synth. ; Coll. Vol., 4, стр. 496 
  5. ^ Peter Werle and Marcus Morawietz "Alcohols, Polyhydric" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry: 2002, Wiley-VCH: Weinheim. DOI 10.1002/14356007.a01_305

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]