Гванидин
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
Guanidine
| |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.003.656 |
УНИИ | |
| |
Својства | |
CH5N3 | |
Моларна маса | 59,07 g/mol |
Тачка топљења | 50 °C |
Киселост (пКа) | 13.6 (гванидинијум катјон)[3] |
Сродна једињења | |
Сродна једињења
|
Гванидинијум хлорид Нитрогванидин |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
верификуј (шта је ?) | |
Референце инфокутије | |
Гванидин јекристално једињење јаке алкалности формирано оксидацијом гванина. Ово једињење се користи у производњи пластике и експлозива. Он је састојак урина, као нормални производ протеинског метаболизма. Молекул је био приви пут синтетисан 1861, оксидативном деградацијом једног ароматичног природног производа, гуанина, изолованог из перувијског гвана.[4] Упркос једноставности молекула, кристална структура је описана тек 148 година касније.[5]
Гванидинијумски катјон[уреди | уреди извор]
Гванидин је протонован у физиолошким условима. Коњугована киселина се зове гванидинијум катјон, [CH6N3]+. Gvanidinijum katjon ima naelektrisanje od +1. Ovaj katjon je veoma stabilan u vodenim rastvorima usled efikasne rezonantne stabilizacije naelektrisanja i efikasne solvacije molekulima vode. Kao rezultat toga, njegova pKa је 13.6[3], што значи да је гванидин веома јака база у води.
-
модел гванидина -
каноничке форме
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б Перрин, D.D. (1965). Диссоциатион Цонстантс оф Органиц Басес ин Аqуеоус Солутион (Супплемент изд.). Лондон: Буттерwортхс. ISBN 0-08-020827-4.
- ^ A. Strecker, Liebigs Ann. Chem. 1861, 118, 151.
- ^ T. Yamada, X. Liu, U. Englert, H. Yamane, R. Dronskowski, Chem. Eur. J. 2009, 15, 5651.