Пређи на садржај

ХБX

С Википедије, слободне енциклопедије

ХБX (или енгл. High Blast Explosive) или га још французи називају Хексолит је породица бинарних експлозива, која укључује хексоген, тринитротолуен, алуминијум у праху и D-2 восак са калцијум хлоридом. [1][2]. Користи се за опремање бојевих глава ракета, торпеда, мина, дубинских бомби.

Историја

[уреди | уреди извор]

Развијен је током Другог светског рата као мање осетљива модификација Торпекс експлозива. [3]

Својства

[уреди | уреди извор]

То је алуминизовани (алуминијум у праху) експлозив који има исти ред осетљивости као Композиција Б. [3]

Тестови показују да је око 98% до 100% моћан као Торпекс, да је дефинитивно мање осетљив од Торпекс-а и на лабораторијски удар и на удар метка, да је у том погледу нешто осетљивији од ТНТ-а и да је реч о истој осетљивости као Композиција Б. [4]

Проблем са ХБX-ом је што производи гас и ствара притисак у кућишту током складиштења. Откривено је да ће додавање калцијум хлорида у смешу смањити сву влагу и елиминисати то што овај експлозив испушта гас. [4]

Композиција

[уреди | уреди извор]

Постоје три типа ХБX експлозива: ХБX-1 , ХБX-3 и Х-6. Испод је састав сваке врсте „Граде А“ заснован на тежини: [5]

  • ХБX-1
Композиција Проценат по тежини
РДX плус нитроцеллулосе, цалциум цхлориде и цалциум силицате 40.4 ± 3%
ТНТ 37.8 ± 3%
Алуминум 17.1 ± 3%
Восак плус лецитин 4.7 ± 1%
  • ХБX-3
Композиција Проценат по тежини
РДX плус нитроцеллулосе, цалциум цхлориде и цалциум силицате 31.3 ± 3%
ТНТ 29.0 ± 3%
Алуминум 34.8 ± 3%
Восак плус лецитин 4.9 ± 1%
  • Х-6
Композиција Проценат по тежини
РДX плус нитроцеллулосе, цалциум цхлориде и цалциум силицате 45.1 ± 3%
ТНТ 29.2 ± 3%
Алуминум 21.0 ± 3%
Восак плус лецитин 4.7 ± 1%

Коришћење

[уреди | уреди извор]

Као експлозив за торпеда, дубинске бомбе и морске мине, дизајниран је тако да буде жешћи и још веће брзине детонације, тако да је посебно ефикасан под водом. Хесов тест даје вредност од 160% јачине ТНТ-а. То је зато што је пулс мехурића (ударни талас који настаје када експлозив експлодира под водом) ефикаснији у уништавању бродова него да их уништава ударним таласом саме експлозије. Због тога није погодан за употребу у ваздуху.

Развијен у Сједињеним Државама 1940-их као побољшана верзија Торпекс- а из 1942. године. Током Другог светског рата коришћен је на западним торпедима и дубинским бомбама.

Званично, торпекс британске производње је направљен по стандардима британског Краљевског орднанце Арсенала, а амерички произведен према МИЛ-Е-22267 је ХБX експлозив. Међутим, британска војска је експлозив ХБX који су испоручиле Сједињене Државе назвала „Топекс“, а неке књиге и материјали мешају експлозив „Топек“, „Торпекс“ и „ХБX“. У ствари, експлозив ХБX је америчка модификација Торпекс-а коју су развили Британци, истог састава и наменске употребе, па се може рећи да је скоро иста ствар.

Сада је замењен ПБX експлозивом.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Спец МИЛ-Е-22267А” (ПДФ). 31. 5. 1963. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2012-09-15. г. 
  2. ^ „У.С. Еxплосиве Орднанце, ОП 1664, 1947”. Архивирано из оригинала 2012-09-15. г. 
  3. ^ а б „Арцхивед цопy” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 2015-06-15. г. Приступљено 2013-09-30.  "Орднанце Тецхницал Дата Схеет У.С. БОМБ, 325-350-ЛБ, ДЕПТХ БОМБ, МК 54/МК 54 Мод 1"
  4. ^ а б [1] "У.С. Еxплосиве Орднанце, ОП 1664, 1947"
  5. ^ [2] "МИЛ-Е-22267 Рев. А"