Пређи на садржај

ХЛА-Б27

С Википедије, слободне енциклопедије
Рачунарске илустрације ХЛА-Б*2705 са инфлуенза нуцлеопротеин вирал пептиде ин тхе биндинг поцкет.
Б*2705-β2МГ везан уз пептиде 2бст​
главни хистокомпатибилни комплекс (хумани), групе I, Б27
Алеле Б*2701, 2702, 2703,. ..
Структура (Види ХЛА-Б) Доступне
тродимензионалне структуре
ЕБИ-ХЛА „Б*2701”. Архивирано из оригинала 20. 02. 2009. г. 
„Б*2702”. Архивирано из оригинала 20. 02. 2009. г. 
„Б*2703”. Архивирано из оригинала 20. 02. 2009. г. 
„Б*2704”. Архивирано из оригинала 20. 02. 2009. г. 
„Б*2705”. Архивирано из оригинала 20. 02. 2009. г.  2бср​, 2бсс​,
2бст​, 2а83​,
1w0в​, 1уxс​,
1огт​, 1хса​,
1јгд​, 1јге​
„Б*2706”. Архивирано из оригинала 20. 02. 2009. г. 
„Б*2709”. Архивирано из оригинала 20. 02. 2009. г.  1w0w​, 1уxw​,
1оф2​, 1к5н​

ХЛА-Б27, хумани (људски) леукоцитни антиген, , (енгл. Human Leukocyte Antigen (HLA) B27), (подтип B*2701-2759), који се налази на површини белих крвних ћелија (леукоцита). HLA-B27 је антиген кодиран по површини класе I B локуса у главном хистокомпатибилном комплексу (МХЦ) на хромозому 6 и представљен са Т помоћном ћелијом. HLA-B27 је снажно повезан је протеинима који помажу имунском систему организма да уочи разлику између својих властитих ћелија и страних, штетних материја. Присутан је код већине болесника са спондилоартропатијом, у проценту и до 90%, па је тестирање крви на HLA-B27 антиген, од посебног значаја у дијагностици аутоимуних болести из групе серонегативних спондилоартропатија.[1],[2]

Епидемиологија

[уреди | уреди извор]
ХЛА регија хромозома 6(леукоцитног антиген са HLA-локацијама, B-, C- ,DR-, DQ- i DP-.

Ген HLA-B27 је смештен на хромозому 6p21.3. и састоји се од низа са најмање 31 врло сличних алела, ХЛА-Б2728 до Б2701 који носе назив HLA. HLA-B27 је познат од 1985. Антиген се састоји од 6 подтипова, но никаква повезаност не постоји између појединих подврста код нпр. предњег увеитиса ока или других HLA-B27 запаљењских болести. У општој популацији становника света преваленца HLA-B27 гена знатно варира. Његова заступљеност је 8% код белаца, 4% код Северних Африканаца, 2-9% код Кинезаа и 0,1-0,5% код Јапанаца. Око 24% становника Северне Скандинавије (Финска), је HLA-B27 позитивно.[3],[4],[5]

ХЛА Б*2702 учесталост
Учесталост
Реф. Земља-народ (%)
[6] Бугарска 4.6
Бугарска, Роми 4.5
Бразил, Бело Хоризонте 2.6
Румуни 2.2
Чешка 1.9
Хрватска 1.7
Финска 1.7
Западна Андалузија, Шпанија, Роми 1.5
Тунис, Тунишани 1.1
[6] ХЛА Б*2703 Учесталост
Румунија 3.2
Кенија, Нанди 2.5
Мали 2.0
Судан 1.8
Аљаска 1.8
Сенегал, Ниокхоло Манденка 1.6
Гвинеја Бисао 1.5
Кенија 1.4
Грузија, Сванети Свани 1.3
Индија Њу Делхи 1.1
Обала слоноваче, Акан Адиоподоуме 1.1
[6] ХЛА Б*2704 Учесталост
ПНГ Каримуи Плато 22.5
Тајван, Пазех 10.9
ПНГ Западна Сахара Рангес 9.1
Тибет (Кина) Тибетанци 7.0
Тајван Сираиа 6.9
Бугарска, Роми 4.5
Нова Каледонија 3.9
Кина, Гуангџоу 2.5
Индиа, Мумбаи Маратас 2.5
Сингапур, Таи 2.5
Тхајланд 2.0
Кина Унутрашња Монголиа 1.5
Кина Јужни Хан 1.2
Филипини, Иватан 1.0
Тајван, Ами 1.0

Улога у болестима

[уреди | уреди извор]

Врло снажно повезан са ХЛА-Б27 је група одређених аутоимуних болести као што су реуматоидни артритис („класични облик“), као и неке болести из групе серонегативних спондилоартритиса. Имајући ово у виду утврђивање разлике у HLA-B27 позитивних и негативних болесника у реуматологији је један од важан критеријума у диференцијалној дијагностици.[7]

Однос између HLA-B27 и многих болести још увијек није у потпуности разјашњена. Иако је присутан у патологији многих поремећаја, он се не јавља као једини посредник у развоју болести, па се и поред свих досадашњих истраживања, још не зна колики је његов утицај.[8]

На пример, док је код 90% особа са анкилозирајућим спондилитисом HLA-B27 позитиван, преваленца ове болести у Европи заснива се на само 0,5% до 1%, што зачи да се само код једног дела особа са HLA-B27 може развити анкилозирајући спондилитис.

То поставља два важна питања? Зашто све HLA-B27 позитивне особе не оболевају као и зашто се код неких људи који су HLA-B27 негативни развија болест? Откривено је да постоје додатни гени који заједно са HLA-B27 утичу на појаву болестии.[9] Осим тога, постоје потенцирајући фактори средине (окидачи) који такође могу играти улогу код осетљивих појединаца.[10],[11]

Учесталост ХЛА-Б27 гена[6]
САД Аљаска Јупик 11.5
Индијанци 8.6
Аризона Пима инд. 7.9
Белгија 7.1
Мексико Тарахумара 6.8
Финска 6.1
Северна Ирска 4.2
Индија Тамил Наду Надар 4.1
Северна Индија, Индуси 3.8
Јужна Хрватска 3.7
Севарна Португалија 3.3
Мексико Гуадалахара Местизос 2.9
Чешка 2.8
Азорска Терцеира острва 2.7
Азорска острва Санта Мариа & Сао Мигуеле 2.6
Јужна Кореја поп 3 2.5
Северозападни Исланд 2.4
Југоисточна Француска 2.3
Мароко Надор Металса I 2.1
Јужна Португалија 2.0
Шпанија, Источна Андалузија, роми 2.0
Северна Италија, Павија 1.9
Централна Азорска острва 1.8
Бугарска 1.8
Израел, Јевреји 1.8
Грузија, Тбилиси Курди 1.7
Бразил, Бело Хоризонте 1.6
Цапе Верде југоисточна острва 1.6
Индија Њу Делхи 1.5
Мексицо Сонора Сери 1.5

Напомена:Приказана учесталост гена односи се на око половину фенотипских учесталости.

Патофизиологија

[уреди | уреди извор]

Осим повезаности са анкилозирајућим спондилитисом, HLA-B27 се среће и код реактивног артритиса, одређених очних болести (акутни предњи увеитис и иритис), псоријатичног артритиса и улцерозног колитиса (повезаним са спондyлоартхритисом). Заједничка повезаност са HLA-B27 доводи до нешто већег груписање тих болести[12](нпр. група јувенилне спондилоартропатије или спондилоартритиса код одраслих).

Стварна улога HLA-B27 у покретању запаљенског одговора који узрокује појаву болести још увек није тачно позната.[13],[2]

  • Најстарија теорија је теорија молекуларне мимикрије, у које спада и аутоимуна реакције која је у почетку усмерена против пептида узрочника, да би тек након тога била усмерена против HLA-B27 због њихове сличности.
  • Друга теорија, је теорија артриогених пептида, и претпоставља да HLA молекуле делују као пептиди који вежу молекуле за заразне агенсе.
  • Трећа теорија сматра даје антигена Т-ћелија фактор осјетљивости.
  • Четврта теорија сматра да је поремећај урођене природе, која није повезана са HLA-B27.

Коначно, HLA-B27 једноставно може представљати маркер локацију, уско повезану са још неидентификованим правим имунским одговор гена одговорног за запаљенски одговор.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Wигхт V. Молл.Ј.M.Х. Серонегативе Полyартхритис, Амстердам, Нортх Холланд, Бломедицал Пресс. 1976; 189-235
  2. ^ а б в (језик: енглески)HLA-B27 Syndromes Посећено 08/2010.
  3. ^ M.А. Кхан ет ал. Тхе патхогенетиц роле оф ХЛА-Б27 анд итс субтyпес. Аутоиммун Рев. 2007 Јан; . Кхан, M. А.; Матхиеу, А.; Соррентино, Р.; Аккоц, Н. (2007). „Тхе патхогенетиц роле оф ХЛА-Б27 анд итс субтyпес”. Аутоиммунитy Ревиеwс. 6 (3): 183—9. ПМИД 17289555. дои:10.1016/ј.аутрев.2006.11.003. 
  4. ^ МцМицхаел, А.; Боwнесс, П. (2002). „ХЛА-Б27: Натурал фунцтион анд патхогениц роле ин спондyлоартхритис”. Артхритис Ресеарцх. 4 (Суппл 3): С153—8. ПМЦ 3240147 Слободан приступ. ПМИД 12110134. дои:10.1186/ар571 Слободан приступ. 
  5. ^ Хухтинен, M.; Карма, А. (2000). „ХЛА-Б27 тyпинг ин тхе цатегорисатион оф увеитис ин а ХЛА-Б27 рицх популатион”. Тхе Бритисх Јоурнал оф Опхтхалмологy. 84 (4): 413—6. ПМЦ 1723428 Слободан приступ. ПМИД 10729301. дои:10.1136/бјо.84.4.413. 
  6. ^ а б в г Миддлетон D, Менцхаца L, Роод Х, Комерофскy Р (2003). „Неw аллеле фреqуенцy датабасе”. Тиссуе Антигенс. 61 (5): 403—7. ПМИД 12753660. дои:10.1034/ј.1399-0039.2003.00062.x. 
  7. ^ Боwнесс, П. (2002). „ХЛА Б27 ин хеалтх анд дисеасе: А доубле-едгед сwорд?”. Рхеуматологy (Оxфорд, Енгланд). 41 (8): 857—868. ПМИД 12154202. дои:10.1093/рхеуматологy/41.8.857. }- ПДФ. Посећено 08/2010.
  8. ^ Кхан, M.А. Анкyлосинг Спондyлитис. Оxфорд Университy Пресс 2009 [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (29. август 2019) Посећено 08/2010.
  9. ^ Тхомас, Г. П.; Броwн, M. А. (2010). „Генетицс анд геномицс оф анкyлосинг спондyлитис”. Иммунол Рев. 233 (1): 162—180. ПМИД 20192999. С2ЦИД 205223192. дои:10.1111/ј.0105-2896.2009.00852.x. .
  10. ^ ИБИД Тхе ХЛА Цомплеx ин Биологy анд Медицине, Мехра, НК ед
  11. ^ ИБИД, Кхан МА. Анкyлосинг Спондyлитис
  12. ^ Катариа, RK; Брент, ЛХ (2004). „Спондyлоартхропатхиес”. American Family Physician. 69 (12): 2853—2860. PMID 15222650. 
  13. ^ Fauci AS, Braunwald E, eds. Harrison's Principles of Internal Medicine. 14th ed. 1998.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=HLA-B27&oldid=27840265”