Пређи на садржај

Хексанитробензен

С Википедије, слободне енциклопедије
Хексанитробензен
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
  • [O-][N+](=O)c1c(c(c(c(c1[N+](=O)[O-])[N+](=O)[O-])[N+](=O)[O-])[N+](=O)[O-])[N+](=O)[O-]
Својства
C6N6O12
Моларна маса 348,097
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Хексанитробензен, такође познат као ХНБ, је експлозивно једињење високе густине са хемијском формулом C
6
Н
6
О
12
, добијено оксидацијом аминске групе пентанитроанилина водоник - пероксидом у сумпорној киселини. Садржи 6 атома угљеника и има молекулску масу од 348,097 Da.

Osobine[уреди | уреди извор]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 12
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 6
Particioni koeficijent[1] (ALogP) 1,2
Растворљивост[2] (logS, log(mol/L)) -10,1
Поларна површина[3] (PSA, Å2) 274,9

Својства[уреди | уреди извор]

Поглед из перспективе на кристалну структуру хексанитробензена, који показује ротацију нитро група.[4]
Лево: структура са лоптом и штапом.
Десно: ван дер Валсова структура која испуњава простор.

Стабилна конформација овог молекула има нитро групе ротиране ван равни централног бензенског прстена. Молекул усваја конформацију налик пропелеру у којој су нитро групе ротиране за око 53 °Ц (127 °Ф) од равни.[4]

ХНБ има непожељно својство да је умерено осетљив на светлост и стога га је тешко безбедно користити. Од 2021. године, не користи се ни у једној производњи експлозива, иако се користи као прекурсорска хемикалија у једној методи производње ТАТБ-а, другом експлозиву.

ХНБ је експериментално коришћен као извор гаса за експлозивно пумпани гаснодинамички ласер.[5] У овој примени, ХНБ и тетранитрометан су пожељнији од конвенционалнијих експлозива јер су продукти експлозије ЦО
2
и Н
2
довољно једноставна мешавина за симулацију гаснодинамичких процеса и прилично слична конвенционалном гаснодинамичком ласерском медију. Вода и производи водоника многих других експлозива могу да ометају вибрациона стања ЦО
2
у овом типу ласера.

Синтеза[уреди | уреди извор]

Током Другог светског рата у Немачкој је предложен метод синтезе хексанитробензена, а производ је требало да се производи у полуиндустријској размери по следећој шеми:

C
6
Х
3
(НО
2
)
3
→ C
6
Х
3
(НХОХ)
3
(делимична редукција)
C
6
Х
3
(НХОХ)
3
→ C
6
(НО
2
)
3
(НХОХ)
3
(нитрација)
C
6
(НО
2
)
3
(НХОХ)
3
→ C
6
(НО
2
)
6
(оксидација)

Потпуна нитрација бензена је практично немогућа јер су нитро групе деактивирајуће групе за даљу нитрацију.

ХНБ се такође може добити другом методом. Тринитробензен се прво кува са гвозденим струготинама и хлороводоничном киселином. Добијени 3,5-динитроанилин се третира са великим вишком концентроване азотне киселине, или смеше за нитрирање, на 5 °Ц (41 °Ф), а затим се температура подиже на 70 °Ц (158 °Ф). После 4 сата, смеша је охлађена испод 70 °Ц (158 °Ф). Пентанитроанилин C6 (НО2 )5НХ2 је уклоњен сувим дихлоретаном и нитрован концертован сумпорне и азотне киселине.

Друга метода је оксидисала пентанитроанилин водоник-пероксидом у великом вишку од 20% олеума на температури од 0—25 °Ц (32—77 °Ф). Кристали су добро испрани и рекристалисани са хлороформом.[6]

Погоднији начин да се добије пентанитроанилин - конверзија 2,4,6-тринитротолуена са водоник-сулфидом у 2-амино-4,6-динитротолуенску киселину и нитрирање ове друге смешом ХНО3 / Х2СО4 до дати пентанитроанилин.[7]

Додатна својства[уреди | уреди извор]

  • Цхапман-Јоугет детонациони притисак: 43 ГПа
  • Густина кристала: 2.01

Физичка својства[уреди | уреди извор]

Тачка топљења 246—265 °Ц (475—509 °Ф) (у зависности од методе пречишћавања), сублимира на 200 °Ц (392 °Ф) у вакууму без распадања. Густина, у зависности од начина производње, износи 1,8 - 2,03 г / цм³.

Експлозивна својства[уреди | уреди извор]

Позитивне карактеристике експлозива:

  • Веома велика брзина детонације.
  • Веома висока топлота распадања.
  • Изузетно висок брисанц.
  • Висока експлозивност.
  • Висока термичка стабилност, упоредива са експлозивима отпорним на топлоту.
  • Нулти баланс кисеоника.
  • Може се мешати са флегматизаторима.
  • Топлота експлозије је 6,99 МЈ/кг. Брзина детонације - 9450 м/с при густини од 1,9 г/цм³. Притисак на фронту детонационог таласа је 40,6 ГПа. Густина - 2,01 г/цм³.

Недостаци:

  • Хидролитичка нестабилност;
  • висока цена производње, због потребе (у методи синтезе која се данас користи) у концентрованом водоник пероксиду и неким другим нијансама.
  • некомпатибилност са амонијум соли.

Производња[уреди | уреди извор]

Метода коришћена у Трећем Рајху
  1. Да би се добио, ТНБ се прво кува са гвожђем и хлороводоничном киселином, или са амонијум сулфидом. Добијени 3,5-динитроанилин се третира са великим вишком концентроване азотне киселине или смеше за нитрирање на 5 °Ц (41 °Ф), а затим се температура подиже на 70 °Ц (158 °Ф). После 4 сата смеша се охлади на испод 70 °Ц (158 °Ф). Пентанитроанилин Ц6(НО2)5НХ2 је одвојен сувим дихлоретаном и нитрован смешом конц. сумпорне и азотне киселине. Према другој методи, пентанитроанилин се оксидује водоник-пероксидом у великом вишку од 20% олеума на температури од 0—25 °Ц (32—77 °Ф). Кристали се темељно исперу и рекристалишу из сувог хлороформа .
  2. Такође је описан начин производње коришћен у Немачкој током Другог светског рата; заснива се на редукцији нитро група тринитробензена (нпр. водоник-сулфида) у -НХОХ, нитрацијом са конц. ХНО3 до C6(НХОХ)3(НО2)3 и накнадна оксидација смешом ХНО3 и ЦрО3 у ХДД.
  3. Погоднији начин за добијање пентанитроанилина је редукција 2,4,6-тринитротолуена са водоник-сулфидом у 2-амино-4,6-динитротолуен и нитрирање овог последњег у пентанитроанилин са смешом ХНО32СО4. Пентанитроанилин, као и ХДНБ, је хидролитички нестабилан.

Коришћење[уреди | уреди извор]

Хексанитробензен има непожељно својство да је умерено осетљив на светлост и стога га је тешко безбедно користити. Тренутно се не користи ни у једној примени у производњи експлозива, иако се користи као хемијски прекурсор у методи производње триаминотринитробензена (ТАТБ), још једног експлозива.

ХНБ је експериментално коришћен као извор гаса за динамички гасни ласер са експлозивном пумпом.[8] У овој примени, попут тетранитрометана, они су пожељнији у односу на конвенционалније експлозиве јер су продукти експлозије ЦО2 и Н2 довољно једноставна смеша за симулацију гаснодинамичких процеса и прилично слична ласерском медијуму.конвенционална гасна динамика. Вода и водонични производи многих других експлозива могу да ометају вибрациона стања ЦО2 у овом типу ласера.

Углавном се користи за геолошка истраживања, као и у условима потребе за његовом колосалном експлозивном снагом и термичком стабилношћу, где је цена експлозива од секундарног значаја. Размишља се о војној производњи, али због високе цене подаци о широкој употреби нису доступни. У вези са наведеним, његова употреба за терористичке активности је све сумњивија. Висока експлозивност чини хексанитробензен обећавајућом компонентом ракетних горива у будућности.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о. 
  2. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  3. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 
  4. ^ а б Барт, Ј. C. Ј. (1968). „Тхе црyстал струцтуре оф а модифицатион оф хеxапхенyлбензене” (ПДФ). Ацта Црyсталлограпхица Сецтион Б. 24 (10): 1277—1287. дои:10.1107/С0567740868004176. 
  5. ^ Цонденсед еxплосиве гас дyнамиц ласер, Унитед Статес Патент 4099142
  6. ^ У.С. Патент Нумбер 4,262,148. Сyнтхесис оф хеxанитробензене. Април 14, 1981. [ен]
  7. ^ У.С. Патент Нумбер 4,248,798. Неw метход фор препаринг пентанитроанилине анд триаминотринитробензенес фром тринитротолуене. Фебруарy 3, 1981. [ен]
  8. ^ Цонденсед еxплосиве гас дyнамиц ласер, Унитед Статес Патент 4099142

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]