Хексанитробензен
![]() | |
![]() | |
Идентификација | |
---|---|
3Д модел (Jmol)
|
|
ChemSpider | |
| |
Својства | |
C6N6O12 | |
Моларна маса | 348,097 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
Референце инфокутије | |
Хексанитробензен, такође познат као ХНБ, је експлозивно једињење високе густине са хемијском формулом C
6Н
6О
12, добијено оксидацијом аминске групе пентанитроанилина водоник - пероксидом у сумпорној киселини. Садржи 6 атома угљеника и има молекулску масу од 348,097 Da.
Osobine[уреди | уреди извор]
Osobina | Vrednost |
---|---|
Broj akceptora vodonika | 12 |
Broj donora vodonika | 0 |
Broj rotacionih veza | 6 |
Particioni koeficijent[1] (ALogP) | 1,2 |
Растворљивост[2] (logS, log(mol/L)) | -10,1 |
Поларна површина[3] (PSA, Å2) | 274,9 |
Својства[уреди | уреди извор]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a6/Hexanitrobenzene_structures.png/220px-Hexanitrobenzene_structures.png)
Лево: структура са лоптом и штапом.
Десно: ван дер Валсова структура која испуњава простор.
Стабилна конформација овог молекула има нитро групе ротиране ван равни централног бензенског прстена. Молекул усваја конформацију налик пропелеру у којој су нитро групе ротиране за око 53 °Ц (127 °Ф) од равни.[4]
ХНБ има непожељно својство да је умерено осетљив на светлост и стога га је тешко безбедно користити. Од 2021. године, не користи се ни у једној производњи експлозива, иако се користи као прекурсорска хемикалија у једној методи производње ТАТБ-а, другом експлозиву.
ХНБ је експериментално коришћен као извор гаса за експлозивно пумпани гаснодинамички ласер.[5] У овој примени, ХНБ и тетранитрометан су пожељнији од конвенционалнијих експлозива јер су продукти експлозије ЦО
2 и Н
2 довољно једноставна мешавина за симулацију гаснодинамичких процеса и прилично слична конвенционалном гаснодинамичком ласерском медију. Вода и производи водоника многих других експлозива могу да ометају вибрациона стања ЦО
2 у овом типу ласера.
Синтеза[уреди | уреди извор]
Током Другог светског рата у Немачкој је предложен метод синтезе хексанитробензена, а производ је требало да се производи у полуиндустријској размери по следећој шеми:
- C
6Х
3(НО
2)
3 → C
6Х
3(НХОХ)
3 (делимична редукција) - C
6Х
3(НХОХ)
3 → C
6(НО
2)
3(НХОХ)
3 (нитрација) - C
6(НО
2)
3(НХОХ)
3 → C
6(НО
2)
6 (оксидација)
Потпуна нитрација бензена је практично немогућа јер су нитро групе деактивирајуће групе за даљу нитрацију.
ХНБ се такође може добити другом методом. Тринитробензен се прво кува са гвозденим струготинама и хлороводоничном киселином. Добијени 3,5-динитроанилин се третира са великим вишком концентроване азотне киселине, или смеше за нитрирање, на 5 °Ц (41 °Ф), а затим се температура подиже на 70 °Ц (158 °Ф). После 4 сата, смеша је охлађена испод 70 °Ц (158 °Ф). Пентанитроанилин C6 (НО2 )5НХ2 је уклоњен сувим дихлоретаном и нитрован концертован сумпорне и азотне киселине.
Друга метода је оксидисала пентанитроанилин водоник-пероксидом у великом вишку од 20% олеума на температури од 0—25 °Ц (32—77 °Ф). Кристали су добро испрани и рекристалисани са хлороформом.[6]
Погоднији начин да се добије пентанитроанилин - конверзија 2,4,6-тринитротолуена са водоник-сулфидом у 2-амино-4,6-динитротолуенску киселину и нитрирање ове друге смешом ХНО3 / Х2СО4 до дати пентанитроанилин.[7]
Додатна својства[уреди | уреди извор]
- Цхапман-Јоугет детонациони притисак: 43 ГПа
- Густина кристала: 2.01
Физичка својства[уреди | уреди извор]
Тачка топљења 246—265 °Ц (475—509 °Ф) (у зависности од методе пречишћавања), сублимира на 200 °Ц (392 °Ф) у вакууму без распадања. Густина, у зависности од начина производње, износи 1,8 - 2,03 г / цм³.
Експлозивна својства[уреди | уреди извор]
Позитивне карактеристике експлозива:
- Веома велика брзина детонације.
- Веома висока топлота распадања.
- Изузетно висок брисанц.
- Висока експлозивност.
- Висока термичка стабилност, упоредива са експлозивима отпорним на топлоту.
- Нулти баланс кисеоника.
- Може се мешати са флегматизаторима.
- Топлота експлозије је 6,99 МЈ/кг. Брзина детонације - 9450 м/с при густини од 1,9 г/цм³. Притисак на фронту детонационог таласа је 40,6 ГПа. Густина - 2,01 г/цм³.
Недостаци:
- Хидролитичка нестабилност;
- висока цена производње, због потребе (у методи синтезе која се данас користи) у концентрованом водоник пероксиду и неким другим нијансама.
- некомпатибилност са амонијум соли.
Производња[уреди | уреди извор]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c5/Sintesis_SGM_hexanitrobenceno.svg/220px-Sintesis_SGM_hexanitrobenceno.svg.png)
- Да би се добио, ТНБ се прво кува са гвожђем и хлороводоничном киселином, или са амонијум сулфидом. Добијени 3,5-динитроанилин се третира са великим вишком концентроване азотне киселине или смеше за нитрирање на 5 °Ц (41 °Ф), а затим се температура подиже на 70 °Ц (158 °Ф). После 4 сата смеша се охлади на испод 70 °Ц (158 °Ф). Пентанитроанилин Ц6(НО2)5НХ2 је одвојен сувим дихлоретаном и нитрован смешом конц. сумпорне и азотне киселине. Према другој методи, пентанитроанилин се оксидује водоник-пероксидом у великом вишку од 20% олеума на температури од 0—25 °Ц (32—77 °Ф). Кристали се темељно исперу и рекристалишу из сувог хлороформа .
- Такође је описан начин производње коришћен у Немачкој током Другог светског рата; заснива се на редукцији нитро група тринитробензена (нпр. водоник-сулфида) у -НХОХ, нитрацијом са конц. ХНО3 до C6(НХОХ)3(НО2)3 и накнадна оксидација смешом ХНО3 и ЦрО3 у ХДД.
- Погоднији начин за добијање пентанитроанилина је редукција 2,4,6-тринитротолуена са водоник-сулфидом у 2-амино-4,6-динитротолуен и нитрирање овог последњег у пентанитроанилин са смешом ХНО3/Х2СО4. Пентанитроанилин, као и ХДНБ, је хидролитички нестабилан.
Коришћење[уреди | уреди извор]
Хексанитробензен има непожељно својство да је умерено осетљив на светлост и стога га је тешко безбедно користити. Тренутно се не користи ни у једној примени у производњи експлозива, иако се користи као хемијски прекурсор у методи производње триаминотринитробензена (ТАТБ), још једног експлозива.
ХНБ је експериментално коришћен као извор гаса за динамички гасни ласер са експлозивном пумпом.[8] У овој примени, попут тетранитрометана, они су пожељнији у односу на конвенционалније експлозиве јер су продукти експлозије ЦО2 и Н2 довољно једноставна смеша за симулацију гаснодинамичких процеса и прилично слична ласерском медијуму.конвенционална гасна динамика. Вода и водонични производи многих других експлозива могу да ометају вибрациона стања ЦО2 у овом типу ласера.
Углавном се користи за геолошка истраживања, као и у условима потребе за његовом колосалном експлозивном снагом и термичком стабилношћу, где је цена експлозива од секундарног значаја. Размишља се о војној производњи, али због високе цене подаци о широкој употреби нису доступни. У вези са наведеним, његова употреба за терористичке активности је све сумњивија. Висока експлозивност чини хексанитробензен обећавајућом компонентом ракетних горива у будућности.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
- ^ а б Барт, Ј. C. Ј. (1968). „Тхе црyстал струцтуре оф а модифицатион оф хеxапхенyлбензене” (ПДФ). Ацта Црyсталлограпхица Сецтион Б. 24 (10): 1277—1287. дои:10.1107/С0567740868004176.
- ^ Цонденсед еxплосиве гас дyнамиц ласер, Унитед Статес Патент 4099142
- ^ У.С. Патент Нумбер 4,262,148. Сyнтхесис оф хеxанитробензене. Април 14, 1981. [ен]
- ^ У.С. Патент Нумбер 4,248,798. Неw метход фор препаринг пентанитроанилине анд триаминотринитробензенес фром тринитротолуене. Фебруарy 3, 1981. [ен]
- ^ Цонденсед еxплосиве гас дyнамиц ласер, Унитед Статес Патент 4099142
Литература[уреди | уреди извор]
- Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
- Смитх, Мицхаел Б.; Марцх, Јеррy (2007). Адванцед Органиц Цхемистрy: Реацтионс, Мецханисмс, анд Струцтуре (6тх изд.). Неw Yорк: Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 0-471-72091-7.
- Катритзкy А.Р.; Позхарскии А.Ф. (2000). Хандбоок оф Хетероцyцлиц Цхемистрy (Сецонд изд.). Ацадемиц Пресс. ИСБН 0080429882.