Пређи на садржај

Хемидезмосом

С Википедије, слободне енциклопедије
Хемидезмосом
Ултраструктура трахеалних хемидезмосома миша
Код нормалног миша (а) постоје добро дефинирани - организирани хемидезмосоми са тамним пољима у густој плочи (ламина денса) прислоњеној на хемидезмосом (стрелице).
Насупрот томе, хемидезмосоми у Ламц2 -/- трахеја (б) су дезорганизиране унутарћелијске компоненте, више дифузне.
Ламина денса је директно испод мјеста где подручје хемидезмосома ареас губи електронску густину виђену у контроли (стрелице).
Детаљи
Идентификатори
ЛатинскиХемидесмосома
МеСХД022002
ТХХ1.00.01.1.02029
ФМА67415
Анатомска терминологија

Хемидесмосоми (грч. ἡμι -хēми = пола + δεσμός - десмóс = веза + σῶμα - сṓма = тело) се налазе између неких епителих ћелија и њихове базалне ламине. Изгледају као половине дезмосома и везују ћелију за њену базалну ламину. За разлику од дезмосома код којих у причвршћујући плак улазе кадхерини код хемидезмосома су то интегрини, протеини који служе као рецептори за ламинин и колаген типа IV.[1][2][3][4]

С друге стране, дезмосоми су међућелијске везе у међућелијском простору, састављене од филамената који, у хомогеномм распореду образују структуру звану међућелијски цемент. Са цитосолне стране, на мембране налијежу тзв. дезмосомске кружне плоче, промјера 0,1 - 0,5 нм, дебљине 15-20 нм. Дезмосоми су дифузна размјештени по цијелој површини ћелијске мембране.

Главне међућелијске везе
Веза Цитоскелетна копча Трансмембрански протеини Веже ћелију за:
Дезмосом Интермедијерни филаменти Кадхерини Друге ћелије
Хемидезмосом Интермедијарни филаменти Интегрини Екстрацелуларни матрикс
Зонула адхеренс Актински филаменти Спектрин

Друге ћелије / Екстрацелуларни матрикс

[1][5][6][7][8]

Допунске слике[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Х Халиловић Ј. ет ал. : Цитологија. "Грин", Грачаница. 2011. ISBN 978-9958-764-47-9.
  2. ^ Међедовић С., Маслић Е., Хаџиселимовић Р. : Биологија 2. Светлост. . Sarajevo. 2000. ISBN 978-9958-10-222-6. 
  3. ^ Капур Појскић L., Ед. : Увод у генетичко инжењерство и биотехнологију, 2. издање. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију (ИНГЕБ). . Sarajevo. 2014. ISBN 978-9958-9344-8-3. 
  4. ^ Бајровић К, Јеврић-Чаушевић А., Хаџиселимовић Р., Ед. : Увод у генетичко инжењерство и биотехнологију. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију (ИНГЕБ). . Sarajevo. 2005. ISBN 978-9958-9344-1-4. 
  5. ^ Цампбелл Н. А. : Биологy. Тхе Бењамин/Цуммингс Публисхинг Цомп., Инц., Менло Парц (ЦА), УСА. 1996. ISBN 978-0-8053-1957-6.
  6. ^ Lawrence E. : Henderson's Dictionary of biological terms. . London: Longman Group Ltd. 1999. ISBN 978-0-582-22708-8. 
  7. ^ Кинг Р. C., Странсфиелд W. D. : Дицтионарy оф генетицс. Оxфорд ниверситy Пресс. Неw Yорк. . Oxford. ISBN 978-0-19-509441-1. . 1998. ISBN 978-0-19-509442-8.
  8. ^ Албертс Б. ет ал. : Молецулар биологy оф тхе целл. Гарланд Публисхинг, Инц., Неw Yорк & Лондон. 1983. ISBN 978-0-8240-7283-4.

Спољашне везе[уреди | уреди извор]