Хенри Дудни
Henri Dudni | |
---|---|
![]() | |
Датум рођења | 10. април 1857. |
Место рођења | Mayfield and Five Ashes |
Датум смрти | 23. април 1930.73 год.) ( |
Место смрти | Luis |
Супружник | Alis Dudni |
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/42/Haberdasher-anm-01.gif/200px-Haberdasher-anm-01.gif)
Henri Dudni (engl. Henry Ernest Dudeney ; Мејфилд, 10. април 1857. — Луис, 23. април 1930) био је енглески математичар и један од водећих светских састављача математичких загонетака.
Живот
[уреди | уреди извор]Хенри Дудни потиче из породице с математичком традицијом, његов отац и деда били су учитељи у Луису. Иако је имао само основно образовање, Веома га је занимала математика, изучавао је математику и њену историју у своје слободно време.
С 13 година почео је да ради у Цивил Сервице (врста државне управе у УК), али је наставио проучавање математике и шаха. Почео је да пише чланке за часописе и придружио се групи писаца у којој је био и Артур Конан Дојл. Истовремено је под псеудонимом Спхинx објављивао математичке загонетке. Оженио се 1884. с Алис Вифин, која је у то доба била популарни писац, што је омогућавало породици добро финансијско стање.
Цели живот посветио је математици и математичким загонеткама. Имао је и доста хобија (билијар, куглање и крокет), а као пијаниста и органиста интересовао се за црквену музику. Умро је од рака грла 1930.
Рад
[уреди | уреди извор]![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/90/Triangledissection.svg/250px-Triangledissection.svg.png)
(хабердасхер'с проблем)
Сем Лојд је 1893. почео да шаље своје загонетке у Енглеску. Ускоро су он и Дудни почели преписку, као водећи састављачи загонетака у то доба. Од њих двојице, Дудни је показивао више математичког умећа. Многе загонетке је послао Лојду. Био је врло узрујан кад је Лојд почео да их објављује под својим именом и прекинуо је сарадњу с њим.
Након раскида сарадње с Лојдом, Дудни је почео да шаље своје прилоге многим тадашњим часописима (Блигхтy, Цасселл'с, Тхе Qуеен, Тит-Битс и Wееклy Диспатцх), а преко 30 година уређивао је колумну Перплеxитиес у часопису Странд Магазине.
Краљевско друштво је било заинтересовано за његов хабердасхер'с проблем, загонетку из геометрије у којој једнакостранични троугао треба поделити на 4 дела и од њих сложити квадрат. Дуденеy је проблем представио Краљевском друштву 1905.
Допринос математици
[уреди | уреди извор]Велики француски математичар Адриен-Мари Легендре је "доказао" да не постоје два позитивна рационална броја чији је збир кубова једнак 6. Тај "доказ" Дудени је оборио:
а уз то је нашао и два рационална броја чији је збир кубова 9:
Вербална аритметика
[уреди | уреди извор]Дуденију се приписују заслуге за изум криптограма (иако је загонетка доста старија), односно "вербалне аритметике" како је он то назвао у задатку објављеном јула 1924. у Странд Магазинеу:
S E N D + M O R E = M O N E Y
Решење криптограма је: О = 0, M = 1, Y = 2, Е = 5, Н = 6, D = 7, Р = 8, и С = 9
Шах
[уреди | уреди извор]Поред загонетака, Дудни се доста бавио шаховским проблемима. Председавао је оснивачкој скупштини најстаријег светског друштва проблемиста, Бритисх Цхесс Проблем Социетy. Као и Лојд, издао је много нестандардних шаховских проблема, као нпр. наћи мат у 6 потеза: бели има све фигуре на својим почетним пољима, док црни има само краља на почетном пољу.
Публикације
[уреди | уреди извор]- Тхе Цантербурy Пуззлес (1907)
- Амусементс ин Матхематицс (1917)
- Тхе Wорлд'с Бест Wорд Пуззлес. (1925)
- Модерн Пуззлес (1926)
- Пуззлес анд Цуриоус Проблемс (1931, постхумно издала његова удовица)
- А Пуззле-Мине (без датума, постхумно)
- Мартин Гарднер (издавач): Дуденеy'с 536 пуззлес анд цуриоус проблемс (1967)