Хетитски законик

Хетитски законик представља сачувани споменик клинастог писма, настао на простору Хетитске државе, која се простирала од Егејске обале на западу, до Сирије на југостоку, створена у средишњој Анадолији (делимично захвата територију данашње Турске), у долини тзв. „Црвене реке“ (Кизил Ирмак). По својој природи донет је у периоду XVI века п.н.е. и био у примени све до XIII п.н.е. Доношење законика приписује се владару Телипини мада из реконструкције, закључено је да поједине норме потичу чак из времена првих владара Лабарна I и Хатушила I.

У рушевинама хетитске престонице, града Хатуше, у археолошким ископинама пронађено је знатан број плочица исписаних на хетитском језику, али клинописом. Управо, од највећег значаја за правну историју биле су таблице које су садржале преписе Хетитског закона.

Хетитски законик исписан је на две глинене таблице са по 100 чланова, тако да збирка закона има укупно 200 прописа. Чињеница је да, ни једа таблица није у потпуности очувана, те се највећим делом сазнање о одредбама законика стиче из реконструкције истих.

Хетитски законик иако временски млађи, он представља далеко правно заосталији од осталих зборника клинописног права, изузетак може представљати једино млађи од њега – Асирски законик. Правна терминологија коришћена у њему осликава неупоредиво нижи степен правног развоја.

Законик првенствено штити крупне власнике стада и стоке, која представљају најважнији облик богатства. Регулише права својине, а низ чланова законски штити експоатацију шума. Ту су и чланови који регулишу права наводњавања, законску заштиту воћњака и повртњака. Чланови регулишу и занатску производњу, а законик уводи трговачки систем мера који се заснива на асирско-вавилонском систему. Законик штити интересе робовласника и према робовима се односи свирепије од Хамурбијевог, чиме се објашњавају устанци робова после смрти Хатушилиша I у 17. веку п.н.е.

Садржај

У оквиру Хетитског законика у највећој мери сусрећу се норме везане за кривично, брачно и породично право.

Први део (1-24) се односи на кривична дела против лица (убиство, тешко рањање, лаке и тешке телесне повреде итд.).

(Члан 1): Ако неко намерно убије човека или жену нека га донесе (мисли се на леш). Исто тако даје 4 лица, било мушка, било женска. (Тиме) испуњава своје обавезе.

(Члан 7): Ако неко слободног човека рани или му избије зубе, пре се давала 1 мина сребра, а сада 20 секела сребра. (Тиме) испуњава своје обавезе.

(Члан 9): Ако неко удари другог по глави, пре се давало 6 секела сребра: оштећеном 3 секела, а за двор 3 секела. Али краљ је дворску суму опростио, сада само оштећени узима 3 секела.

Други део (26-38) се односи на брачне односе (питање мираза, брачног давања, као и питање брака слободне жене и роба).

(Члан 27): Ако се човек ожени и доведе жену у своју кућу исто тако уноси и њен мираз. Ако жена умре, онда они (родитељи) од мужа своје имање враћају, исто тако мужу остаје мираз. Али ако она умре у кући свог оца, за њену децу муж не узима мираз.

(Члан 29): Ако је девојка везана за једног чивека (верена) и он јој да куповну (брачну) цену, а отац и мајка то побију и одузму је, онда они двоструко надокнађује куповну (брачну) цену.

(Члан 35): Ако се слободном женом ожени травар или пастир, он не плаћа куповну цену, а она постаје робиња за раздобље од 3 године.

Трећи део (39-56) регулише област обавеза и услуга за питање војне службе и ратних освајања, затим следи део (57-144) који се односи на кривична дела против имовине, првенствено крађа.

(Члан 96): Ако слободан човек покраде кућу онда све мора да врати. Пре је лопов давао 1 мирну сребра, а сада 12 секела. Ако више краде више му се прописује, ако мање краде мање му се прописује, (Тиме) испуњава своје обавезе.

Четврти део (145-161) бави се питањима уговора и цена (најам), као и сакралних ствари. (162-173), као и тарифа за услуге. (176-186)

(Члан 177): Ако неко најми занатлију, ако најми или грнчара, или ковача, или тесара, или обућара, или кројача или ткача, или ужара даје 10 секела сребра.

Пети део (187-200) је специфичан по томе, што се односи на блуд и разврат, чак и за случајеве општења са животињама.

(Члан 187): Ако неко учини блуд са кравом (свињом или псом): нека умре. Одводи се у краљеву ћелију и краљ га убија и краљ му дарује живот; али он не иде пред краља.

(Члан 200): Ако човек учини блуд са коњем или великом мазгом не кажњава се, али не иде пред краља и не постаје свештеник. Ако са странкињом спава... мајка га... не кажњава се.

Санкције

Хетитски законик у најбољем смислу осликава доминантност имовинских санкција, док се смртна казна изузетно ретко јавља, свега у пар чланова. Талиона нема. Карактеристика овог законика јесте и појава смањења одговорности у односу на предходно право (вероватно обичаје), изричито напомењено да ће износ имовинске накнаде (композиције) бити мањи у односу на раније.

Спољашње везе

Фордхам Университy: Хетитски законик Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јануар 2013)(језик: енглески)
Аврамовић С., Станимировић V., Упоредна правна традиција, Правни факултет Универзитета у Београду, 2011. ISBN 978-86-7630-640-4
Станимировић V., Хрестоматија за упоредну правну традицију, Правни факултет Универзитета у Београду, 2016. ISBN 978-86-7630-655-8