Хи-квадратна расподела
Функција густине вероватноће ![]() | |
Функција кумулативне расподеле ![]() | |
Нотација | или |
---|---|
Параметри | (познати као „степени слобода”) |
Носитељ | ако је , иначе |
ПДФ | |
ЦДФ | |
Просек | |
Медијана | |
Модус | |
Варијанса | |
Коеф. асиметрије | |
Куртоза | |
Ентропија | |
МГФ | |
ЦФ | [1] |
ПГФ |
У теорији вероватноће и статистици, хи-квадратна расподела (такође хи-квадрат или χ2-расподела) са к степена слободе је дистрибуција суме квадрата к независних стандардно нормалних рандомних променљивих. Хи-квадратна дистрибуција је специјални случај гама дистрибуције и једна је од од најшире кориштених дистрибуција вероватноће у инференцијској статистици, нарочито у тестирању хипотеза или у конструкцији интервала поузданости.[2][3][4][5] Када се прави разлика од општије нецентралне хи-квадратне расподеле, ова дистрибуција се понекад назива централном хи-квадратном расподелом.
Хи-квадратна расподела се користи у уобичајеним хи-квадратним тестовима[6][7] за адекватност уклапања посматране дистрибуције у теоријски очекивану, независност два критеријума класификације квалитативних података, и процену интервала поузданости за популацију стандардних девијација нормалне дистрибуције из стандардне девијације узорка. Многи други статистички тестови такође користе ову дистрибуцију, као што је Фридманова анализа варијансе по ранговима.
Дефиниција
[уреди | уреди извор]Ако су Z1, ..., Zk независне, стандардно нормалне рандомне променљиве, онда је сума њихових квадрата,
дистрибуирана у складу са хи-квадратном дистрибуцијом са k степени слободе. Ово се обично означава са
Хи-квадратна дистрибуција има један параметар: k, позитивни интегер који специфицира број степени слободе (број Zi вредности).
Табела χ2 вредности вс p-вредности
[уреди | уреди извор]p-вредност је вероватноћа опсервације статистичког теста бар као екстрема у хи-квадратној дистрибуцији. Сходно томе, пошто кумулативна функција расподеле (ЦДФ) за одговарајуће степене слободе (df) даје вероватноћу да је добијена вредност мање екстремна од ове тачке, одузимање ЦДФ вредности од 1 даје p-вредност. Мала p-вредност, испод изабраног нивоа значаја, указује на статистички значај, тј. довољан доказ да се одбаци нулта хипотеза. Ниво значаја од 0,05 се често користи као граница између значајних и незначајних резултата.
Доња табела даје број p-вредности које одговарају са χ2 за првих 10 степени слободе.
Степени слободе (дф) | χ2 вредност[8] | ||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1 | 0,004 | 0,02 | 0,06 | 0,15 | 0,46 | 1,07 | 1,64 | 2,71 | 3,84 | 6,63 | 10,83 |
2 | 0,10 | 0,21 | 0,45 | 0,71 | 1,39 | 2,41 | 3,22 | 4,61 | 5,99 | 9,21 | 13,82 |
3 | 0,35 | 0,58 | 1,01 | 1,42 | 2,37 | 3,66 | 4,64 | 6,25 | 7,81 | 11,34 | 16,27 |
4 | 0,71 | 1,06 | 1,65 | 2,20 | 3,36 | 4,88 | 5,99 | 7,78 | 9,49 | 13,28 | 18,47 |
5 | 1,14 | 1,61 | 2,34 | 3,00 | 4,35 | 6,06 | 7,29 | 9,24 | 11,07 | 15,09 | 20,52 |
6 | 1,63 | 2,20 | 3,07 | 3,83 | 5,35 | 7,23 | 8,56 | 10,64 | 12,59 | 16,81 | 22,46 |
7 | 2,17 | 2,83 | 3,82 | 4,67 | 6,35 | 8,38 | 9,80 | 12,02 | 14,07 | 18,48 | 24,32 |
8 | 2,73 | 3,49 | 4,59 | 5,53 | 7,34 | 9,52 | 11,03 | 13,36 | 15,51 | 20,09 | 26,12 |
9 | 3,32 | 4,17 | 5,38 | 6,39 | 8,34 | 10,66 | 12,24 | 14,68 | 16,92 | 21,67 | 27,88 |
10 | 3,94 | 4,87 | 6,18 | 7,27 | 9,34 | 11,78 | 13,44 | 15,99 | 18,31 | 23,21 | 29,59 |
П вредност (вероватноћа) | 0,95 | 0,90 | 0,80 | 0,70 | 0,50 | 0,30 | 0,20 | 0,10 | 0,05 | 0,01 | 0,001 |
Ове вредности се могу израчунати проценом функције квантила (такође познате као „инверзни ЦДФ” или „ИЦДФ”) расподеле хи-квадрата;[9] е. г., χ2 ИЦДФ за п = 0,05 и дф = 7 даје 14,06714 ≈ 14,07 као у горњој табели.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ M.А. Сандерс. „Цхарацтеристиц фунцтион оф тхе централ цхи-сqуаре дистрибутион” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 2011-07-15. г. Приступљено 2009-03-06.
- ^ Абрамоwитз, Милтон; Стегун, Ирене Анн, ур. (1983) [јун 1964]. „поглавље 26”. Хандбоок оф Матхематицал Фунцтионс wитх Формулас, Грапхс, анд Матхематицал Таблес. Апплиед Матхематицс Сериес. 55 (Нинтх репринт wитх аддитионал цоррецтионс оф тентх оригинал принтинг wитх цоррецтионс (Децембер 1972); фирст изд.). Wасхингтон D.C.; Неw Yорк: Унитед Статес Департмент оф Цоммерце, Натионал Буреау оф Стандардс; Довер Публицатионс. стр. 940. ИСБН 978-0-486-61272-0. ЛЦЦН 64-60036. МР 0167642. ЛЦЦН 65-12253.
- ^ НИСТ (2006). Енгинееринг Статистицс Хандбоок – Цхи-Сqуаред Дистрибутион
- ^ Јохнсон, Н. L.; Котз, С.; Балакрисхнан, Н. (1994). „Цхи-Сqуаре Дистрибутионс инцлудинг Цхи анд Раyлеигх”. Цонтинуоус Унивариате Дистрибутионс. 1 (Сецонд изд.). Јохн Wилеy анд Сонс. стр. 415—493. ИСБН 978-0-471-58495-7.
- ^ Моод, Алеxандер; Граyбилл, Франклин А.; Боес, Дуане C. (1974). Интродуцтион то тхе Тхеорy оф Статистицс (Тхирд изд.). МцГраw-Хилл. стр. 241–246. ИСБН 978-0-07-042864-5.
- ^ „Цхи-Сqуаре - Социологy 3112 - Департмент оф Социологy - Тхе Университy оф утах”. соц.утах.еду. Приступљено 2022-11-12.
- ^ Пеарсон, Карл (1900). „Он тхе цритерион тхат а гивен сyстем оф девиатионс фром тхе пробабле ин тхе цасе оф а цоррелатед сyстем оф вариаблес ис суцх тхат ит цан бе реасонаблy суппосед то хаве арисен фром рандом самплинг” (ПДФ). Пхилосопхицал Магазине. Сериес 5. 50 (302): 157—175. дои:10.1080/14786440009463897.
- ^ Цхи-Сqуаред Тест Архивирано на сајту Wayback Machine (18. новембар 2013) Табле Б.2. Др. Јацqуелине С. МцЛаугхлин ат Тхе Пеннсyлваниа Стате Университy. Ин турн цитинг: Р. А. Фисхер анд Ф. Yатес, Статистицал Таблес фор Биологицал Агрицултурал анд Медицал Ресеарцх, 6тх ед., Табле IV. Тwо валуес хаве беен цоррецтед, 7.82 wитх 7.81 анд 4.60 wитх 4.61
- ^ Р Туториал: Цхи-сqуаред Дистрибутион
Литература
[уреди | уреди извор]- Халд, Андерс (1998). А хисторy оф матхематицал статистицс фром 1750 то 1930. Неw Yорк: Wилеy. ИСБН 978-0-471-17912-2.
- Елдертон, Wиллиам Палин (1902). „Таблес фор Тестинг тхе Гооднесс оф Фит оф Тхеорy то Обсерватион”. Биометрика. 1 (2): 155—163. дои:10.1093/биомет/1.2.155.
- Хазеwинкел Мицхиел, ур. (2001). „Цхи-сqуаред дистрибутион”. Енцyцлопаедиа оф Матхематицс. Спрингер. ISBN 978-1556080104.
- Пиерре Симон де Лаплаце (1812). Аналyтицал Тхеорy оф Пробабилитy.
- А. Колмогорофф (1933). Грундбегриффе дер Wахрсцхеинлицхкеитсрецхнунг. ИСБН 978-3-642-49888-6. дои:10.1007/978-3-642-49888-6.
- Патрицк Биллингслеy (1979). Пробабилитy анд Меасуре. Неw Yорк, Торонто, Лондон: Јохн Wилеy анд Сонс.
- Олав Калленберг; Фоундатионс оф Модерн Пробабилитy, 2нд ед. Спрингер Сериес ин Статистицс. (2002). 650 пп. ISBN 0-387-95313-2
- Хенк Тијмс (2004). Ундерстандинг Пробабилитy. Цамбридге Унив. Пресс.
- Олав Калленберг; Пробабилистиц Сyмметриес анд Инварианце Принциплес. Спрингер -Верлаг, Неw Yорк (2005). 510 пп. ISBN 0-387-25115-4
- Durrett, Rick (2019). Probability: Theory and Examples, 5th edition. UK: Cambridge University Press. ISBN 9781108473682.
- Gut, Allan (2005). Probability: A Graduate Course. Springer-Verlag. ISBN 0-387-22833-0.
- Pearson, Karl (1893). „Contributions to the mathematical theory of evolution [abstract]”. Proceedings of the Royal Society. 54: 329—333. JSTOR 115538. doi:10.1098/rspl.1893.0079
.
- Pearson, Karl (1895). „Contributions to the mathematical theory of evolution, II: Skew variation in homogeneous material”. Philosophical Transactions of the Royal Society. 186: 343—414. Bibcode:1895RSPTA.186..343P. JSTOR 90649. doi:10.1098/rsta.1895.0010
.
- Pearson, Karl (1901). „Mathematical contributions to the theory of evolution, X: Supplement to a memoir on skew variation”. Philosophical Transactions of the Royal Society A. 197 (287–299): 443—459. Bibcode:1901RSPTA.197..443P. JSTOR 90841. doi:10.1098/rsta.1901.0023
.
- Pearson, Karl (1916). „Mathematical contributions to the theory of evolution, XIX: Second supplement to a memoir on skew variation”. Philosophical Transactions of the Royal Society A. 216 (538–548): 429—457. Bibcode:1916RSPTA.216..429P. JSTOR 91092. doi:10.1098/rsta.1916.0009
.
- Corder, G. W.; Foreman, D. I. (2014), Nonparametric Statistics: A Step-by-Step Approach, New York: Wiley, ISBN 978-1118840313
- Greenwood, Cindy; Nikulin, M. S. (1996), A guide to chi-squared testing, New York: Wiley, ISBN 0-471-55779-X
- Nikulin, M. S. (1973), „Chi-squared test for normality”, Proceedings of the International Vilnius Conference on Probability Theory and Mathematical Statistics, 2, стр. 119—122
- Bagdonavicius, V.; Nikulin, M. S. (2011), „Chi-squared goodness-of-fit test for right censored data”, The International Journal of Applied Mathematics and Statistics, стр. 30—50[потребан је пун навод]
- „Chi-squared Statistic”. Practical Cryptography. Архивирано из оригинала 18. 2. 2015. г. Приступљено 18. 2. 2015.
- „Using Chi Squared to Crack Codes”. IB Maths Resources. British International School Phuket. 15. 6. 2014.
- Ryabko, B. Ya.; Stognienko, V. S.; Shokin, Yu. I. (2004). „A new test for randomness and its application to some cryptographic problems” (PDF). Journal of Statistical Planning and Inference. 123 (2): 365—376. doi:10.1016/s0378-3758(03)00149-6. Приступљено 18. 2. 2015.
- Feldman, I.; Rzhetsky, A.; Vitkup, D. (2008). „Network properties of genes harboring inherited disease mutations”. PNAS. 105 (11): 4323—432. Bibcode:2008PNAS..105.4323F. PMC 2393821
. PMID 18326631. doi:10.1073/pnas.0701722105
.
- „chi-square-tests” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 6. 2018. г. Приступљено 29. 6. 2018.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- Earliest Uses of Some of the Words of Mathematics: entry on Chi squared has a brief history
- Course notes on Chi-Squared Goodness of Fit Testing from Yale University Stats 101 class.
- Mathematica demonstration showing the chi-squared sampling distribution of various statistics, e. g. Σx², for a normal population
- Lin, Jinn-Tyan (1988). „Approximating the Cumulative Chi-Square Distribution and its Inverse”. Journal of the Royal Statistical Society. Series D (The Statistician). 37 (1): 3—5. JSTOR 2348373. doi:10.2307/2348373. Simple algorithm for approximating cdf and inverse cdf for the chi-squared distribution with a pocket calculator]
- Values of the Chi-squared distribution