Хипоталамусно-хипофизно-гонадална осовина
Хипоталамусно-хипофизно-гонадална осовина (ХПГ оса) се односи на заједничко дејство ендокриних жлезда: хипоталамуса, хипофизе, и гонада. Те жлезде често кооперативно делују, те је у пољима физиологије и ендокринологије подесно и описно да се сматрају јединственим системом.
Хипоталамусно-хипофизно-гонадална осовина је критични део развоја и регулације бројних телесних система, као што су репродуктивни и имунски системи. Флуктуације хормона узрокују промене у хормонима које поједине жлезде формираје и имају разне опште и локалне ефекте у телу.
Ова оса контролише развиће, репродукцију, и старење животиња. Хипоталамус производи гонадотропин-ослобађајући хормон (ГнРХ). Антериорна порција хипофизе формира лутеинизирајући хормон (ЛХ) и фоликулостимулишући хормон (ФСХ), а полне жлезде формирају естроген и тестостерон.
Локација и регулација[уреди | уреди извор]
Хипоталамус је лоциран у мозгу и излучујује ГнРХ.[1] ГнРХ путује до антериорне порције хипофизе и везује се за рецепторе на секреторним ћелијама аденохипофизе.[2] У одговору на ГнРХ стимулацију те ћелије производе ЛХ и ФСХ, који се преносе крвотоком.[3]
Та два хормона учествују у коммникацији са полним жлездама. Код жена ФСХ и ЛХ првенствено активирају јајнике да производе естроген и инхибин, и да регулишу менструални циклус. Естроген формира негативну повратну петљу путем инхибирања продукције ГнРХ у хипоталамусу. Инхибин инхибира активин, периферно произведени хормон који позитивно стимулише ћелије које производе ГнРХ. Фолистатин, који се формира у свим телесним ткивима, инхибира активин и даје остатку тела већи степен контроле над осом. Код мушкараца ЛХ стимулише интерститиналне ћелије лоциране у тестисима да производе тестостерон, и ФСХ учествује у сперматогенези. Мушкарци излучују само мале количине естрогена. Недавна истраживања су показала да постоји неуростероидна оса, која помаже кортексу да регулише хипоталамусну продукцију ГнРХ.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Миллар РП, Лу ЗЛ, Паwсон АЈ, Фланаган ЦА, Морган К, Маудслеy СР (2004). „Гонадотропин-релеасинг хормоне рецепторс”. Ендоцр. Рев. 25 (2): 235—75. ПМИД 15082521. дои:10.1210/ер.2003-0002.
- ^ Цхарлтон Х (2008). „Хyпотхаламиц цонтрол оф антериор питуитарy фунцтион: а хисторy”. Ј. Неуроендоцринол. 20 (6): 641—6. ПМИД 18601683. дои:10.1111/ј.1365-2826.2008.01718.x.
- ^ Вадаккадатх Меетхал С, Атwоод ЦС (2005). „Тхе роле оф хyпотхаламиц-питуитарy-гонадал хормонес ин тхе нормал струцтуре анд фунцтионинг оф тхе браин”. Целл. Мол. Лифе Сци. 62 (3): 257—70. ПМИД 15723162. дои:10.1007/с00018-004-4381-3.
- ^ Меетхал СВ, Лиу Т, Цхан ХW, Гинсбург Е, Wилсон АЦ, Граy ДН, Боwен РЛ, Вондерхаар БК, Атwоод ЦС (2009). „Идентифицатион оф а регулаторy лооп фор тхе сyнтхесис оф неуростероидс: а стероидогениц ацуте регулаторy протеин-депендент мецханисм инволвинг хyпотхаламиц-питуитарy-гонадал аxис рецепторс”. Ј. Неуроцхем. 110 (3): 1014—27. ПМЦ 2789665
. ПМИД 19493163. дои:10.1111/ј.1471-4159.2009.06192.x.
