Хром карбид
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Chromium(II) carbide
| |
| Други називи
Цхромиум царбиде
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.031.420 |
| |
| Својства | |
| Cr3C2 | |
| Моларна маса | 180,009 g/mol |
| Агрегатно стање | граy ортхорхомбиц црyсталс |
| Густина | 6,68 g/cm3 |
| Тачка топљења | 1.895 °C (3.443 °F; 2.168 K) |
| Тачка кључања | 3.800 °C (6.870 °F; 4.070 K) |
| реацтс | |
| Структура | |
| Кристална решетка/структура | Ортхорхомбиц, оП20 |
| Кристалографска група | Pnma, No. 62 |
| Опасности | |
| НФПА 704 | |
| САД здравствене границе излагања (НИОСХ): | |
ПЕЛ (дозвољиво)
|
ТWА 1 мг/м3[4] |
РЕЛ (препоручено)
|
ТWА 0.5 мг/м3[4] |
ИДЛХ (непосредна опасност)
|
250 мг/м3[4] |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Хром карбид је органско једињење, које садржи 2 атома угљеника и има молекулску масу од 188,073 Da.
Osobine
[уреди | уреди извор]| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 0 |
| Broj donora vodonika | 0 |
| Broj rotacionih veza | 0 |
| Particioni koeficijent[5] (ALogP) | 2,8 |
| Растворљивост[6] (logS, log(mol/L)) | 3,0 |
| Поларна површина[7] (PSA, Å2) | 0,0 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Лиде, Давид Р. (1998), Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс (87 изд.), Боца Ратон, Флорида: ЦРЦ Пресс, стр. 4—52, ИСБН 0-8493-0594-2
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б в NIOSH Џепни водич хемијских хазарда. „#0141”. Nacionalni institut za bezbednost i zdravlje na radu (NIOSH).
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература
[уреди | уреди извор]- Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
- Смитх, Мицхаел Б.; Марцх, Јеррy (2007). Адванцед Органиц Цхемистрy: Реацтионс, Мецханисмс, анд Струцтуре (6тх изд.). Неw Yорк: Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 0-471-72091-7.
