Пређи на садржај

Хумајун

С Википедије, слободне енциклопедије

Насир-уд-дин Мухамед
Хумајун
نصیرالدین محمد‬ همایون‬

Бадшах Мугулског царства
Хумајун
Хумајун
Име по рођењуНасир-уд-Дин Мухамед[1]
Датум рођења(1508-03-06)6. март 1508.
Место рођењаКабул
 (данашњи Авганистан)
Датум смрти27. јануар 1556.(1556-01-27) (47 год.)
Место смртиДелхи
 Могулско царство (данашња Индија)
Занимањецар
СупружникБега Бегум
ПартнерНеколико, укључујући:

Насир-уд-Дин Мухамед[1] (перс. نصیرالدین محمد; 6. март 1508 – 27. јануар 1556), познатији по свом владарском имену, Хумајун (перс. همایون), био је други цар Могулског царства, који је владао територијом у данашњем Авганистану, Пакистану, Северној Индији и Бангладешу од 1530–1540. и поново од 1555–1556. Као и његов отац Бабур, рано је изгубио краљевство, али га је повратио и територијално проширио уз помоћ династије Сафавида из Персије. У време његове смрти 1556. године, Могулско царство се простирало на готово милион квадратних километара.

Хумајунов гроб

У децембру 1530. године, Хумајун је наследио свог оца на престолу у Делхију као владар Могулских територија на Индијском потконтиненту. Хумајун је био неискусан владар када је дошао на престо, у својој 22. години. Његов полубрат Камран Мирза наследио је Кабул и Кандахар, најсеверније делове царства њиховог оца. Камран је касније постао горки ривал Хумајуна.

Хумајун је изгубио све наслеђене територије у борби против Шер Шаха Сурија, али их је 15 година касније повратио уз помоћ Сафавида. Повратак Хумајуна из Персије био је праћен великом свитом персијских племића и то је наговестило важну промену у могулској дворској култури. Средњоазијско порекло династије било је у великој мери засењено утицајима персијске уметности, архитектуре, језика и књижевности. У Индији постоји мноштво уклесаних стена и хиљаде персијских рукописа који потичу из времена Хумајуна.

Након тога, Хумајун је проширио царство у врло кратком року, оставивши значајно наслеђе свом сину Акбару.

Године 1535, када је Хумајун био гувернер Гуџарата, улогорио се у близини Камбаја (данас Камбат). Хумајуна и његову војску опљачкали су Колији из Гуџарата.[5][6][7][8]

Позадина[уреди | уреди извор]

Одлука Бабура да подели територије свог царства између два сина била је необична у Индији, иако је то била уобичајена средњоазијска пракса још од времена Џингис-кана. За разлику од већине монархија, које су практиковале примогенитуру, Тимуриди су следили пример Џингиса и нису остављали читаво краљевство најстаријем сину. Иако је под тим системом само Џингисид (директни крвни сродник или потомак Џингис-кана) могао да тражи суверенитет и канску власт, било који мушки Џингисид унутар одређене гране династије имао је једнако право на престо (премда Тимуриди нису били Џингисиди по својој очинској линији).[9] Док је царство Џингис-кана било мирно подељено између његових синова након његове смрти, скоро свако наредно наслеђивање у династији Џингисида доводило је до братоубиства.[10]

Сам Тимур је поделио своје територије између Пир Мухамеда, Миран Шаха, Халил Султана и Шахрук Мирзе, што је резултирало ратом међу породицама.[9] По Бабуровој смрти, Хумајунове територије биле су најмање безбедне. Он је владао само четири године, и нису сви умараси (племићи) Хумајуна сматрали својим законитим владаром. Заиста, раније, када се Бабур разболео, део племића је покушао да постави његовог пашенога, Махдија Хваџу, за владара. Иако је овај покушај пропао, то је био наговештај проблема који су уследили.[11]

Рана владавина[уреди | уреди извор]

Бабур слави рођење Хумајуна у Чарбагу у Кабулу.

Када је Хумајун дошао на престо Могулског царства, неколико његове браће се побунило против њега. Брат Халил Мирза (1509–1530) подржавао је Хумајуна, али је убијен. Цар је започео изградњу гробнице за свог брата 1538. године, али још није била завршена када је он био приморан да побегне у Персију. Шер Шах је уништио недовршену структуру и на њој се није радило након Хумајунове рестаурације.

Хумајун је имао два главна ривала за своје земље: султана Бахадур Шаха од Гуџарата на југозападу, и Шер Шах Сурија (Шер Кана), авганског војсковође који се настанио дуж реке Ганг у Бихару на истоку. Хумајунова прва кампања била је усмерена против Шер Шах Сурија. На половини ове офанзиве Хумајун је морао да је напусти и концентрише се на Гуџарат, где је имао да се суочи са претњом Ахмед Шаха. Хумајун је победио анектирајући својој држави Гуџарат, Малву, Чампанер и велику тврђаву Манду.[12]

Током првих пет година Хумајунове владавине, Бахадур Шах и Шер Кан су проширили своју власт, иако се султан Бахадур Шах суочавао са притиском на истоку изазваним спорадичним сукобима са Португалцима. Док су Могули набавили ватрено оружје преко Османског царства, Бахадуров Гуџарат га је набавио кроз низ уговора склопљених са Португалцима, омогућавајући Португалцима да успоставе стратешко упориште у северозападној Индији.[13]

Године 1535, Хумајун је обавештен да султан Гуџарата планира напад на могулске територије уз помоћ Португалије. Хумајун је окупио војску и кренуо на Бахадура. За месец дана заузео је тврђаве Манду и Шампанер. Међутим, уместо да продужи офанзиву, Хумајун је прекинуо кампању и консолидовао своју новоосвојену територију. Султан Бахадур је у међувремену побегао и склонио се код Португалаца.[14] Као и његов отац, Хумајун је често конзумирао опијум.[15] Након побуне локалног становништва, Бахадур Шах је повратио читав Гуџарат 1536. године, и почео нападе на Малву.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Мехта, Јасwант Лал (1986). Адванцед Студy ин тхе Хисторy оф Медиевал Индиа (на језику: енглески). Стерлинг Публисхерс Пвт. Лтд. стр. 146. ИСБН 9788120710153. 
  2. ^ Бегум, Гулбадан (1902). Тхе Хисторy оф Хумāyūн (Хумāyūн-нāмах). Роyал Асиатиц Социетy. стр. 260. 
  3. ^ Лал, Муни (1980). Акбар. Викас. стр. 7. ИСБН 9780706910766. 
  4. ^ Мукхиа 2004, стр. 124.
  5. ^ Схах, Гхансхyам (1975). Цасте Ассоциатион анд Политицал Процесс ин Гујарат: А Студy оф Гујарат Ксхатриyа Сабха (на језику: енглески). Неw Делхи, Индиа, Асиа: Популар Пракасхан. стр. 11: 1Тхе Газеттеерс анд тхе Ценсус десцрибе Колис ас а трибе wхицх ентеред Гујарат ин тхе еарлy 16тх центурy. Тхеy цаме ин гроупс анд офтен лоотед виллагес анд тоwнс. Ин 1535, тхе цамп оф Могхул Емперор Хумаyун ат Цамбаy wас плундеред бy тхем. Тхеy аттацкед Мехмедабад, а тоwн ин Каира дистрицт. 
  6. ^ Схах, А. M. (2002). Еxплоринг Индиа'с Рурал Паст: А Гујарат Виллаге ин тхе Еарлy Нинетеентх Центурy (на језику: енглески). Неw Делхи, Индиа: Оxфорд Университy Пресс. стр. 22: Тхроугхоут тхе период оф Мусум руле ин Гујарат, тхе Колис аре фреqуентлy реферред то ас дацоитс, робберс, мараудерс анд пиратес, анд ас хавинг хелпед манy политицал адвентурерс бy јоининг тхеир иррегулар армиес. Тхе Колис плундеред тхе цамп оф тхе Мугхал емперор Хумаyун ат Цамбаy, анд гаве цонсидерабле троубле то Аурангзеб wхен хе wас Говернор оф Гујарат ( Цоммиссариат 1938 : 356—7 ) . Ит ис цлеар фром алл тхис информатион тхат тхе Колис. ИСБН 978-0-19-565732-6. 
  7. ^ Ерскине, Wиллиам (2012-05-24). А Хисторy оф Индиа Ундер тхе Тwо Фирст Совереигнс оф тхе Хоусе оф Таимур, Бáбер анд Хумáyун (на језику: енглески). Неw Делхи, Индиа: Цамбридге Университy Пресс. стр. 61. ИСБН 978-1-108-04620-6. 
  8. ^ Лобо, Ланцy (1995). Тхе Тхакорс оф Нортх Гујарат: А Цасте ин тхе Виллаге анд тхе Регион (на језику: енглески). Неw Делхи, Индиа: Хиндустан Публисхинг Цорпоратион. стр. Тхе Колис хад евен плундеред тхе цамп оф тхе Могхул Емперор Хумаyун ат Цамбаy ( Кхамбхат ) ин 1535. ИСБН 978-81-7075-035-2. 
  9. ^ а б Схараф Ал-Дин: "Зафар-нама".
  10. ^ Соуцек, Сват (2000). А Хисторy оф Иннер АсиаНеопходна слободна регистрација. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-65704-4. 
  11. ^ Табакāт Акбарī, а транслатион фром Волуме V оф Тхе Хисторy оф Индиа, ас Толд бy Итс Оwн Хисторианс, 1867
  12. ^ Кеаy, Јохн (2000). Индиа : А Хисторy. Лондон: ХарперЦоллинс. стр. 298. ИСБН 0002557177. 
  13. ^ Рама Сханкар Авастхy: "Тхе Мугхал Емперор Хумаyун".
  14. ^ Банерји 1938 харвнб грешка: више циљева (2×): ЦИТЕРЕФБанерји1938 (хелп)
  15. ^ Хонцхелл, Степхание (август 2010). Пурсуинг плеасуре, аттаининг обливион : тхе ролес анд усес оф интоxицантс ат тхе Мугхал цоурт (M.А.). Университy оф Лоуисвилле. дои:10.18297/етд/628. Приступљено 9. 9. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]