Hyles euphorbiae
| Млечикар | |
|---|---|
| |
| Адулт | |
| |
| Ларва | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Артхропода |
| Класа: | Инсецта |
| Ред: | Лепидоптера |
| Породица: | Спхингидае |
| Род: | Хyлес |
| Врста: | Х. еупхорбиае
|
| Биномно име | |
| Хyлес еупхорбиае | |
| Синоними | |
| |
Hyles euphorbiae или млечикар ноћни је лептир из породице љиљака (Спхингидае). Нативан је за Европу и делове северне Африке.
Биологија и екологија врсте[уреди | уреди извор]
Станиште[уреди | уреди извор]
Врста преферира отворена, чак и нутријентима осиромашена станишта, попут каменитих ливада, кречњачких и песковитих терена. Популације су бројније сувљих и топлијих година. I латински и српски назив врсте указују на биљку хранитељку, те се Hyles euphorbiae у ларвеном стадијуму храни млечикама (род Euphorbia), при је чему је често бележена врста Euphorbia cyparissias. У Северној Америци је гусеница овог ноћног лептира коришћена и у сврхе биолошке контроле у случајевима пренамножења инвазивне врсте млечике Euphorbia virgata.[1]
Опис развојних стадијума и животни циклус[уреди | уреди извор]
Јаје је сферично, сјајно, плавичасто зелене боје. За разлику од осталих љиљака које јаја по правилу полажу појединачно, јаја ове врсте бележена су и у малим групама. Лоцирана су на врховима изданака биљке хранитељке. Излежу се десетак дана по полагању.[2] Младе гусенице Л1 ларвеног ступња одликују црно тело, црна трнолика структура (рог) на каудалном крају тела и црна глава. Већ по првом преасвлачењу, гусеница добија светлу боју и карактеристичнан образац: бела округле маркације распоређене у два реда, субдорзално и супраспиракуларно, у контрасту са црним пољима около. Рог остаје црн. Следеће пресвлачење и Л3 ступањ доносе још израженији апосематски образац, а основа рога постаје светлија. Видљива је и светло жута медиодорзална линија. Глава је прошарана светлијим пољима. Л4 ступањ карактерише рог који црну боју има још само при врху, док је већим делом жут. Зрела гусеница је величине до 80мм, и поред карактеристичног обрасца који укључује белу, жуто-зелену и црну боју, гусеница има и црвенкасте делове: екстремитете, лажне ножице, скоро читав ро, анални сегмент, субспиракуларне маркације и велики део главене капсуле. Треба имати у виду да је Hyles euphorbiae изразито полиморфна врста, што важи и за гусеницу, те су интентизет боја и њихово смењивање кроз развој подложни варирању. Зрела гусеница храни се слободно и доступно на лишћу хранитељке ослањајући се на свој апосематски образац и заштиту коју он доноси. Узнемирена гусеница ће из уста ејектирати иритативну зелену течност и кретаће се карактеристично забацујући каудални део. Пре улуткавања, гусенице прелазе и веће раздаљине како би пронашле погодно место,. Лутка може бити на површини, у стељи или плитко укопана, жућкасто смеђе боје и релативно грубе структуре. Заштићена је танким, лабаво уплетеним коконом. Трајање овог стадијума зависи од тога да ли на одређеном географском подручју Хyлес еупхорбиае има једну или две генерације. У оба случаја, лутка је стадијум који презимљава.[3]
Одрастање[уреди | уреди извор]
Распон крила је до 85мм. Образац на крилима још једном показује њихову полиморфност.[1] Основна боја предњих крила је светло смеђа са црвенкастим пољима, а у зависности од форме могу се наћи и примерци са различитим примесама и различитим интензитетом маркација. Дању се одмарају међу ниском вегетацијом или на самом тлу. Лете у кратким интервалима после сумрака. По проналажењу адекватног партнера, јединке остају у копулационом положају око три сата. Адулти се хране нектаром многих цветница попут петуније, ноћурка, лисичине, пуцавице и слично.
Подврсте[уреди | уреди извор]
- Hyles euphorbiae euphorbiae
- Hyles euphorbiae conspicua (Rothschild & Jordan, 1903) (Средњи Исток)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Хундсдоерфер, Анна К.; Китцхинг, Иан Ј.; Wинк, Мицхаел (2005-05-01). „А молецулар пхyлогенy оф тхе хаwкмотх генус Хyлес (Лепидоптера: Спхингидае, Мацроглоссинае)”. Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион (на језику: енглески). 35 (2): 442—458. ИССН 1055-7903. дои:10.1016/ј.yмпев.2005.02.004.
- ^ Бартх, M. Бењамин; Буцхwалдер, Катја; Каwахара, Акито Y.; Зхоу, Xин; Лиу, Сханлин; Крездорн, Ницолас; Роттер, Бјöрн; Хоррес, Ралф; Хундсдоерфер, Анна К. (2018-05-01). „Фунцтионал цхарацтеризатион оф тхе Хyлес еупхорбиае хаwкмотх трансцриптоме ревеалс стронг еxпрессион оф пхорбол естер детоxифицатион анд сеасонал цолд хардинесс генес”. Фронтиерс ин Зоологy. 15 (1): 20. ИССН 1742-9994. ПМЦ 5930835
. ПМИД 29743927. дои:10.1186/с12983-018-0252-2.
- ^ Хундсдоерфер, Анна К.; Тсхибангу, Јеаннетте Ндаyа; Wеттерауер, Бернхард; Wинк, Мицхаел (2005-12-01). „Сеqуестратион оф пхорбол естерс бy апосематиц ларвае оф Хyлес еупхорбиае (Лепидоптера: Спхингидае)?”. ЦХЕМОЕЦОЛОГY (на језику: енглески). 15 (4): 261—267. ИССН 1423-0445. дои:10.1007/с00049-005-0321-9.
