II Симфонија (Брукнер)

СИМФОНИЈА број 2. ц - молл, WАБ 102, Антона Брукнера.

Опште карактеристике

Настала је између 1869. и 1872, а премијерно изведена под диригентском палицом композитора, за време Светске изложбе у Линцу 1873.године. Уследиле су две прераде: 1878. године и коначно 1890. када се појавила коначна верзија ове Симфоније. Назив дела, Симфонија са паузама, није се одржао као назив дела, а потиче отуда што у Брукнерово време није постојало много разумевања за често коришћење овог музичког изражајног средства. Дело је конципирано у четири става и укупно траје 52 минута.

Анализа дела

Прва тема првог става је после оне из Седме Симфоње, најдужа у Брукнеровом симфонијском стваралаштву. Доносе је виолончела праћена тремолом виолина. I друга тема је поверена виолончелима, уз пратњу других виолина. Трећа тема почиње у обои, а затим је преузимају остали дрвени дувачи. Подсећа на Вагнерову младалачку оперу Риенци. Овај материјал се у типичном Брукнеровом архитектонском стилу разрађује и прелази у репризу и моћну завршну коду.

Други став је Адагио, са ознаком Свечано и понешто узбуђено. Прву тему доносе виолине са карактеристичним скоковима у нони, док другу тему доносе рогови, праћени пицикатима гудача. Овај тематски материјал води ка величанственом врхунцу, иза кога ће се зачути тема Ин номине Домини из Брукнерове Мисе у ф-молу. По Брукнеровом објашњењу, то је његова захвалница Богу на инспирацији коју му је дао. У репризи, прва тема у волинама ће се зачути у обртају мелодијског материјала, а затим се придружују флаута и кларинет, док позадину стварају пицикати пригушених гудача. То доводи до завршетка става.

Трећи став је Скерцо (Сцхерзо), чији бочни делови доносе мелодију аустријске музике за игру, док је средишњи трио један лендлер. I финални четврти став, неуобичајено за Брукнера, наставља амбијент аустријске сеоске игре, а током његовог излагања, до наступа завршне моћне коде целог оркестра, сусрећемо се са цитатима, што из стваралаштва једног Менделсона, што из Брукнерове Мисе у ф-молу (управо став Кyрие елеисон).

Извођачи

Симфонијски Оркестар Баварског Радија, диригент: Еуген Јохум

Симфонијски Оркестар Руског Министарства културе, диригент: Генадиј Рождественски.