ИНХА
| Инхибин, алфа | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симбол | ИНХА | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 147380 МГИ: 96569 ХомолоГене: 1652 ГенеЦардс: ИНХА Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Преглед РНК изражавања | |||||||||||
 | |||||||||||
| подаци | |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 3623 | 16322 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000123999 | ЕНСМУСГ00000032968 | |||||||||
| УниПрот | П05111 | Q04997 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_002191.3 | НМ_010564.4 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_002182.1 | НП_034694.3 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 2: 220.43 - 220.44 Мб |
Цхр 1: 75.51 - 75.51 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
Инхибин, алфа (ИНХА) је протеин који је код људи кодиран ИНХА геном.[1]
Функција[уреди | уреди извор]
Инхибин алфа подјединица заједно са још једном бета А или бета Б подјединицом формира хипофизни ФСХ секреторни инхибитор. Инхибин негативно регулише пролиферацију гонадалних стромалних ћелија и има супресивно дејство на тумоур. Серумски нивои инхибина одражавају величину гранулоса-ћелија тумора и могу се користити као маркер за примарну као и рекурентну болест. Код канцера простате, изражавање гена инхибин алфа-подјединице је потиснуто и не може се детектовати код слабо диференцираних ћелија тумора.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Бургер ХГ, Игарасхи M (1988). „Инхибин: дефинитион анд номенцлатуре, инцлудинг релатед субстанцес”. Ендоцринологy. 122 (4): 1701—2. ПМИД 3345731. дои:10.1210/ендо-122-4-1701.
- ^ „Ентрез Гене: ИНХА инхибин, алпха”.
Литература[уреди | уреди извор]
- Меллор СЛ; Рицхардс МГ; Педерсен ЈС; et al. (1998). „Лосс оф тхе еxпрессион анд лоцализатион оф инхибин алпха-субунит ин хигх граде простате цанцер”. Ј. Цлин. Ендоцринол. Метаб. 83 (3): 969—75. ПМИД 9506758. дои:10.1210/јц.83.3.969.
- Мунз Б; Хüбнер Г; Треттер Y; et al. (1999). „А новел роле оф ацтивин ин инфламматион анд репаир”. Ј. Ендоцринол. 161 (2): 187—93. ПМИД 10320815. дои:10.1677/јое.0.1610187.
- Wелт C, Сидис Y, Кеутманн Х, Сцхнеyер А (2002). „Ацтивинс, инхибинс, анд фоллистатинс: фром ендоцринологy то сигналинг. А парадигм фор тхе неw милленниум”. Еxп. Биол. Мед. (Маywоод). 227 (9): 724—52. ПМИД 12324653.
- Схав-Тал Y, Зипори D (2003). „Тхе роле оф ацтивин а ин регулатион оф хемопоиесис”. Стем Целлс. 20 (6): 493—500. ПМИД 12456957. дои:10.1634/стемцеллс.20-6-493.
- Схао L; Фригон НЛ; Yоунг АЛ; et al. (1992). „Еффецт оф ацтивин А он глобин гене еxпрессион ин пурифиед хуман ерyтхроид прогениторс”. Блоод. 79 (3): 773—81. ПМИД 1310063.
- Ваннелли ГБ; Барни Т; Форти Г; et al. (1992). „Иммунолоцализатион оф инхибин алпха-субунит ин тхе хуман тестис. А лигхт- анд елецтрон-мицросцопy студy”. Целл Тиссуе Рес. 269 (2): 221—7. ПМИД 1423490.
- Матзук MM; Финеголд МЈ; Су ЈГ; et al. (1992). „Алпха-инхибин ис а тумоур-суппрессор гене wитх гонадал специфицитy ин мице”. Натуре. 360 (6402): 313—9. ПМИД 1448148. дои:10.1038/360313а0.
- Схимонака M, Иноуyе С, Схимасаки С, Линг Н (1991). „Фоллистатин биндс то ботх ацтивин анд инхибин тхроугх тхе цоммон субунит”. Ендоцринологy. 128 (6): 3313—5. ПМИД 2036994. дои:10.1210/ендо-128-6-3313.
- Масон АЈ, Беркемеиер ЛМ, Сцхмелзер ЦХ, Сцхwалл РХ (1990). „Ацтивин Б: прецурсор сеqуенцес, геномиц струцтуре анд ин витро ацтивитиес”. Мол. Ендоцринол. 3 (9): 1352—8. ПМИД 2575216. дои:10.1210/менд-3-9-1352.
- Бартон ДЕ; Yанг-Фенг ТЛ; Масон АЈ; et al. (1989). „Маппинг оф генес фор инхибин субунитс алпха, бета А, анд бета Б он хуман анд моусе цхромосомес анд студиес оф јсд мице”. Геномицс. 5 (1): 91—9. ПМИД 2767687. дои:10.1016/0888-7543(89)90091-8.
- Лаппöхн РЕ; Бургер ХГ; Боума Ј; et al. (1989). „Инхибин ас а маркер фор гранулоса-целл туморс”. Н. Енгл. Ј. Мед. 321 (12): 790—3. ПМИД 2770810. дои:10.1056/НЕЈМ198909213211204.
- Маyо КЕ; Церелли ГМ; Спиесс Ј; et al. (1986). „Инхибин А-субунит цДНАс фром порцине оварy анд хуман плацента”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 83 (16): 5849—53. ПМЦ 386393
. ПМИД 3016724. дои:10.1073/пнас.83.16.5849. - Рамасхарма К, Ли ЦХ (1987). „Цхарацтеристицс оф биндинг оф хуман семинал алпха-инхибин-92 то хуман питуитарy мембранес”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 84 (11): 3595—8. ПМЦ 304921 . ПМИД 3035540. дои:10.1073/пнас.84.11.3595.
- Мурата M; Ето Y; Схибаи Х; et al. (1988). „Ерyтхроид дифферентиатион фацтор ис енцодед бy тхе саме мРНА ас тхат оф тхе инхибин бета А цхаин”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 85 (8): 2434—8. ПМЦ 280011 . ПМИД 3267209. дои:10.1073/пнас.85.8.2434.
- Бургер ХГ, Игарасхи M (1988). „Инхибин: дефинитион анд номенцлатуре, инцлудинг релатед субстанцес”. Ендоцринологy. 122 (4): 1701—2. ПМИД 3345731. дои:10.1210/ендо-122-4-1701.
- Масон АЈ, Ниалл ХД, Сеебург ПХ (1986). „Струцтуре оф тwо хуман овариан инхибинс”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 135 (3): 957—64. ПМИД 3754442. дои:10.1016/0006-291X(86)91021-1.
- Стеwарт АГ; Милборроw ХМ; Ринг ЈМ; et al. (1986). „Хуман инхибин генес. Геномиц цхарацтерисатион анд сеqуенцинг”. ФЕБС Летт. 206 (2): 329—34. ПМИД 3758355. дои:10.1016/0014-5793(86)81006-7.
- Xу Ј, МцКеехан К, Матсузаки К, МцКеехан WЛ (1995). „Инхибин антагонизес инхибитион оф ливер целл гроwтх бy ацтивин бy а доминант-негативе мецханисм”. Ј. Биол. Цхем. 270 (11): 6308—13. ПМИД 7890768. дои:10.1074/јбц.270.11.6308.
- Нисхихара Т, Окахасхи Н, Уеда Н (1994). „Ацтивин А индуцес апоптотиц целл деатх”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 197 (2): 985—91. ПМИД 8267637. дои:10.1006/ббрц.1993.2576.
- Масон АЈ, Фарнwортх ПГ, Сулливан Ј (1997). „Цхарацтеризатион анд детерминатион оф тхе биологицал ацтивитиес оф нонцлеавабле хигх молецулар wеигхт формс оф инхибин А анд ацтивин А”. Мол. Ендоцринол. 10 (9): 1055—65. ПМИД 8885240. дои:10.1210/ме.10.9.1055.
