Пређи на садржај

Имплатабилни кардиовертер дефибрилатор

С Википедије, слободне енциклопедије
Имплантабилни кардиовертер дефибрилатор
Принцип уградње ИЦД
ИЦД-937.94-37.97
МеСХД017147
МедлинеПлус007370
еМедицине1971119

Имплантабилни кардиовертер дефибрилатори (акроним ИЦД од енгл. речи имплантабле цардиовертер дефибрилатор) су уређаји који се користе у терапији животно угрожавајућих поремећаја срчаног ритма. ИЦД који су корисни у превенцији изненадне смрти код пацијената са познатом, трајном вентрикуларном тахикардијом или фибрилацијом, у бројним студијама показали су добре резултате у спречавању срчаног застоја код високо ризичних пацијената од вентрикуларних аритмија опасних по живот.[1]

ИЦД новије генерације могу имати двоструку функцију која укључује и способност да служе као пејсмејкер, који стимулише срчане откуцаје ако открије да је пулс преспор. Иако ИЦД не може спречити настанак аритмије, он је може успешно открити и третирати, и својим дејство тако повратити нормалан срчани ритам и пацијенту спасити живот.[2]

Имплантабилни кардиовертер дефибрилатори обавезно се уграђују у хируршким условима уз стандардну антибиотску профилаксу, ЕКГ мониторинг, одговарајућу рендгеноскопију и спољни дефибрилатор.[3]

Квалитет живота након уграђеног ИЦД завистан је од здравственог  стања пацијента и...дефинише се као субјективна процена особе у зависности од личног физичког, психиĉког и социјалног стања.[4]

Историја

[уреди | уреди извор]

Идеја о аутоматском имплантабилном кардиовертер дефибрилатору јавила се 1960-их, док су први тестови урађени скоро 10 година касније, тачније 1969. у Синаи Хоспитал оф Балтимор‖.[5]

Прво је Раних 1970-тих а потом и Мицхел Мироwски почео да развоја имплантабилни кардиовертер дефибрилатор за хуману примену. Пионирски рад ових истраживача кулминирао је уградњом 1980.године првог ИЦД уређаја.[6]

Од тада до данас развијене су бројне технике, у складу са технолошким развојем науке, што је омогућило различите хируршке и терапијске приступе.[7]

Основне карактеристике

[уреди | уреди извор]

ИЦД је уређај на батерије који се пацијенту пласира испод коже и прати његов пулс. Танке жице уређаја повезане су електродама са пацијентовим срцем. Данашњи дефибрилатори су изгледом и функцијом слични антибрадикардним пејсмејкерима. Батерија која их напаја је дугог трајања експлоатације (литијумско ванадијумска батерија) и јако је поуздани извор енергије. Електроде које се ендовенским путем пласирају у десну комору срца су нешто већег промера од стандардних биполарних електрода.

ИЦД третира аритмије на три начина: кардиоверзијом, дефибрилацијом и анти-тахикардија стимулација

Кардиоверзијом и дефибрилацијом

Кардиоверзија и дефибрилација означавају појаву електричног шока који прекида опасну аритмију и враћа срцу нормални ритам. Ако је пацијент при свести дејство шока је болно и пацијенти га описују описују као „ударац у прса“. Најчешће се ипак шок изазива код опасне аритмије тек када је пацијент изгуби свест и притом он не осећа дејство шока.

Стимулацијом (анти-тахикардија стимулација)

Анти-тахикардија стимулација укључује слање кратких циклуса стимулација (5-10). Анти-тахикардија стимулација није болна, и готово је неприметна. Мањи број пацијената може имати неугодан осећај убрзаног срчаног рада (палпитације).

  • Цртеж позиционираног ИЦД
    Цртеж позиционираног ИЦД
  • ИЦД пре уградње
    ИЦД пре уградње
  • Положај ИЦД на рендген снимку
    Положај ИЦД на рендген снимку

Добре стране и препоруке

[уреди | уреди извор]

Терапија имплантибилним кардиовертер дефибрилатором у бројним истраживањима резултовала је 50% мањим релативним ризиком у односу на амиодарон и 28% релативним смањењем смртности, што је сврстава у терапија избора највише код пацијената са средње тешком и тешком дисфункцијом леве срчане коморе.[8] Имплантибилни кардиовертер дефибрилатор представља и методу избора у лечењу наследних каналопатија.[9]

Међутим упркос овим предностима ИЦД, примена антиаритмијских лекова, сама или у комбинацији са ИЦД-ом је и даље је неопходна код појединих пацијената у неким срчаним синдромима.

Индикације

[уреди | уреди извор]
  • вентрикуларна аритмија
  • стање после срчаног удара
  • стање након изненадног срчаног застоја, које је пацијент преживео
  • синдром продуженог QТ интервала
  • Бругада синдром
  • урођене срчане болести  
  • друга стања са могућим изненадним срчаним ударом

Уградња

[уреди | уреди извор]

Уградња оваквих уређаја је идентична уградњи стандардних пејсмејкера. Након припреме оперативног поља, у локалној анестезији, и након препарацији в.цепхалицае или пункције в.субцлавиае пласира се електрода ендовенским путем, најчешће у врх десне коморе, а генератор импулса на батерије уграђује се у шупљину испод коже груди, често одмах испод кључне кости. Генератор је приближно величине џепног сата. Жице или водови воде се од генератора импулса до положаја на површини или унутар срца и могу се инсталирати кроз крвне судове, елиминишући потребу за операцијом на отвореном грудном кошу.

У случају да је неопходно, овај уређај се може и тестирати, након опште анестезије пацијента, када се се вештачки изазове малигни поремећаје ритма. Након такве стимулације ИЦД је исправан ако тако изазване поремећаје прекида својом функцијом.

Поступак након уградње

Постоперативно, већини пацијената дозвољен је отпуст већ наредног дана. Препоручено је да се пацијент уздржи од тежих физичких активности као што су контактни спортови, интензивне физичке вежбе, или дизање тежих објеката у прве 4 недеље након оперативног захвата. Потпун опоравак у принципу траје око 4 до 6 недеља.

Контролни прегледи су неопходни у циљу мониторинга срчане активности и осигуравања правилног функционисања ИЦД-а (провера срчаних откуцаја, процена укупних шокова и исправности батерије).

Препоруке

[уреди | уреди извор]

Ако нека особа има уграђен имплантабилни кардиовертер дефибрилатор, она мора да буде свесне свог окружења и уређаја који могу ометати његов рад. У потенцијално ометајуће уређаје спадају уређаји са јаким магнетним пољима. Ови уређаји могу пореметити сигнализацију ИЦД-а и спречити га да ради исправно, понекад и без знања пацијента. Што је пацијент дуже изложени потенцијално ометајућем уређају и што је тај уређај ближи ИЦД-у, то ће могући утицаји штетног магнетног поља на ИЦД бити већи.[10]

Трудноћа

Жене са уграђеним кардиовертер-дефибрилатором могу нормално носити трудноћу без повећаног ризика за фетус. Ако у основи постоји оптерећење срчаним или другом болести потребно је саветовати трудницу да се обрати свом кардиологу о могућим ризицима, могућом потребом за променом лекова и плановима неге за време трудноће.

Компликације

[уреди | уреди извор]

Компликације које могу настати након уградње кардиовертер дефибрилатора могу се поделити на оне настале за време оперативног захвата и/или оне настале након оперативног захвата (касне компликације).[11]

Компликације за време оперативног захвата

[уреди | уреди извор]

У компликације настале за време оперативног захвата спадају:

  • колапс плућа (пнеумотораx) у 1% случајева – збрињава се постављањем дрена
  • перфорација срца (срчана тампонада) најчешће електродом, која узрокује накупљање крви у опни која окружује срце – у 1% случајева – збрињава се постављањем дрена у простор у којем се накупља крв
  • крварење на оперативном резу на месту где је смештен генератор ИЦД-а – ризик код пацијената који су на лековима који утичу на згрушавање (мариварин, аспирин)
  • ризик за настанак инфекције — мањи је од 1%
  • померање електроди у срцу — јавља се у око 1% случајева и обично захтева поновљени захват и поновно позиционирање електроде
  • смртни исход при уградњи кардиовертер дефибрилатора — који је мањи је од 1:500.[12]

Касне компликације

[уреди | уреди извор]

У касне компликације спадају:

  • инфекција на месту уградње ИЦД – обично се цели систем мора извадити и поновно имплантирати с друге стране након што се санира инфекција
  • дисфункција у електроди – електроде су најосјетљивији део ИЦД-а, тако да их јаке механичке силе ван тела могу померити или сломити, што захтева нови оперативни захват и замену исправним електродама
  • неадекватна детекција и испорука електричног шока
  • прерано пражњење батерије ИЦД-а

Квалитет живота

[уреди | уреди извор]

Студије су показале да ИЦД апарати смањују смртност када се користе у превенцији напрасне срчане смрти код високо ризичних болесника[13][14] Бенефит од имплантираног ИЦД у циљу превенције напрасне срчане смрти, бива нарушен страхом од наредног могућег дефибрилационог шока.[15]

Имплантабилни кардиовертер дефибрилатори показали су своје добре стране и користи, али брига око прихватању ових уређаја од стране пацијента и психолошка прилагођавања ИЦД-у у сталном су фокусу многих истраживања.[16]

Истраживачи, укључујући оне из области срчане психологије, закључили су да је квалитет живота пацијената са ИЦД најмање једнак или боља од квалитета живота оних који узимају антиаритмичке лекове.[17] Једна од највећих студија која је у испитивању СЦД-ХеФТ обрадила 2.521 пацијента са стабилном срчаном инсуфицијенцијом.[18] резултовала је податком да није било разлике између група лечених ИЦД и оних лечених лековима након 30 месеци.[19]

Психолошко прилагођавање након уградње ИЦД такође је добро проучено. У ретким случајевима, након уградње ИЦД може доћи до инфиције која је најчешће бактеријског порекла, али повремено су умешани и други микроорганизми попут одређених гљивица.[20] Вероватније је да ће се ово догодити код људи са дијабетесом, срчаном инсуфицијенцијом, отказивањем бубрега или нарушеним имунолошким системом.[20]

Анксиозност је честа психолошка нуспојава, и клинички је значајнија код приближно 13–38% пацијената са ИЦД.[21][22] Примарни етиолошки фактори који доприносе анксиозности код пацијената са ИЦД нису утврђени.

Депресивни симптоми су такође чести, али показало се да је учесталост ових проблема слична онима које су примећене и у другим групама срчаних болесника, са приближно 24–41% учесталошћу код пацијената са ИЦД-ом који имају депресивне симптоме.[21]

Превладавају и проблеми у психосоцијалном прилагођавању ИЦД-има, укључујући анксиозност, међу супружницима или другим партнерима са којима је пацијент у вези.[23] Ова појава може бити повезана, бар делимично, са заједничком анксиозношћу од шока и избегавања физичких и сексуалних контаката.[24]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Мироwски, M; Реид, ПР; Моwер, MM; Wаткинс, L; Готт, ВЛ; Сцхаубле, ЈФ; Лангер, А; Хеилман, МС; Коленик, СА; Фисцхелл, РЕ; Wеисфелдт, ML (7. 8. 1980). „Терминатион оф малигнант вентрицулар аррхyтхмиас wитх ан имплантед аутоматиц дефибриллатор ин хуман беингс”. Тхе Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 303 (6): 322—4. ПМИД 6991948. дои:10.1056/НЕЈМ198008073030607. 
  2. ^ Епстеин АЕ, ДиМарцо ЈП, Елленбоген КА,; et al. (мај 2008). „ACC/AHA/HRS 2008 Guidelines for Device-Based Therapy of Cardiac Rhythm Abnormalities: a report of the American College of Cardiology/American Heart Association Task Force on Practice Guidelines (Writing Committee to Revise the ACC/AHA/NASPE 2002 Guideline Update for Implantation of Cardiac Pacemakers and Antiarrhythmia Devices) developed in collaboration with the American Association for Thoracic Surgery and Society of Thoracic Surgeons”. Journal of the American College of Cardiology. 51: 21. ):e1-62.
  3. ^ Kamphuis, H. C.; De Leeuw, J. R.; Derksen, R.; Hauer, R. N.; Winnubst, J. A. (октобар 2003). „Implantable cardioverter defibrillator recipients: quality of life in recipients with and without ICD shock delivery: a prospective study”. Europace. 5 (4): 381—9. PMID 14753636. doi:10.1016/S1099-5129(03)00078-3. 
  4. ^ Testa MA, Simonson DC (1996). „Assessment of quality-of-life outcomes”. New England Journal of Medicine. 334 (13): 835—840. 
  5. ^ Coats, A. J. (2002). „MADIT II, the Multi-center Autonomic Defibrillator Implantation Trial II stopped early for mortality reduction, has ICD therapy earned its evidence-based credentials?”. International Journal of Cardiology. 82 (1): 1—5. PMID 11786150. doi:10.1016/S0167-5273(01)00629-5. .
  6. ^ Mirowski, M.; Reid, P. R.; Mower, M. M.; Watkins, L.; Gott, V. L.; Schauble, J. F.; Langer, A.; Heilman, M. S.; Kolenik, S. A.; Fischell, R. E.; Weisfeldt, M. L. (1980). „Termination of malignant ventricular arrhythmias with an implanted automatic defibrillator in human beings”. New England Journal of Medicine. 303 (6): 322—324. PMID 6991948. doi:10.1056/NEJM198008073030607. .
  7. ^ Mirowski, M.; Reid, P. R.; Mower, M. M.; Watkins, L.; Gott, V. L.; Schauble, J. F.; Langer, A.; Heilman, M. S.; Kolenik, S. A.; Fischell, R. E.; Weisfeldt, M. L. (1980-08-07). „Termination of malignant ventricular arrhythmias with an implanted automatic defibrillator in human beings”. New England Journal of Medicine. 303 (6): 322—4. PMID 6991948. doi:10.1056/NEJM198008073030607. .
  8. ^ Connolly, S. J.; Hallstrom, A. P.; Cappato, R.; Schron, E. B.; Kuck, K. H.; Zipes, D. P.; Greene, H. L.; Boczor, S.; Domanski, M.; Follmann, D.; Gent, M.; Roberts, R. S. (децембар 2000). „Meta-analysis of the implantable cardioverter defibrillator secondary prevention trials. AVID, CASH and CIDS studies. Antiarrhythmics vs Implantable Defibrillator study. Cardiac Arrest Study Hamburg . Canadian Implantable Defibrillator Study”. European Heart Journal. 21 (24): 2071—8. PMID 11102258. doi:10.1053/euhj.2000.2476. .
  9. ^ Wever, E. F.; Hauer, R. N.; Van Capelle, F. L.; Tijssen, J. G.; Crijns, H. J.; Algra, A.; Wiesfeld, A. C.; Bakker, P. F.; Robles De Medina, E. O. (1995-04-15). „Randomized study of implantable defibrillator as first-choice therapy versus conventional strategy in postinfarct sudden death survivors”. Circulation. 91 (8): 2195—203. PMID 7697849. doi:10.1161/01.CIR.91.8.2195. .
  10. ^ Milašinović G. Implantabilni kardioverter-defibrilatori, U: Ostojić M, Kanjuh V, Beleslin B, urednici. Kardiologija.Beograd:Zavod za udžbenike;2011. str.865-69.
  11. ^ Connelly DT (2001). „Implantable cardioverter-defibrillators”. Heart. 86: 221—226. 
  12. ^ Coats, A. J. (2002). „MADIT II, the Multi-center Autonomic Defibrillator Implantation Trial II stopped early for mortality reduction, has ICD therapy earned its evidence-based credentials?”. International Journal of Cardiology. 82 (1): 1—5. PMID 11786150. doi:10.1016/S0167-5273(01)00629-5. 
  13. ^ Al-Khatib, S. M.; Sanders, G. D.; Mark, D. B.; Lee, K. L.; Bardy, G. H.; Bigger, J. T.; Buxton, A. E.; Connolly, S.; Kadish, A.; Moss, A.; Feldman, A. M.; Ellenbogen, K. A.; Singh, S.; Califf, R. M.; Expert panel participating in a Duke Clinical Research Institute-sponsored conference (2005). „Implantable cardioverter defibrillators and cardiac resynchronization therapy in patients with left ventricular dysfunction: Randomized trial evidence through 2004”. American Heart Journal. 149 (6): 1020—1034. PMID 15976783. doi:10.1016/j.ahj.2005.02.005. .
  14. ^ Bardy GH, Lee KL, Mark DB, Poole JE, Packer DL, Boineau R, et al. for the Sudden Cardiac Death Heart Failure Trial (SCD-HeFT) Investigators. „Amiodarone or an implantable cardioverter-defibrillator for congestive heart failure”. New England Journal of Medicine. 352: 225—237. 2005. .
  15. ^ Sears, SF,Conti JB (2002). „Quality of life and psychological functioning of ICD patients”. Heart. 87: 488—93. 
  16. ^ Burns, Jason L.; Serber, EVA R.; Keim, Stephen; Sears, Samuel F. (2005). „Measuring Patient Acceptance of Implantable Cardiac Device Therapy”. Journal of Cardiovascular Electrophysiology. 16 (4): 384—390. PMID 15828880. S2CID 36667780. doi:10.1046/j.1540-8167.2005.40134.x. 
  17. ^ Sears, Samuel F.; Matchett, Melissa; Conti, Jamie B. (2009). „Effective Management of ICD Patient Psychosocial Issues and Patient Critical Events”. Journal of Cardiovascular Electrophysiology. 20 (11): 1297—1304. PMID 19563356. S2CID 7314151. doi:10.1111/j.1540-8167.2009.01526.x. .
  18. ^ Bardy GH, Lee KL, Mark DB, et al. for the Sudden Cardiac Death in Heart Failure Trial (SCD-HeFT) Investigators. „Amiodarone or an implantable cardioverter-defibrillator for congestive heart failure”. New England Journal of Medicine. 352: 225—237. 2005. 
  19. ^ Mark, D. B.; Anstrom, K. J.; Sun, J. L.; Clapp-Channing, N. E.; Tsiatis, A. A.; Davidson-Ray, L.; Lee, K. L.; Bardy, G. H.; Sudden Cardiac Death in Heart Failure Trial Investigators (2008). „Quality of life with defibrillator therapy or amiodarone in heart failure”. New England Journal of Medicine. 359 (10): 999—1008. PMC 2823628 Слободан приступ. PMID 18768943. doi:10.1056/NEJMoa0706719. 
  20. ^ а б Rivera, Nina Thakkar; Bray, Natasha; Wang, Hong; Zelnick, Kenneth; Osman, Ahmed; Vicuña, Ricardo (2014). „Rare infection of implantable cardioverter-defibrillator lead with Candida albicans: Case report and literature review”. Therapeutic Advances in Cardiovascular Disease. 8 (5): 193—201. PMID 24951637. S2CID 19659083. doi:10.1177/1753944714539406. .
  21. ^ а б Camm, A. John; Sears, Samuel F.; Todaro, John F.; Lewis, Tara Saia; Sotile, Wayne; Conti, Jamie B. (1999). „Examining the psychosocial impact of implantable cardioverter defibrillators: A literature review”. Clinical Cardiology. 22 (7): 481—489. PMC 6656039 Слободан приступ. PMID 10410293. doi:10.1002/clc.4960220709. .
  22. ^ Bilge, Ahmet Kaya; Ozben, Beste; Demircan, Sabri; Cinar, Mutlu; Yilmaz, Ercument; Adalet, Kamil (2006). „Depression and Anxiety Status of Patients with Implantable Cardioverter Defibrillator and Precipitating Factors”. Pacing and Clinical Electrophysiology. 29 (6): 619—626. PMID 16784428. S2CID 11982210. doi:10.1111/j.1540-8159.2006.00409.x. .
  23. ^ Sowell, Lauren Vazquez; Sears, Samuel F.; Walker, Robyn L.; Kuhl, Emily A.; Conti, Jamie B. (2007). „Anxiety and Marital Adjustment in Patients with Implantable Cardioverter Defibrillator and Their Spouses”. Journal of Cardiopulmonary Rehabilitation and Prevention. 27 (1): 46—49. PMID 17474644. S2CID 37445387. doi:10.1097/01.hcr.0000265027.79649.6a. .
  24. ^ Vazquez, Lauren D.; Sears, Samuel F.; Shea, Julie B.; Vazquez, Paul M. (2010). „Sexual Health for Patients with an Implantable Cardioverter Defibrillator”. Circulation. 122 (13): e465—7. PMID 20876441. S2CID 34030969. doi:10.1161/circulationaha.110.949628. .

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Implatabilni_kardioverter_defibrilator&oldid=28521260”