Индустријске падавинске воде
Индустријске падавинске воде су отицања воде од падавина са индустријских локација (као што су производни и складишни објекти, места депоновања опасног отпада, рудници, аеродроми). Ове отпадне воде садрже опасне загађујуће супстанце или материје настале из процеса производње, складиштења и депоновања опасног материјала.
Регулације у Сједињеним Државама[уреди | уреди извор]
У Сједињеним Државама, објекти који испуштају индустријску кишницу у површинске воде морају да добију дозволу у складу са Националним системом за отклањање отпадних вода (енг: НПДЕС), у складу са Законом о чистој води.[1] Регулаторне дозволе за олује које издаје Агенција за заштиту животне средине Сједињених Држава (ЕПА) управљају тим процесом. ЕПА је објавила 1990. године своју „фазу И” правила о падавинама, која покрива индустријске отпадне воде.[2]
Већину дозвола за падавинске воде у САД издају агенције у 46 држава које је ЕПА опуномоћила. ЕПА регионалне канцеларије издају дозволе о падавински водама у преосталим деловима Земље.
Вишесекторска општа дозвола[уреди | уреди извор]
ЕПА је 1995. године објавила Вишесекторску општу дозволу (енгл. Multi-Sector General Permit - MSGP) како би регулисала начин руковања падавинским водама, и периодично је допуњавала и поновно издавала дозволу. МСГП из 2015 покрива 29 индустријских и комерцијалних сектора.[3]
Дозвола се примењује на објекте у Масачусетсу, Њу Хемпширу, Новом Мексику, Ајдаху, дистрикту Колумбије и федералним острвским подручјима. Друге државе су развиле властите државне индустријске дозволе за падавинске воде (нпр. Калифорнијска индустријска општа дозвола).
Олуја на градилишту[уреди | уреди извор]
Према прописима ЕПА, изливање падавинских вода са градилишта се исто тако класификује као индустријске падавинске воде, међутим ови испусти су покривени засебним сетом дозвола. ЕПА периодично објављује своју Грађевинску општу дозволу и одобрене државне агенције објављују сличне дозволе за регулисање испуштања са градилишта од 1 акера (4.000 м²) или више.[4] Поред примене захтева НДПЕС, многе државе и локалне управе су донеле сопствене законе и уредбе о управљању падавинским водама, а неке су објавиле приручнике за третман падавинских вода.[5][6] Неки од ових државних и локалних захтева повећали су покривеност изван савезних захтева. На пимер, држава Мериланд захтева контролу ерозије и седимента на градилиштима од 5.000 квадратних стопа (460 м²) или више.[7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Унитед Статес. Федерал Wатер Поллутион Цонтрол Амендментс оф 1972. Пуб.L. 92-500, Оцтобер 18, 1972; ас амендед бy тхе Wатер Qуалитy Ацт оф 1987, Пуб.L. 100-4, Фебруарy 4, 1987. Сецтион 402(п), 33 У.С.C. § 1342(п).
- ^ ЕПА (1990-11-16). "Натионал Поллутант Дисцхарге Елиминатион Сyстем Пермит Апплицатион Регулатионс фор Сторм Wатер Дисцхаргес". Федерал Регистер, 44 ФР 47990.
- ^ „Стормwатер Дисцхаргес фром Индустриал Ацтивитиес”. Натионал Поллутант Дисцхарге Елиминатион Сyстем. ЕПА. 2016-02-18.
- ^ „Стормwатер Дисцхаргес фром Цонструцтион Ацтивитиес”. НПДЕС. ЕПА. 2016-03-11.
- ^ Wасхингтон Стате Департмент оф Ецологy (2005). Олyмпиа, WА. "Стормwатер Манагемент Мануал фор Wестерн Wасхингтон." Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2012) Publication No. 05-10-029.
- ^ Maryland Stormwater Design Manual (Извештај). Baltimore, MD: Maryland Department of the Environment. 2009. Архивирано из оригинала 07. 02. 2016. г. Приступљено 05. 05. 2018.
- ^ State of Maryland. Code of Maryland Regulations (COMAR). Activities for Which Approved Erosion and Sediment Control Plans are Required. Архивирано на сајту Wayback Machine (27. фебруар 2020) Сец. 26.17.01.05.