Инозитол трифосфатни рецептор
| Инозитол 1,4,5-трисфосфатни рецептор, тип 1 | |
|---|---|
| Идентификатори | |
| Симбол | ИТПР1 |
| Ентрез | 3708 |
| ХУГО | 6180 |
| ОМИМ | 147265 |
| РефСеq | НМ_002222 |
| УниПрот | Q14643 |
| Остали подаци | |
| Локус | Хромозом 3 п26.1 |
| Инозитол 1,4,5-трисфосфатни рецептор, тип 2 | |
|---|---|
| Идентификатори | |
| Симбол | ИТПР2 |
| Ентрез | 3709 |
| ХУГО | 6181 |
| ОМИМ | 600144 |
| РефСеq | НМ_002223 |
| УниПрот | Q14571 |
| Остали подаци | |
| Локус | Хромозом 12 п11.23 |
| Инозитол 1,4,5-трисфосфатни рецептор, тип 3 | |
|---|---|
| Идентификатори | |
| Симбол | ИТПР3 |
| Ентрез | 3710 |
| ХУГО | 6182 |
| ОМИМ | 147267 |
| РефСеq | НМ_002224 |
| УниПрот | Q14573 |
| Остали подаци | |
| Локус | Хромозом 6 п21.31 |
Инозитол трисфосфатни рецептор (InsP3R) је мембрански гликопротеински комплекс који делује као Ca2+ канал активиран инозитол трисфосфатом (InsP3). InsP3 рецептор је био откривен малом мозгу пацова.[1]
Дистрибуција[уреди | уреди извор]
Он је нађен у знатном броју ткива. Његова концентрација ја посебно висока у малом мозгу. У ћелијама се највећи део овој рецептора налази као саставни део ендоплазматичног ретикулума.
Структура[уреди | уреди извор]
InsP3R комплекс је формиран од четири 313 kDa подјединице. Код водоземаца, риба и сисара постоје 3 паралога и они могу да формирају хомо- или хетероолигомере. InsP3R-1 је најзаступљенији од ова три протеина и нађен је у свим типовима ткива и у свим развојним фазама живота. Ген овог рецептора има четири сплајсна места. Алтернативне сплајсне варијанте имају различите фармаколошке активности.
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ Фоскетт ЈК, Wхите C, Цхеунг КХ, Мак ДО (2007). „Иноситол триспхоспхате рецептор Ца2+ релеасе цханнелс”. Пхyсиологицал Ревиеwс. 87 (2): 593—658. ПМЦ 2901638
. ПМИД 17429043. дои:10.1152/пхyсрев.00035.2006.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Иноситол+Триспхоспхате+Рецептор на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)