Пређи на садржај

Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију Сарајево

С Википедије, слободне енциклопедије
Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију Сарајево
ТипКантонални
Оснивање1988.
АфилијацијаУниверзитет у Сарајеву
ДиректорПроф. др. Нарис Појскић, научни савјетник
Број одсека6
ЛокацијаСарајево, Босна и Херцеговина
Веб-сајтhttp://www.ingeb.unsa.ba

Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију, познат и по скраћеници ИНГЕБ, јавна је босанскохерцеговачка научна установа, чланица Универзитета у Сарајеву (УНСА).[1] Афилијацијски је центар Међународног центра за генетичко инжењерство и биотехнологију (Интернатионал Центер фор Генетиц Енгинееринг анд Биотецхнологy – ИЦГЕБ), који је основан као специјални пројекат УН организације за индустријски развој (УНИДО – Унитед Натионс Индустриал Девелопмент Организатион)[2][3] Основан је под називом: „Центар за генетичко инжењерство и биотехнологију“ 1988. године[4][5][6] уз подршку Владе СР БиХ, АНУБиХ и великих босанскохерцеговачких привредних система.[7] Актом оснивања, повјерена му је функција креатора и носиоца свеукупног научног и стручног рада у развоју генетичког инжењерства и на њему базиране биотехнологије у БиХ.[6][8][9] Одговарајућим законским актом, Скупштина РБиХ је 1993,[10] почетком рата у БиХ, преузела право оснивача ове институције, а касније, 1999, право оснивача ИНГЕБ-а (као “јавне установе која ће дјеловати у оквиру Универзитета у Сарајеву”) преузео је Кантон Сарајево[11]

Историја

[уреди | уреди извор]

Биотехнологију на бази генетичког инжењерства, као једну од три најпропулзивније компоненте текућег научно-технолошког напретка,[12][13][14] надлежни државни органи су својевремено уврстили у приоритете Стратегије и Програма научно-технолошког развоја БиХ. Као најрационалнија форма отјеловљења усвојене истраживачке оријентације, у тадашњем систему финансирања науке, основана је институција - носилац развоја ове области у БиХ: Центар за генетичко инжењерство и биотехнологију (1988), а у оквиру реализације Друштвеног циља VI (Оспособљавање за самосталан развој биотехнологија на бази генетичког инжењерства у процесима производње хране, узгоја шума, производње фармацеутских и других биолошких супстанци).[6][8][15][16] У периоду од 1988-91. обезбијеђена су круцијална средства за набавку и инсталирање капиталне опреме. Паралелно је текао и процес интегрисања кадровских, техничких и других битних потенцијала за успјешан и ефикасан рад Центра у складу са дефинисаним програмским циљевима[6][17][18][19] и дугорочним пројекцијама истраживања у припадајућим областима науке и технологије.[6][15][20][21][22]

Рат у Босни и Херцеговини је изазвао тешко сагледиве посљедице и у развоју генетичког инжењерства (и на њему базиране биотехнологије) како материјално, тако и кадровски. У ратним увјетима, подузет је низ активности на очувању организационо-функционалног интегритета Центра, оспособљавању за рад у ратним увјетима те стварању основних увјета за што успјешнији наставак дјеловања у поратном периоду.[6][23] Одговарајућим законским актом (Службени лист РБиХ 4/93), Скупштина РБиХ је (1993) преузела право оснивача ове институције и одредила јој статус јавне научне установе “Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију, Сарајево”.[10] Касније је Законом о високом образовању, право оснивача Института (као “јавне установе која ће дјеловати у оквиру Универзитета у Сарајеву”) преузео Кантон Сарајево (1999).[11]

Након завршетка рата, значајна властита и друга међународна средства, инвестирана су у адаптацију просторија Института који се до 2007. године налазио у Улици Кемалбегова 10. Након потписивања Меморандума о разумијевању са Међународном комисијом за нестале особе (ИЦМП),[6][24] међународна заједница је у адаптацију простора и набавку високософистициране опреме уложила преко 1.050.000 $. Као партнерска институција ИЦМП-у, ИНГЕБ је значајно допринио утемељењу и развоју пројекта Идентификације жртава рата у БиХ, а у Институту је реализирано и прво профилирање скелетних остатака које је резултирало успјешном идентификацијом. Од 2004, ИЦМП самостално наставља активности на идентификацији жртава рата, док се у Институту, на бази стечених искустава, наставља реализација започетих али и нових научно-истраживачких пројеката у области ДНК анализе као и осталих области молекуларне генетике, генетичког инжењерства, цитогенетике, биоинформатике те хумане и популационе генетике. Развија и респектабилну издавачку дјелатност у припадујућим научноистраживачким областима.[25][26][27][28][29][30][31][32] Те активности се организују у сарадњи са бројним институцијама Универзитета у Сарајеву, али и са угледним међународним центрима. Истовремено, Институт (кадровски, просторно и инфраструктурно) учествује у реализацији додипломске и постдипломске наставе из области генетике на Универзитету у Сарајеву,[1] Међународном универзитету у Сарајеву[33] и на Унверзитету Бурцх.[34] . У Институту су 2005. оформљене посебне лабораторије, као организационо-функционалне јединице специфичног истраживачког и експертног профила. Кадровски и материјални капацитети појединих лабораторија су се флексибилно мијењали и прилагођавали долазећим потребама и могућностима и захтјевима текућих научно-истраживачких активности.[6]

Отварањем процеса денационализације и приватизације испоставило се да је Католички Школски Центар изворни власник зграде у којој је смјештен Институт, што је наметнуло проблем његовог измјештања са почетне локације. У јулу 2007. Институт се привремено смјестио у изнајмљени простор,[35] да би се коначни, намјенски смјештај остварио јануара 2012. у Кампусу Универзитета у Сарајеву, а захваљујући подршци Ректората УНСА и надлежног министарства Кантона Сарајево. Овим чином су ријешени дугогодишњи проблеми просторног смјештаја и статуса Института, чиме су створене реалне основе за успјешно остваривање дугорочних пројекција развоја и повјерених оснивачких функција у припадајућим научним областима.[1]

Дјелатност

[уреди | уреди извор]

Дјелатност Института обухвата свеукупни научни и стручни рад у остваривању функције носиоца развоја генетичког инжењерства и на њему базиране биотехнологије у БиХ, а нарочито:

  • фундаментална истраживања у области генског (ДНК), хромосомског и геномског инжењерства,
  • фундаментална истраживања у почетним фазама развоја, пројектовања и трансфера биотехнологије на бази генетичког инжењерства,
  • креативно учешће у програмирању дугорочних пројекција развоја биотехнологије на бази генетичког инжењерства у БиХ,
  • координирање научно-истраживачких и стручних активности у стварању увјета за реализацију приоритетних праваца развоја генетичког инжењерства и биотехнологије у БиХ,
  • реализација стратешких сегмената Програма научно-технолошког развоја БиХ у области генетичког инжењерства и биотехнологије за потребе производње хране, медицине и фармације, шумарства и хортикултуре, заштите животне средине и сродних подручја,
  • едукација кадрова за генетичко-инжењерска и молекуларно-генетичка истраживања,
  • едукација кадрова за праћење развоја и трансфер генетичког инжењерства и биотехнологије, у босанскохерцеговачким и међународним размјерима,
  • анализе и експертске студије у систему контроле квалитета животне и радне средине, животних намирница, лијекова, хигијенских, козметичких, заштитних и других средстава,
  • креирање и реализација контроле ГМО и система биосигурности,
  • сарадња са одговарајућим институцијама у области генетичке консултације, медицинске дијагностике, форензичке и медиколегалне праксе,
  • обављање одговарајућих истраживачких, едукацијских и експертних услуга правним и физичким лицима у области молекуларне генетике, генетичког инжењерства и биотехнологије те биосигурности,
  • координација организационог и функционалног повезивања и сарадње са компетентним иностраним институцијама у креирању истраживачких програма и остваривању истраживачке и едукативне функције,
  • издавање научних и стручних публикација, и
  • други комплементарни облици научног и стручног рада (према сопственим програмима, по уговору или налогу оснивача)[6].

Управна структура

[уреди | уреди извор]

Поред директора, управљачко-стручну структуру ИНГЕБ-а су чинили Научно вијеће, Управни одбор и Надзорни одбор. Успостављањем интегрисаног Универзитета у Сарајеву, одговарајуће надлежности су пренесене на компетентне органе УНСА, уз аутономно дјеловање Вијећа Института.

Директори Центра / Института

[уреди | уреди извор]

Организационе јединице – лабораторије

[уреди | уреди извор]

Научни и стручни сарадници

[уреди | уреди извор]

Вањски сарадници

[уреди | уреди извор]

Институционална сарадња

[уреди | уреди извор]

Међуинституционална сарадња у БиХ

[уреди | уреди извор]

Универзитет у Бањалуци

[уреди | уреди извор]

Вануниверзитетске институције

[уреди | уреди извор]

Међународна сарадња

[уреди | уреди извор]

Издавачка дјелатност

[уреди | уреди извор]
  • Бајровић К., Јеврић-Чаушевић А., Хаџиселимовић Р. (2005): Увод у генетичко инжењерство и биотехнологију. ИНГЕБ, Сарајево, Босна и Херцеговина [36].
  • Хаџиселимовић Р. (2005): Биоантропологија – биодиверзитет рецентног човјека. ИНГЕБ, Сарајево, Босна и Херцеговина [37].
  • Хаџиселимовић Р., Појскић Н. (2005): Увод у хуману имуногенетику. ИНГЕБ, Сарајево, Босна и Херцеговина [38].
  • Марјановић D., Добрача I. и Дробнич К. (2005): Прикупљање, презервација и транспорт узорака за ДНК анализу. ИНГЕБ, Сарајево, Босна и Херцеговина [39].
  • Софраџија А., Музаферовић Ш. (2007): Биодиверзитет сисара Босне и Херцеговине – Каталог. ИНГЕБ, Сарајево, Босна I Херцеговина[40].
  • Ибруљ С., Хаверић С. и Хаверић А. (2008): Цитогенетичке методе-Примјена у медицини. ИНГЕБ, Сарајево, Босна и Херцеговина [41].
  • Хаџиселимовић, Р. ет ал., Ур. (2008): "Јубилеј ИНГЕБ 20", Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију Универзитета у Сарајеву (првих 20 година: 1988.–2008. ИНГЕБ, Сарајево, Босна и Херцеговина[6]
  • Марјановић D., Приморац D. (2009): Молекуларна форензична генетика. ИНГЕБ, Сарајево, Босна и Херцеговина[42].
  • Капур-Појскић L., Оруч L., Куртовић-Козарић А., Појскић Н. (2013): Увод у психијатријску генетику. ИНГЕБ, Сарајево, Босна и Херцеговина[43].
  • Појскић L., Ур. (2014): Увод у генетичко инжењерство и биотехнологију, 2. издање. ИНГЕБ, Сарајево, Босна и Херцеговина[44].

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в http://www.unsa.ba Статут УНСА. УНСА, Сарајево
  2. ^ http://www.icgeb.org Институте фор Генетиц Енгинееринг анд Биотецхнологy
  3. ^ http://www.klix.ba/vijesti/bih/bih-pristupila-medjunarodnom-centru-za-geneticki-inzenjering-i-biotehnologiju/050209008.
  4. ^ Смајловић З. (1987): Оснивање Центра за генетичко инжењерство и биотехнолоију – Корак у будућност. „СБС“, пп. 10, Сарајево.
  5. ^ Универзитет у Сарајеву (1988). Одлука о оснивању Радне организације „Центар за генетичко инжењерство и биотехнологију Сарајево“ у оснивању. Универзитет у Сарајеву, Сарајево, Босна и Херцеговина
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и Хаџиселимовић, Р. ет ал., Ур. (2008). "Јубилеј ИНГЕБ 20", Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију Универзитета у Сарајеву (првих 20 година: 1988.–2008. ИНГЕБ, Сарајево, Босна и Херцеговина
  7. ^ Конзорцијум за генетичко инжењерство и биотехнологију (1987): "Самоуправни споразум о удруживању рада и средстава за реализацију пројекта покретања и развоја научно-истраживачког рада у области генетичког инжењерства и биотехнологије у СР БиХ", Сарајево
  8. ^ а б Хаџиселимовић, Р. Ур. (1986). "Друшвени циљ VI: Оспособљавање за самосталан развој биотехнологије на бази генетичког инжењерства у процесима производње хране, узгоја шума, производње фармацеутских и других биолошких супстанци", Анекс Изведбеног пројекта. Природно–матеметички факултет Универзитета у Сарајеву, Сарајево, Босна и Херцеговина
  9. ^ Османагић, M. Ур. (1989). "Технологија и развој", Едиција Југославија у развоју, Југословенска научна трибина, Југословенски савез друштава за ширење научних сазнања “Никола Тесла“, Београд
  10. ^ а б Службени лист Републике Босне и Херцеговине (1993). "Одлука о преузимању права оснивача према Центру за генетичко инжењерство и биотехнологију", Службени лист РБиХ, Година II, број 4, Сарајево, Босна и Херцеговина
  11. ^ а б "Закон о високом образовању", Службене новине КС, Година IV, Број 17, пп. 656-666, Сарајево, Босна и Херцеговина
  12. ^ Олд, Р.W., Примросе, С.Б. (1980). "Принциплес оф Гене Манипулатион – Ан Интродуцтион то Генетиц Енгинееринг", 2тх едитион, Университy оф Цалифорниа Пресс, Беркелеy анд Лос Ангелес, УСА
  13. ^ Берберовић, Љ., Ур. (1984). "Научни скуп: Генетичко инжењерство и биотехнологија", АНУБиХ, Посебна издања: Књига 75, Одјељење природних и математичких наука, Књига 12, АНУБиХ, Сарајево, Босна и Херцеговина
  14. ^ Леwин, Б. (1985). "Генес", 2тх едитион, Јохн Wилеy & Сонс, Инц. УСА
  15. ^ а б Хаџиселимовић, Р., Ур. (1986). "Друшвени циљ VI: Оспособљавање за самосталан развој биотехнологије на бази генетичког инжењерства у процесима производње хране, узгоја шума, производње фармацеутских и других биолошких супстанци", Изведбени пројекат, Природно–матеметички факултет Универзитета у Сарајеву, Сарајево, Босна и Херцеговина
  16. ^ Хаџиселимовић, Р., Ур. (1986). "Друшвени циљ VI: Оспособљавање за самосталан развој биотехнологије на бази генетичког инжењерства у процесима производње хране, узгоја шума, производње фармацеутских и других биолошких супстанци", Усаглашени анекс Изведбеног пројекта, Природно–матеметички факултет Универзитета у Сарајеву, Сарајево, Босна и Херцеговина
  17. ^ АНУБиХ (1987). "Научно–стручни колоквиј о Изведбеном пројекту Друштвеног циља VI: Оспособљавање за самосталан развој биотехнологије на бази генетичког инжењерства у процесима производње хране, узгоја шума, производње фармацеутских и других биолошких супстанци (стенографске биљешке)", АНУБиХ, Научне комуникације XII, Комисија за генетичко инжењерство и биотехнологију. АНУБиХ, Сарајево, Босна и Херцеговина
  18. ^ Центар за генетичко инжењерство и биотехнологију (1987). "Елаборат о друштвеној и економској оправданости оснивања Радне организације Центар за генетичко инжењерство и биотехнологију Сарајево", ЦГИБ, Сарајево, Босна и Херцеговина
  19. ^ Османагић, M., Ур. (1987). Храна и развој, Едиција Југославија у развоју, југословенска научна трибина, Југословенски савез друштава за ширење научних сазнања “Никола Тесла“, Београд
  20. ^ Леwин, Б. (1985). Генес, 2тх едитион, Јохн Wилеy & Сонс, Инц. УСА
  21. ^ Ницхолл, D. С. Т. (1994). "Ан Интродуцтион то Генетиц Енгинееринг", Цамбридге Университy Пресс, Цамбридге
  22. ^ Барнум, С. Р. (1998). "Биотецхнологy", Wадсwортх Публисхинг Цомпанy, Торонто
  23. ^ Универзитет у Сарајеву (2007). "1479 дана опсаде Универзитета у Сарајеву – Документарни пресјек о догађајима 1992-1995", Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију, пп. 39-40, УНСА, Сарајево, Босна и Херцеговина
  24. ^ [[ИЦМП|Интернатионал Цоммиссион он Миссинг Персонс (ИЦМП), Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију (ИНГЕБ) (2002). "Меморандум оф Ундерстандинг", Интернатионал Цоммиссион он Миссинг Персонс анд Институте фор Генетиц Енгинееринг анд Биотецхнологy – Меморандум о разумијевању између Међународне комисије за нестала лица бивше Југославије и Института за генетичко инжењерство и биотехнологију, Сарајево, Босна и Херцеговина
  25. ^ Бајровић, К., Јеврић-Чаушевић, А., Хаџиселимовић, Р. (2005). "Увод у генетичко инжењерство и биотехнологију", ИНГЕБ, Сарајево, Босна и Херцеговина
  26. ^ Хаџиселимовић, Р. (2005). " Биоантропологија – биодиверзитет рецентног човјека", ИНГЕБ, Сарајево, Босна и Херцеговина
  27. ^ Хаџиселимовић, Р., Појскић, Н. (2005). "Увод у хуману имуногенетику", ИНГЕБ, Сарајево, Босна и Херцеговина
  28. ^ Марјановић, D., Добрача, I., Дробнич, К. (2005). " Прикупљање, презервација и транспорт узорака за ДНК анализу", ИНГЕБ, Сарајево, Босна и Херцеговина
  29. ^ Софраџија, А., Музаферовић, Ш. (2007). "Биодиверзитет сисара Босне и Херцеговине – Каталог", ИНГЕБ, Сарајево, Босна и Херцеговина
  30. ^ Ибруљ, С., Хаверић, С., Хаверић, А. (2008). "Цитогенетичке методе-Примјена у медицини", ИНГЕБ, Сарајево, Босна и Херцеговина
  31. ^ Марјановић, D., Приморац, D. (2009). "Молекуларна форензична генетика", ИНГЕБ, Сарајево, Босна и Херцеговина
  32. ^ Капур-Појскић, L., Оруч, L., Куртовић-Козарић, А., Појскић, Н. (2013). "Увод у психијатријску генетику", ИНГЕБ, Сарајево, Босна и Херцеговина
  33. ^ Интернатионал Университy оф Сарајево
  34. ^ Хоме - Интернатионал Бурцх Университy
  35. ^ Хаџиселимовић, Р. ет ал., Ур. (2008): "Јубилеј ИНГЕБ 20", Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију Универзитета у Сарајеву (првих 20 година: 1988.–2008. ИНГЕБ, Сарајево, Босна и Херцеговина
  36. ^ Бајровић К., Јеврић-Чаушевић А., Хаџиселимовић Р. (2005): Увод у генетичко инжењерство и биотехнологију. ИНГЕБ, Сарајево, Босна и Херцеговина
  37. ^ Хаџиселимовић Р. (2005): Биоантропологија – биодиверзитет рецентног човјека. ИНГЕБ, Сарајево, Босна и Херцеговина
  38. ^ Хаџиселимовић Р., Појскић Н. (2005): Увод у хуману имуногенетику. ИНГЕБ, Сарајево, Босна и Херцеговина
  39. ^ Марјановић D., Добрача I. и Дробнич К. (2005): Прикупљање, презервација и транспорт узорака за ДНК анализу. ИНГЕБ, Сарајево, Босна и Херцеговина
  40. ^ Софраџија А., Музаферовић Ш. (2007): Биодиверзитет сисара Босне и Херцеговине – Каталог. ИНГЕБ, Сарајево, Босна I Херцеговина
  41. ^ Ибруљ С., Хаверић С. и Хаверић А. (2008): Цитогенетичке методе-Примјена у медицини. ИНГЕБ, Сарајево, Босна и Херцеговина
  42. ^ Марјановић D., Приморац D. (2009): Молекуларна форензична генетика. ИНГЕБ, Сарајево, Босна и Херцеговина
  43. ^ Капур-Појскић L., Оруч L., Куртовић-Козарић А., Појскић Н. (2013): Увод у психијатријску генетику. ИНГЕБ, Сарајево, Босна и Херцеговина
  44. ^ Појскић L., Ур.. Увод у генетичко инжењерство и биотехнологију, 2. издање. ИНГЕБ, Сарајево, Босна и Херцеговина. 2014. ISBN 978-9958-9344-8-3.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Institut_za_genetičko_inženjerstvo_i_biotehnologiju_Sarajevo&oldid=28904414”