Ира Ришовски
| Ира Ришовски | |
|---|---|
| Датум рођења | 1. август 1899. |
| Датум смрти | 1989 |
| Место смрти | Кезвик Енглеска |
| Образовање | Технички факултет у Дармштату |
| Занимање | инжењер |
Ира Ришовски је била једна од првих немачких инжењера и активна у немачкој антинацистичкој групи отпора Неу Бегиннен пре бекства у Британију.[1] У Великој Британији постала је члан Женског инжењерског друштва, служећи у Савету и подржавајући напоре да подстакне Британке да постану инжењерке.
Биографија
[уреди | уреди извор]Ира је рођена у Немачкој 1899. године од оца Алберта и мајке Иде рођене Саломонсон. Породица је била јеврејска по пореклу, али деца су крштена у хришћанској вери. Алберт Ришовски је водио бродоградилишта и повео младу Иру са собом како би гледала закивање бродова што ју је инспирисало да постане инжењер.[1]
Године 1919. Ира се уписала као прва студенткиња инжењерства на Техничком универзитету у Дармштату. Њена успешна пријава подржана је шестомесечном праксом у поправци пољопривредне опреме.[2] Од 1928. године, она је била запослена као инжењер, након обуке у електричној компанији Сиеменс-Сцхуцкерт. Године 1930. Ира је постала члан централне инжењерске установе Немачке, Вереин Деутсцхер Ингениеуре. Године 1933. у ВДИ је постојала женска секција, али она је одбила да јој се придружи, јер је била повезана са нацистичком странком.[2]
Године 2019. Институт за нуклеарну физику Универзитета у Дармштату у њену част створио је програм стипендирања Ришовски за студенткиње.[3]
Покрет отпора
[уреди | уреди извор]Ришовски се придружиола подземној антифашистичкој групи Неу Бегиннен 1932. године и постала кључни тајни оперативац са кодним именом „Габриеле“. Била је одговорна за кодирање и декодирање преписке са друговима у иностранству. Године 1933. оперативна канцеларија групе преселио се на Потсдамер Платз у Берлину, представљајући се као инжењерски савет. Ришовски је радила на маскирању марксистичке књижевности и преношењу докумената Социјалдемократској партији у егзилу у Прагу.[4]
Септембра 1935. Ришовски је ухапшена док је покушавала да забрањену литературу пребаци на сигурно место. Успела је да разговара слободно, али плашећи се надзора, брзо је побегла у Праг.[1] У јулу 1936. године преселила се у Уједињено Краљевство путем шеме за домаће службеничке визе.[5] Она је Каролин Хаслет позвала да присуствује састанцима Женског инжењерског друштва, а она је постала придружени члан 1939. године.
Интернирана годину дана у логор Рушен на острву Мен као непријатељ државе, пуштена је 1942. године и радила је као цртач и инжењер планирања, прво у Тувок Лтд, а касније у Јамес Гордон Лтд, где је постала шефица пројеката.[6]
Приватни живот
[уреди | уреди извор]Ира је упознала свог будућег супруга Фрица Бруна Картхаусера (1898–1973) док је студирала инжењерство на Техничком универзитету у Дармштату. Венчали су се у децембру 1922. године и добили су две ћерке.[1] Њихово прво дете Хелен Исот рођено је 1924. године, а друго Херта Марија (Кинди) 1930. године.[7] Бруно и Ира развели су се 1933. када је била приморана у егзил 1935. године и тада је оставила своју децу на чувању своје остареле мајке Иде у Берлину до 1938. године. Касније је уз подршку чланова Друштва успела да их обе одведе у Лондон. Ида је депортована у гето Тхересиенстадт, где је умрла 1943. године.[8]
По њеној смрти 1989. године, тадашња председница друђта жена инжењера Дороти Хатфилд назвала је Иру „инспирацијом за све нас“.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г „Рисцхоwски, Ира (Орал хисторy)”. Империал Wар Мусеумс (на језику: енглески). Приступљено 5. 3. 2021.
- ^ а б в Коернер, Емилy Реес (19. 9. 2019). „Ира Рисцхоwски: рефугее енгинеер”. Елецтрифyинг Wомен. Приступљено 5. 3. 2021.
- ^ Дармстадт, Тецхнисцхе Университäт. „Стартсеите_АццеленцЕ”. Тецхнисцхе Университäт Дармстадт (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 18. 04. 2021. г. Приступљено 5. 3. 2021.
- ^ „Wидерстанд ин Стеглитз унд Зехлендорф_1986.пдф” (ПДФ). Приступљено 5. 3. 2021.
- ^ „Нази персецутион саw Јеwс флее аброад ас сервантс”. ББЦ Неwс. 8. 3. 2012. Приступљено 5. 3. 2021.
- ^ „Рецордс оф тхе Wомен'с Енгинееринг Социетy: паперс оф Ира Рисцхоwски - Арцхивес Хуб”. арцхивесхуб.јисц.ац.ук. Приступљено 5. 3. 2021.
- ^ „100 Јахре Студиум вон Фрауен ан дер ТУ Дармстадт” (ПДФ). Приступљено 5. 3. 2021.
- ^ „Холоцауст Сурвиворс анд Вицтимс Датабасе -- Ида Рисцхоwски”. www.усхмм.орг. Приступљено 5. 3. 2021.