Iris pseudacorus
Ирис псеудацорус | |
---|---|
![]() | |
Жута водена перуника | |
Научна класификација | |
Царство: | |
(нерангирано): | |
(нерангирано): | |
Ред: | |
Породица: | |
Потпородица: | |
Племе: | |
Род: | |
Врста: | I. псеудацорус
|
Биномно име | |
Ирис псеудацорус | |
Синоними | |
|
Iris pseudacorus (жута водена перуника, барска перуника) је трајна зељаста биљка из породице Iridaceae. Распрострањена је у Европи, западној Азији и северозападној Африци, а алохтона је на подручјима Северне и Јужне Америке као и на подручју Новог Зеланда.
Опис[уреди | уреди извор]
Стабљика је усправна, ваљкаста, глатка, висине 60-120цм. Листови су усправни, линеарни, зашиљени при врху. Ободом су цели, могу достићи дужину до 90цм, а ширина им је 1-3цм. Цветови су двополни, нису мирисни. Налазе се на дугим дршкама које полазе из пазуха зелених брактеја. Грађени су од 6 жутих петала, 3 прашника и троделног потцветног плодника. Период цветања траје од априла до јула. Плод је крупна капсула која садржи до 120 белих семена, која очврсну и постану браон.[1]
Ширење[уреди | уреди извор]
Примаран начин ширења јесте вода. Међутим, услед пресађивања ризома у сврху баштованства омогућава се даље ширење у животну средину. Није познато да ли неке птица преносе семена ове врсте.
Станиште[уреди | уреди извор]
Расте на влажним местима, на мочварним ливадама, уз обале река и у каналима. Узгаја се и као украсна биљка.
Инвазивност ван природног ареала[уреди | уреди извор]
Барска перуника је из Старог света вештачки унета на друге континенте (нпр. у Канаду и Нови Зеланд), где понегде може да формира велике популације које потискују аутохтоне врсте. Ризоми су у стању да преживе и одређене степене суше.
Ризоми и семена се могу преносити воденим токовима, омогућавајући даље ширење биљке. Установљено је да семење остаје плодно и након пожара. Вађење ризома ради спречавања даљег ширења није се показало као ефективно решење спречавања ширења.[2]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Ризом
-
Семе
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Инвасиве плант атлас”.
- ^ „Инвасиве плант атлас оф Неw Енгланд”. Архивирано из оригинала 10. 10. 2018. г. Приступљено 09. 10. 2018.