Пређи на садржај

Исмаил ел Фаруки

С Википедије, слободне енциклопедије
Исмаил ел Фаруки
Лични подаци
Датум рођења(1921-01-01)1. јануар 1921.
Датум смрти27. мај 1986.(1986-05-27) (65 год.)


Исмаил Раџи ел Фаруки (арап. إسماعيل راجي الفاروقي, транслит. Ismaʻīl Rājī al-Fārūqī, 1. јануар 1921. – 27. мај 1986.) био је палестинско-амерички филозоф познат по својим доприносима исламским студијама и међуверском дијалогу. Провео је неколико година на Универзитету Ал-Азхар у Каиру и предавао на универзитетима у Северној Америци, укључујући Универзитет МцГилл у Монтреалу, Канади. Ал-Фаруqи је био професор религије на Универзитету Темпл, где је основао и водио програм Исламских студија. Такође је основао Међународни институт за исламску мисао (ИИИТ). Ел Фаруки је аутор више од 100 чланака и 25 књига, укључујући Цхристиан Етхицс: А Хисторицал анд Сyстематиц Аналyсис оф Итс Доминант Идеас и Ал-Таwхид: Итс Имплицатионс Фор Тхоугхт Анд Лифе.

Биографија[уреди | уреди извор]

Ел Фаруки је рођен у Јаффи, тада под британским мандатом Палестине.[1] Његов отац, 'Абд ал-Худа Ел Фаруки, био је исламски судија (кади). Ел Фаруки је своје рано верско образовање стекао код куће и у локалној џамији. Године 1936. почео је похађати француски доминикански Цоллèге дес Фрèрес де Јаффа.

Године 1942. именован је за регистратора задруга под британским мандатом у Јерусалиму. Године 1945. постао је окружни гувернер Галилеје. Након Арапско-израелског рата 1948. године, Ел Фаруки је емигрирао у Бејрут, Либан, где је студирао на Америчком универзитету у Бејруту. Касније се уписао на Универзитет Индиана, где је 1949. магистрирао из филозофије с тезом под насловом Тхе Етхицс оф Реасон анд тхе Етхицс оф Лифе (Кантиан анд Ниетзсцхеан Етхицс).[2]

У својој магистарској тези, Ел Фаруки је проучавао етику Имануела Канта и Фридрих Ничеа. Затим је стекао други магистарски степен из филозофије на Универзитету Харвард 1951. године и докторирао дисертацијом под насловом Он Јустифyинг тхе Гоод на Универзитету Индиана 1952. године.[3] У својој докторској дисертацији, Ел Фаруки је тврдио да су вредности апсолутне, самоегзистентне суштине које се спознају а приори кроз емоционалну интуицију. Своје теорије засновао је на Максу Шелеру и његовој употреби феноменологије и студијама Николаја Хартмана о етици.[4][5]

Његова истраживања довела су га на закључак да одсуство трансцендентног темеља води моралном релативизму, што га је подстакло на преиспитивање свог исламског наслеђа. У року од шест година након доласка у Сједињене Америчке Државе, препознао је потребу за дубљим проучавањем ислама, што га је довело до студија на Универзитету Ал-Азхар у Египту. До тренутка када је напустио Сједињене Америчке Државе, развио је нова питања о моралним обавезама и настојао да интегрише своје интелектуалне тежње са својим исламским идентитетом.[6]

Академска каријера[уреди | уреди извор]

Године 1958. Ел Фаруки је добио позивну стипендију на Теолошки факултет Универзитета МцГилл. Живео је у Вил Сент Лорану и придружио се Институту за исламске студије Универзитета МцГилл на позив његовог оснивача, Вилфреда Кантвела Смита. Од 1958. до 1961. предавао је заједно са Смитом и био познат по свом динамичном и оригиналном приступу исламској мисли.[7] Током свог мандата, студирао је хришћанску теологију и јудаизам и упознао се са пакистанским филозофом Фазлуром Рахманом Маликом. Године 1961. Рахман је договорио двогодишње именовање за Ел Фарукија на Централном институту за исламска истраживања у Карачију, Пакистан, како би га изложио различитим муслиманским културама. Ел Фаруки је тамо радио као гостујући професор тамо од 1961. до 1963. године.[8]

Године 1964. Ел Фаруки се вратио у Сједињене Америчке Државе и служио као гостујући професор на Теолошком факултету Универзитета у Чикагу и као ванредни професор на Универзитету Сиракуза. Године 1968. придружио се Универзитету Темпл као професор религије, где је основао Програм исламских студија и задржао ту позицију све до своје смрти 1986. године.[9] Током свог мандата на Универзитету Темпл, Ел Фаруки је менторисао многе студенте, укључујући свог првог докторанда, Јохна Еспосита.[10][11]

У марту 1977. Ел Фаруки је одиграо значајну улогу на Првој светској конференцији о муслиманском образовању у Меки. На овој конференцији учествовали су Мухаммад Камал Хассан, Сyед Мухаммад Наqуиб ал-Аттас, и [[Сyед Али Асхраф ]], међу осталима. Конференција је поставила темеље за оснивање исламских универзитета у Даки, Исламабаду, Куала Лумпуру, Кампали и Нигеру. Ел Фаруки је био кључан у расправама и развоју акцијских планова конференције.[12]

Филозофија и мисао[уреди | уреди извор]

Рана мисао: Арабизам[уреди | уреди извор]

Ел Фаруки се у почетку интелектуално усредоточио на урубах (арабизам). Тврдио је да је урубах централни идентитет и скуп вредности који уједињују све муслимане у једну заједницу верника (уммах). Ел Фаруки је веровао да је арапски, као језик Кур'ана, важан за потпуно разумевање исламске концепције света. Тврдио је да је урубах неодвојива од муслиманског идентитета, обухватајући и језичке и верске димензије.[13]

Ел Фаруки је такође наглашавао концепт техвида као централног елемента арапске религијске свести, који је пронашао у јудаизму, хришћанству и исламу. Ова идеја истакла је заједнички ток монотеистичких веровања међу овим религијама, укорењен у арапској култури и језику.[14] Веровао је да су ислам и монотеизам дарови арапске свести човечанству, што је било супротно расно заснованом национализму модерног доба.[15]

Овај став су неки научници критиковали због његове перцепције есенцијалистичког и арапскоцентричног приступа. Критичари, укључујући неарапске муслиманске интелектуалце, оспоравали су његову тврдњу да је арапски једина језичка структура погодна за исламску мисао. Ал-Фаруqијево вријеме у Пакистану, где је био изложен разноликим муслиманским културама, није значајно променило његове арапскоцентричне погледе у почетку.[16]

Прелазак на исламизам[уреди | уреди извор]

Ел Фарукијеви погледи значајно су се развили након пресељења у Сједињене Америчке Државе. Његово учешће у Муслиманску студентску асоцијацију (МСА) на Универзитету Темпл изложило га је разноврсној групи муслиманских студената из различитих културних средина. Ово излагање навело га је до преиспитивања његовог ранијег фокуса на арабизам.[17] Почео је да даје приоритет ширем исламском идентитету над арапским национализмом, наводећи, "До пре неколико месеци, био сам Палестинац, Арап и муслиман. Сада сам муслиман који је случајно Арап из Палестине."​[18] Размишљајући даље о свом идентитету, Ел Фаруки је приметио, "Питао сам се: Ко сам ја? Палестинац, филозоф, либерални хуманиста? Мој одговор је био: Ја сам муслиман."​[19]

Ова промена је такође била под утицајем његовог ангажмана у међуверском дијалогу, где је почео увиђати значај јединственог исламског идентитета за промовисање смислених разговора са немуслиманима. Ел Фарукијево учешће у МСА и његови сусрети са разноликим муслиманским културама у Сједињеним Америчким Државама додатно су учврстили његов шири исламски идентитет над његовим ранијим арапскоцентричним погледима.[20]

Мета-религија[уреди | уреди извор]

Ел Фаруки је настојао да успостави мета-религијске принципе засноване на разуму како би религије процениле према универзалним стандардима, а не једна против друге. Овај амбициозни задатак имао је за циљ проналазак заједничког језика за разумевање и сарадњу међу различитим верама. Предложио је неколико главних принципа за дијалог, укључујући да је сав дијалог подложан критици, комуникација мора поштовати законе унутрашње и спољашње кохерентности, дијалог треба одговарати стварности и да буде ослобођен од "канонских фигурација", те фокус мора бити стављен на етичка питања уместо на теолошке расправе.[21]

Ел Фаруки је веровао да метарелигијски дијалог може послужити као средство за постизање међусобног разумевања и поштовања међу различитим верским заједницама, помажући премостити јаз створен доктринарним разликама. Његов нгласак на етику над теологијом био је намењен олакшавању конструктивнијих и мање спорних међуверских сусрета.[22]

Холистичко знање[уреди | уреди извор]

Ел Фаруки је значајно допринео развоју концепта холистичког знања, изражавајући забринутост због секуларизације знања у муслиманским друштвима. Расправљао је о "малаису уммета" и тврдио да коришћење западних секуларних алата и метода доводи до раскола с еколошким и друштвеним стварностима муслиманских нација, често занемарујући кршења исламске етике.[23] Нагласио је важност интеграције исламских принципа с модерним знањем како би се одговорило на савремене изазове и одржала етичка целовитост уммета.[24]

Ел Фарукијеви каснији интелектуални напори усмерени су на исламизацију знања. Настојао је да усклади исламске принципе са савременим академским дисциплинама, заговарајући холистичку интеграцију вере и разума.[25] Његов рад у овом подручју кулминирао је оснивањем ИИИТ-а, који је имао за циљ развити исламску епистемологију и методологију за различита области проучавањ.[26]

Ел Фаруки је нагласио потребу за интеграцијом исламског знања с модерним наукама. Веровао је у развој јединственог исламског курикулума који би укључивао савремене дисциплине засноване на исламској мисли.[27] Његов приступ укључивао је системски процес идентификације и елиминације елемената неспојивих с исламским принципима те интеграцију исламских вредности у различите академске дисциплине.[28]

Снажно се фокусирајући на реформу образовања, Ел Фаруки се залагао за стварање свеобухватних наставних планова и академских институција које комбинују исламске и модерне науке.[29] Овај приступ имао је за циљ произвести научнике способне за решавање савремених изазова из исламске перспективе. Ел Фаруки је такође наглашавао важност развоја наставног плана, практичних стратегија за проведбу и холистички приступ реформисању целог образовног система.[30]

Погледи на ционизам[уреди | уреди извор]

Ел Фаруки је био гласни критичар ционизма, сматрајући га неспојивим с јудаизмом због његовог националистичког идеологије.[31] Тврдио је да неправде изазване ционизмом захтевају његово демонтирање. Предложио је да бивши израелски Жидови који се одрекну ционизма могу живети као "уметска заједница" унутар муслиманског света, придржавајући се жидовског закона како га тумаче рабински судови унутар исламског оквира.[32] Овај став наглашавао је његову преданост визији правде укорењене у исламским принципима.[33][34]

Научна постигнућа[уреди | уреди извор]

Године 1980. Ел Фаруки је суосновао Међународни институт за исламску мисао (ИИИТ) с Тахаом Јабир Алалwанијем, Абдулом Хамидом АбуСулаyманом и Анwаром Ибрахимом.

Ел Фаруки је придонио исламским студијама кроз своје опсежне записе и ангажман у академским и међувјерским организацијама. Аутор је више од 100 чланака у научним часописима и магазинима те 25 књига, укључујући Цхристиан Етхицс: А Хисторицал анд Сyстематиц Аналyсис оф Итс Доминант Идеас (1968), Ислам анд тхе Проблем оф Исраел (1980) и Ал-Таwхид: Итс Имплицатионс Фор Тхоугхт Анд Лифе (1982). Био је укључен у оснивање Групе за исламске студије Америчке академије религије и служио је као њен председник десет година. Такође је обнашао позиције попут потпредседника Међурелигијског мировног колоквија и председника Америчког исламског колеџа у Чикагу.[35]

Ел Фаруки је предложио концепт таwхид (монотеизам) као уједињујући принцип у исламској мисли, наглашавајући његову релевантност у различитим аспектима живота, укључујући етику, политику и образовање. Његова иницијатива "исламизације знања" имала је за циљ интеграцију исламских принципа са савременим академским дисциплинама, промовишући холистичку интеграцију вере и разума.[36] У ИИИТ-у, његов рад укључивао је стварање оквира за исламску епистемологију, укључујући развој курикулума и истраживачких методологија темељених на исламској мисли. Ова иницијатива имала је за циљ одговорити на изазове секуларизације и ангажовати се са интелектуалном традицијом ислама.[37]

Према Ибрахиму Калину, Ел Фарукијева "исламизација знања" првенствено је усмерена на хуманистичке науке, искључујући модерну научну спознају, што је довело до социолошког фокуса у исламском знању и занемаривања секуларизирајућег ефекта модерне науке.[38]

Ел Фаруки је такође био укључен у међуверски дијалог, промовишући међусобно разумевање и сарадњу међу различитим верским заједницама. Његови напори имали су за циљ створити глобално окружење мира и поштовања, наглашавајући заједничке тачке између ислама, хришћанства и јудаизма.[39]

Савремена релевантност[уреди | уреди извор]

Ел Фарукијеве идеје о исламизацији знања и даље имају утицај на савремену исламску мисао. Његово наглашавање интеграције исламских принципа са савременим академским дисциплинама остаје релевантно за научнике и едукаторе који настоје ускладити веру и разум. Његов рад често се цитира на академским конференцијама и у публикацијама о исламској мисли и образовању.[40][41][42]

Ел Фарукијев допринос међуверском дијалогу такође је широко препознат. Његови напори у промовисању међусобног разумевања и сарадње међу различитим верским заједницама забележени су у неколико научних радова. Његов приступ међуверском дијалогу, који је наглашавао заједничке тачке између ислама, хришћанства и јудаизма, сматра се важним доприносом у стварању глобалног окружења мира и поштовања.[43][44]

Његов допринос муслиманској заједници у Монтреалу и његов утицај на исламско знање препознати су постхумно.[45]

Смрт[уреди | уреди извор]

У мају 1986. Ел Фаруки и његова супруга убијени су у њиховој кући у Винкоте, Пемнисилваниа, од стране Џозефа Луиса Јанга, такође познатог као Јусуф Али. Јанг је признао злочин, осуђен је на смрт и умро је у затвору природном смрћу 1996. године.[46][47][48] Њиховуа кћерка, Анмар ал-Зеин, је остала тешко озлијеђена након напада, али је преживјела након дугог медицинског лијечења. Постоје различите теорије о мотивима иза убистава, укључујући неуспјели покушај пљачке и политички мотивисано убиство.[49][50][51][52]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Имтиyаз Yусуф, ур. (2021). Ессентиал Wритингс: Исмаил Ал Фаруки. Куала Лумпур: ИБТ Боокс. стр. 3. 
  2. ^ Ал-Фаруqи, Исма'ил Раји (1949). Тхе Етхицс оф Реасон анд тхе Етхицс оф Лифе (Кантиан анд Ниетзсцхеан Етхицс) (Мастер'с тхесис). Блоомингтон: Индиана Университy. 
  3. ^ Ал-Фаруqи, Исма'ил (1952). Он Јустифyинг тхе Гоод (ПхД тхесис). Блоомингтон: Индиана Университy. 
  4. ^ Сцхелер, Маx (1960). Он тхе Етернал Ман. Превод: Бернард Нобле. Лондон: СЦМ Пресс. 
  5. ^ Сцхелер, Маx (1961). Ман'с Плаце ин Натуре. Бостон: Беацон Пресс. 
  6. ^ Флетцхер, Цхарлес (2014). Муслим-Цхристиан Енгагемент ин тхе Тwентиетх Центурy: Тхе Принциплес оф Интер-фаитх Диалогуе анд тхе Wорк оф Исмаил Ал-Фаруqи. Унитед Кингдом: I.Б.Таурис. стр. 34. 
  7. ^ Балфоур, Цлаир (31. 7. 1986). „Исламиц сцхолар слаин ин У.С. wас фигуре ин Монтреал”. Тхе Газетте. Монтреал. 
  8. ^ Имтиyаз Yусуф, ур. (2021). Ессентиал Wритингс: Исмаил Ал Фаруqи. Куала Лумпур: ИБТ Боокс. стр. 4. 
  9. ^ Флетцхер, Цхарлес (2014). Муслим-Цхристиан Енгагемент ин тхе Тwентиетх Центурy: Тхе Принциплес оф Интер-фаитх Диалогуе анд тхе Wорк оф Исмаил Ал-Фаруqи. Унитед Кингдом: I.Б.Таурис. 
  10. ^ Qураисхи, M. Тариq (1986). Исмаил ал-Фаруqи: Ан Ендуринг Легацy. МСА Публицатионс. стр. 9. 
  11. ^ „Едиториал”. Тхе Америцан Јоурнал оф Исламиц Социал Сциенцес. 28 (3): ии—xии. 2011. 
  12. ^ „Едиториал”. Тхе Америцан Јоурнал оф Исламиц Социал Сциенцес. 28 (3): ии—xии. 2011. 
  13. ^ Ал-Фаруqи, Исма'ил Р. (1962). 'Урубах анд Религион: Ан Аналyсис оф тхе Доминант Идеас оф Арабисм анд оф Ислам ас Итс Хеигхтс Момент оф Цонсциоуснесс. Он Арабисм. 1. Амстердам: Дјамбатан. 
  14. ^ Ал-Фаруqи, Исма'ил Р. (1962). 'Урубах анд Религион: Ан Аналyсис оф тхе Доминант Идеас оф Арабисм анд оф Ислам ас Итс Хеигхтс Момент оф Цонсциоуснесс. Он Арабисм. 1. Амстердам: Дјамбатан. 
  15. ^ Бакар, Осман (2005). Струм, Пхилиппа, ур. Тхе Интеллецтуал Импацт оф Америцан Муслим Сцхоларс он тхе Муслим Wорлд, wитх Специал Референце то Соутхеаст Асиа. Wоодроw Wилсон Интернатионал Центер фор Сцхоларс. стр. 96—97. ИСБН 1-933549-98-X. 
  16. ^ Флетцхер, Цхарлес D. (2015). Муслим-Цхристиан Енгагемент ин тхе Тwентиетх Центурy: Тхе Принциплес оф Интерфаитх Диалогуе анд тхе Wорк оф Исма'ил ал-Фаруqи. Лондон: I.Б. Таурис. стр. 35—37. 
  17. ^ Ба-Yунус, Илyас (1988). „Ал Фаруqи анд Беyонд: Футуре Дирецтионс ин Исламизатион оф Кноwледге”. Тхе Америцан Јоурнал оф Исламиц Социал Сциенцес. 5 (1): 14. 
  18. ^ Ба-Yунус, Илyас (1988). „Ал Фаруqи анд Беyонд: Футуре Дирецтионс ин Исламизатион оф Кноwледге”. Тхе Америцан Јоурнал оф Исламиц Социал Сциенцес. 5 (1): 14. 
  19. ^ Qураисхи, M. Тариq (1986). Исмаил ал-Фаруqи: Ан Ендуринг Легацy. МСА Публицатионс. стр. 9. 
  20. ^ Флетцхер, Цхарлес D. (2015). Муслим-Цхристиан Енгагемент ин тхе Тwентиетх Центурy: Тхе Принциплес оф Интерфаитх Диалогуе анд тхе Wорк оф Исма'ил ал-Фаруqи. Лондон: I.Б. Таурис. стр. 35—37. 
  21. ^ Флетцхер, Цхарлес D. (2015). Муслим-Цхристиан Енгагемент ин тхе Тwентиетх Центурy: Тхе Принциплес оф Интерфаитх Диалогуе анд тхе Wорк оф Исма'ил ал-Фаруqи. Лондон: I.Б. Таурис. стр. 43—45. 
  22. ^ Флетцхер, Цхарлес D. (2015). Муслим-Цхристиан Енгагемент ин тхе Тwентиетх Центурy: Тхе Принциплес оф Интерфаитх Диалогуе анд тхе Wорк оф Исма'ил ал-Фаруqи. Лондон: I.Б. Таурис. стр. 46—48. 
  23. ^ Ахсан, Мухаммад Амимул (2013). „Исламизатион оф Кноwледге: Ан Агенда фор Муслим Интеллецтуалс”. Глобал Јоурнал оф Манагемент анд Бусинесс Ресеарцх Администратион анд Манагемент. 13 (10). 
  24. ^ Бакар, Осман (2005). Струм, Пхилиппа, ур. Тхе Интеллецтуал Импацт оф Америцан Муслим Сцхоларс он тхе Муслим Wорлд, wитх Специал Референце то Соутхеаст Асиа. Wоодроw Wилсон Интернатионал Центер фор Сцхоларс. стр. 96—97. ИСБН 1-933549-98-X. 
  25. ^ Ал-Фаруqи, Исма'ил Раји (1982). Исламизатион оф Кноwледге: Генерал Принциплес анд Wорк План. ИИИТ. 
  26. ^ Ал-Фаруqи, Исма'ил Раји (1982). Исламизатион оф Кноwледге: Генерал Принциплес анд Wорк План. ИИИТ. 
  27. ^ Хасхим, Роснани; Россидy, Имрон (2000). „Исламизатион оф Кноwледге: А Цомпаративе Аналyсис оф тхе Цонцептионс оф Ал-Аттас анд Ал-Фаруqи”. Интеллецтуал Дисцоурсе. 8 (1): 19—45. 
  28. ^ Хасхим, Роснани; Россидy, Имрон (2000). „Исламизатион оф Кноwледге: А Цомпаративе Аналyсис оф тхе Цонцептионс оф Ал-Аттас анд Ал-Фаруqи”. Интеллецтуал Дисцоурсе. 8 (1): 19—45. 
  29. ^ Хасхим, Роснани; Россидy, Имрон (2000). „Исламизатион оф Кноwледге: А Цомпаративе Аналyсис оф тхе Цонцептионс оф Ал-Аттас анд Ал-Фаруqи”. Интеллецтуал Дисцоурсе. 8 (1): 19—45. 
  30. ^ Флетцхер, Цхарлес D. (2015). Муслим-Цхристиан Енгагемент ин тхе Тwентиетх Центурy: Тхе Принциплес оф Интерфаитх Диалогуе анд тхе Wорк оф Исма'ил ал-Фаруqи. Лондон: I.Б. Таурис. стр. 151—152. 
  31. ^ Ал-Фаруqи, Исма'ил Р. (1980). Ислам анд тхе Проблем оф Исраел. Лондон: Тхе Исламиц Цоунцил оф Еуропе. 
  32. ^ Ал-Фаруqи, Исма'ил Р. (1980). Ислам анд тхе Проблем оф Исраел. Лондон: Тхе Исламиц Цоунцил оф Еуропе. 
  33. ^ Флетцхер, Цхарлес D. (2015). Муслим-Цхристиан Енгагемент ин тхе Тwентиетх Центурy: Тхе Принциплес оф Интерфаитх Диалогуе анд тхе Wорк оф Исма'ил ал-Фаруqи. Лондон: I.Б. Таурис. стр. 152. 
  34. ^ Исмаил Р. ал-Фаруqи, "Ислам анд Зионисм," ин Јохн L. Еспосито, ед., Воицес оф Ресургент Ислам (Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс, 1983), 265.
  35. ^ Флетцхер, Цхарлес (2014). Муслим-Цхристиан Енгагемент ин тхе Тwентиетх Центурy: Тхе Принциплес оф Интер-фаитх Диалогуе анд тхе Wорк оф Исмаил Ал-Фаруqи. Унитед Кингдом: I.Б.Таурис. 
  36. ^ Ал-Фаруqи, Исма'ил Раји (1982). Исламизатион оф Кноwледге: Генерал Принциплес анд Wорк План. ИИИТ. 
  37. ^ Ал-Фаруqи, Исма'ил Раји (1982). Ислам: Соурце анд Пурпосе оф Кноwледге: Процеедингс анд Селецтед Паперс оф Сецонд Цонференце он Исламизатион оф Кноwледге. ИИИТ. 
  38. ^ Калин, Ибрахим (2002). Год, Лифе анд тхе Цосмос. Асхгате. стр. 60—61. „Исмаил ал-Фаруqи’с wорк кноwн ундер тхе рубриц оф 'Исламизатион оф кноwледге' ис а гоод еxампле оф хоw тхе идеа оф метход ор метходологy ('манхај' анд 'манхајиyyах', тхе Арабиц еqуивалентс оф метход анд метходологy, wхицх аре тхе мост популар wордс оф тхе пропонентс оф тхис виеw) цан обсцуре деепер пхилосопхицал иссуес инволвед ин тхе цуррент дисцуссионс оф сциенце. Евен тхоугх ал-Фаруqи’с пројецт wас пропосед то Исламизе тхе еxистинг формс оф кноwледге импортед фром тхе Wест, хис фоцус wас еxцлусивелy он тхе хуманитиес, леавинг сциентифиц кноwледге виртуаллy унтоуцхед. Тхис wас пробаблy дуе то хис цонвицтион тхат тхе бодy оф кноwледге генератед бy модерн натурал сциенцес ис неутрал анд ас суцх реqуирес но специал аттентион. Тхус, ал-Фаруqи’с wорк анд тхат оф ИИИТ афтер хис деатх цонцентратед он тхе социал сциенцес анд едуцатион. Тхис хад тwо импортант цонсеqуенцес. Фирст, ал-Фаруqи’с импортант wорк он Исламизатион провидед хис фоллоwерс wитх а фрамеwорк ин wхицх кноwледге (илм) цаме то бе еqуатед wитх социал дисциплинес, тхус ендинг уп ин а кинд оф социологисм. Тхе прототyпе оф ал-Фаруqи’с пројецт ис, wе маy саy, тхе модерн социал сциентист ентрустед ас арбитер оф тхе традитионал Алим. Сецонд, тхе еxцлусион оф модерн сциентифиц кноwледге фром тхе сцопе оф Исламизатион хас лед то неглигент аттитудес, то саy тхе леаст, тоwард тхе сецуларизинг еффецт оф тхе модерн сциентифиц wорлдвиеw. Тхис леавес тхе Муслим социал сциентистс, тхе идеал-тyпес оф тхе Исламизатион програм, wитх но цлуе ас то хоw то деал wитх тхе qуестионс тхат модерн сциентифиц кноwледге посес. Фуртхерморе, то таке тхе пхилосопхицал фоундатионс оф модерн, натурал сциенцес фор грантед ис тантамоунт то реинфорцинг тхе дицхотомy бетwеен тхе натурал анд хуман сциенцес, а дицхотомy wхосе цонсеqуенцес цонтинуе то посе сериоус цхалленгес то тхе валидитy оф тхе формс оф кноwледге оутсиде тхе домаин оф модерн пхyсицал сциенцес.” 
  39. ^ Yусуф, Имтиyаз (2012). Ислам анд Кноwледге: Ал Фаруqи'с Цонцепт оф Религион ин Исламиц Тхоугхт. Лондон: I. Б. Таурис. 
  40. ^ Бакар, Осман (2005). Струм, Пхилиппа, ур. „Тхе Интеллецтуал Импацт оф Америцан Муслим Сцхоларс он тхе Муслим Wорлд, wитх Специал Референце то Соутхеаст Асиа”. Муслимс ин тхе Унитед Статес: Идентитy, Инфлуенце, Инноватион. Wоодроw Wилсон Интернатионал Центер фор Сцхоларс: 96—97. ИСБН 1-933549-98-X. 
  41. ^ Yусоф, Норазми (2015). „Ревиситинг ал-Фаруqи'с Исламизатион оф Кноwледге ин тхе Цонтеxт оф Модерн Исламиц Тхоугхт”. Интернатионал Јоурнал оф Исламиц Тхоугхт. 7 (1): 49—57. дои:10.24035/ијит.07.2015.005. 
  42. ^ Схаикх, Саулат (2015). „Исмаил ал-Фаруqи'с Цонцепт оф тхе Исламизатион оф Кноwледге”. Јоурнал оф Исламиц Студиес. 15 (3): 49—57. 
  43. ^ Кхан, Рахим (2018). „Ал-Фаруqи'с Интерфаитх Диалогуе анд Итс Цонтемпорарy Сигнифицанце”. Јоурнал оф Исламиц Студиес. 15 (3): 209—223. 
  44. ^ Заин, Нурул (2013). „Тхе Роле оф Исмаил ал-Фаруqи ин Интерфаитх Диалогуе”. Глобал Јоурнал оф Манагемент анд Бусинесс Ресеарцх Администратион анд Манагемент. 13 (10): 10—18. 
  45. ^ Балфоур, Цлаир (31. 7. 1986). „Исламиц сцхолар слаин ин У.С. wас фигуре ин Монтреал”. Тхе Газетте. Монтреал. 
  46. ^ „Блацк Муслим Цхаргед ин Слаyинг оф Исламиц Сцхолар анд Хис Wифе”. Тхе Неw Yорк Тимес. 18. 1. 1987. 
  47. ^ О'Брyан, Рутх (8. 7. 1987). „Цонфессион Детаилс Сталкинг, Слаyинг Оф Исламиц Сцхоларс”. Тхе Морнинг Цалл. Архивирано из оригинала 2. 7. 2018. г. Приступљено 13. 5. 2018. 
  48. ^ Белл, Адам (11. 3. 1996). „Инсиде тхе Цапитол (Јосепх Лоуис Yоунг диес оф натурал цаусес он деатх роw)”. Тхе Патриот Неwс. 
  49. ^ Тотх, Антхонy Б. (новембар 1986). „Фоцус он Арабс анд Ислам”. Wасхингтон Репорт он Миддле Еаст Аффаирс. 
  50. ^ Флетцхер, Цхарлес (2014). Муслим-Цхристиан Енгагемент ин тхе Тwентиетх Центурy: Тхе Принциплес оф Интер-фаитх Диалогуе анд тхе Wорк оф Исмаил Ал-Фаруqи. Унитед Кингдом: I.Б.Таурис. 
  51. ^ „Ассассинатион мотиве бехинд ал-Фаруqи киллингс”. Неw Страитс Тимес. Куала Лумпур, Малаyсиа. 20. 8. 1986. Приступљено 22. 6. 2024. 
  52. ^ „Зионист бацкласх агаинст Араб интеллецтуалс”. Неw Страитс Тимес. Куала Лумпур, Малаyсиа. 21. 8. 1986. Приступљено 22. 6. 2024. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Qураисхи, M. Тариq (1986). Исмаил ал-Фаруqи: Ан Ендуринг Легацy. МСА Публицатионс. 
  • Схафиq, Мухаммад (1994). Гроwтх оф Исламиц Тхоугхт ин Нортх Америца: Фоцус он Исма'ил Раји ал Фаруqи. Амана Публицатионс. ИСБН 0-915957-16-7. 
  • Yусуф, Имтиyаз (2012). Ислам анд Кноwледге: Ал Фаруqи'с Цонцепт оф Религион ин Исламиц Тхоугхт. Лондон: I. Б. Таурис. 
  • Флетцхер, Цхарлес (2014). Муслим-Цхристиан Енгагемент ин тхе Тwентиетх Центурy: Тхе Принциплес оф Интер-фаитх Диалогуе анд тхе Wорк оф Исмаил Ал-Фаруqи. Унитед Кингдом: I.Б. Таурис. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ismail_el_Faruki&oldid=27896065”