Истанбулски протокол

Приручник за делотворну истрагу и документовање тортуре и другог свирепог, нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања, познатији као Истанбулски протокол је међународни документ необавезујућег карактера намењен истрази и документовању случајева тортуре. Постао је званичан документ Уједињених нација 1999. године, када га је Канцеларија Високог комесаријата УН за људска права објавила на шест званичних језика Организације.

Настао је као плод трогодишњег рада шире групе стручњака, организација и институција из области права, медицине и људских права.

Приручник је замишљен као међународни водич за процену особа које тврде да су биле подвргнуте тортури или злостављању, као и за истраживање случајева наводне тортуре и подношења доказа правосудним органима или другим истражним телима. Иако је необавезујућег карактера, приручник предлаже минималне, али међународмо препознате стандарде које би државе требало да усвоје како би се обезбедило ефикасно документовање тортуре и како би прикупљена документација била валидна на судском процесу. Као такав, документ може бити врло користан за лекаре, правнике и психологе приликом истраживања да ли је дошло до тортуре у појединим сучајевима.

Уједињене нације подстичу државе да се руководе Истанбулским протоколом као ефикасним инструментом за борбу против тортуре.

Види још

• Конвенција Уједињених нација против тортуре
• Опциони протокол уз Конвенцију УН против тортуре
• Комитет Уједињених нација против тортуре