Историја Сингапура
Историја Сингапура се може пратити уназад до трећег века. Докази говоре о постојању значајног трговинског насеља у Сингапуру током 14. века. Крајем 14. века, Сингапур је био под управом Парамесваре, који је убио претходног владара, а протерали су га Маџапахит или Сијамци. Потом је потпао под Малачки султанат, а затим Јохорски султанат. Године 1819, Сер Томас Стамфорд Рафлс уговорио је споразум којим је Јохор дозволио Британцима да лоцирају трговачко пристаниште на острву, што је довело до оснивања Британске колоније Сингапур 1819. године.
Током Другог светског рата, Сингапур је освојила и окупирала Јапанска империја од 1942. до 1945. Када се рат завршио, Сингапур се вратио под британску контролу, с повећаним нивоом самоуправе, што је кулминирало спајањем Сингапура са Малајском федерацијом и формирањем Малезије 1963. године. Међутим, друштвени немири и спорови између владајуће Странке народне акције Сингапура и Странке савезништва Малезије резултирали су искључењем Сингапура из Малезије. Сингапур је постао независна република 9. августа 1965.
Суочавајући се са озбиљном незапосленошћу и стамбеном кризом, Сингапур је започео програм модернизације, почев од касних шездесетих до седамдесетих година прошлог века који су се фокусирали на успостављању производне индустрије, развоју великих јавних стамбених имања и великом улагању у јавно образовање.
До 1990-их, земља је постала једна од најпросперитетнијих држава на свету, са високо развијеном слободном тржишном економијом, јаким међународним трговинским везама и највишим бруто домаћим производом по глави становника у Азији изван Јапана.[1]
Древни Сингапур[уреди | уреди извор]
Грчко-римски астроном Птоломеј (90–168) идентификовао је место које се назива Сабана на врху Златног Херсонеса (за који се сматра да је Малајско полуострво) у другом и трећем веку.[2] Најранији писани запис о Сингапуру можда је у кинеском извештају из трећег века, а описује острво Пу Луо Чунг (蒲 羅 中). Сматра се да је то транскрипција малајског назива „Пулау Ујонг”, или „острво на крају” (Малајског полуострва).[3]
Године 1025. п. н. е., Ражендра Чола I из царства Чола водио је снаге преко Индијског океана и извршио инвазију на Сривиђајанско царство, нападајући неколико места у Малезији и Индонезији.[4][5] Сматра се да су снаге Чоле неколико деценија контролирале Темасек (данас Сингапур).[6] Име Темасек се, међутим, није појавило у записима о Чоли, али прича о Ражи Чулану (за кога се претпоставља да је Ражендра Чола) и Темасеку је поменута у семи-историјским Малајским аналима.[7]
Нагаракретагама, јаванска епска песма написана 1365. године, односила се на насеље на острву које се зове Тумасик (што вероватно значи „морски град” или „морска лука”).[8] Назив Темасек дат је и у Сејарах Мелају (Малајски анали), који садржи причу о оснивању Темасека од стране шривиђанског принца, Шри Три Буана (познатог и као Санг Нила Утама) у 13. веку. Шри Три Буана је доспео у Темасек током ловачког излета и видео чудну звер за коју је рекао да је лав. Принц је то схватио као повољан знак и основао насеље звано Сингапура, што на санскрту значи „град лавова”. Стварно порекло имена Сингапура, међутим, није разјашњено.[9]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Wорлд Ецономиц Оутлоок Датабасе”. Интернатионал Монетарy Фунд. септембар 2006. Архивирано из оригинала 7. 5. 2009. г.
- ^ Хацк, Карл. „Рецордс оф Анциент Линкс бетwеен Индиа анд Сингапоре”. Натионал Институте оф Едуцатион, Сингапоре. Архивирано из оригинала 26. 4. 2006. г. Приступљено 4. 8. 2006.
- ^ „Сингапоре: Хисторy, Сингапоре 1994”. Асиан Студиес @ Университy оф Теxас ат Аустин. Архивирано из оригинала 23. 3. 2007. г. Приступљено 7. 7. 2006.
- ^ Цоедèс, Георге (1968). Wалтер Ф. Велла, ур. Тхе Индианизед Статес оф Соутхеаст Асиа. транс. Сусан Броwн Цоwинг. Университy оф Хаwаии Пресс. стр. 142—143. ИСБН 978-0-8248-0368-1.
- ^ Епиграпхиа Царнатица, Волуме 10, Парт 1, паге 41
- ^ Сар Десаи, D. Р. Соутхеаст Асиа: Паст анд Пресент. стр. 43.
- ^ „Сри Вијаyа-Малаyу: Сингапоре анд Суматран Кингдомс”. Хисторy СГ.
- ^ Вицтор Р Саваге; Бренда Yеох (2013). Сингапоре Стреет Намес: А Студy оф Топонyмицс. Марсхалл Цавендисх. стр. 381. ИСБН 978-9814484749.
- ^ C.M. Турнбулл (2009). А Хисторy оф Модерн Сингапоре, 1819–2005. НУС Пресс. стр. 21—22. ИСБН 978-9971694302.
Литература[уреди | уреди извор]
- Кеннетх Паул Тан (2007). Ренаиссанце Сингапоре? Ецономy, Цултуре, анд Политицс. НУС Пресс. ИСБН 978-9971693770.
- Муноз, Паул Мицхел (2006). Еарлy Кингдомс оф тхе Индонесиан Арцхипелаго анд тхе Малаy Пенинсула. Сингапоре: Едитионс Дидиер Миллет. ИСБН 981-4155-67-5. Архивирано из оригинала 22. 2. 2017. г. Приступљено 16. 9. 2017.
- Тхе Сингапоре Сторy: Мемоирс оф Лее Куан Yеw
. ИСБН 978-0130208033. - Фром Тхирд Wорлд то Фирст, Тхе Сингапоре Сторy 1965-2000. ИСБН 978-9812049841.
- Јохн Миксиц (2013). Сингапоре анд тхе Силк Роад оф тхе Сеа, 1300–1800. НУС Пресс. ИСБН 978-9971695743.
- Паул Wхеатлеy (1961). Тхе Голден Кхерсонесе: Студиес ин тхе Хисторицал Геограпхy оф тхе Малаy Пенинсула бефоре А.D. 1500. Куала Лумпур: Университy оф Малаyа Пресс. ОЦЛЦ 504030596.
- Ахмад, А. Самад (1979), Сулалатус Салатин (Сејарах Мелаyу), Деwан Бахаса дан Пустака, ИСБН 983-62-5601-6, Архивирано из оригинала 2013-10-12. г.
- Абдул Рахман, Хаји Исмаил; Абдуллах Закариа, Гхазали; Зулканаин, Абдул Рахман (2011), А Неw Дате он тхе Естаблисхмент оф Мелака Малаy Султанате Дисцоверед, Институт Кајиан Сејарах дан Патриотисме ( Институте оф Хисторицал Ресеарцх анд Патриотисм )
- Абсхире, Јеан Е. (2011), Тхе Хисторy оф Сингапоре, Греенwоод, ИСБН 978-0-313-37742-6
- Аљуниед, Сyед Мухд Кхаирудин; Хенг, Дерек (2009), Рефраминг Сингапоре: Меморy - Идентитy - Транс-Регионалисм, Амстердам Университy Пресс, ИСБН 978-90-8964-094-9
- Цоммонwеалтх Сецретариат (2004), Цоммонwеалтх Yеарбоок 2006, Цоммонwеалтх Сецретариат, ИСБН 978-0-9549629-4-4
- Деwан Бахаса дан Пустака (2010), Сеарцх: Синга, Приступљено 2010-12-06
- Хенг, Дерек (2005), „Цонтинуитиес анд Цхангес : Сингапоре ас а Порт-Цитy овер 700 Yеарс”, Библиоасиа, Натионал Либрарy Боард, 1, ИССН 0219-8126
- Хеидхуес, Марy Сомерс (2001), Соутхеаст Асиа: А Цонцисе Хисторy, Худсон анд Тхамес, ИСБН 978-0-500-28303-5
- Леyден, Јохн (1821), Малаy Анналс (транслатед фром тхе Малаy лангуаге), Лонгман, Хурст, Реес, Орме анд Броwн
- Миксиц, Јохн Н. (15. 11. 2013), Сингапоре анд тхе Силк Роад оф тхе Сеа, 1300–1800, НУС Пресс, ИСБН 978-9971695743
- Лиоw, Јосепх Цхинyонг (2004), Тхе Политицс оф Индонесиа-Малаyсиа Релатионс: Оне Кин, Тwо Натионс, Роутледге, ИСБН 978-0-415-34132-5
- Нугрохо, Ираwан Дјоко (2011), Мајапахит Перадабан Маритим, Сулух Нусwантара Бакти, ИСБН 978-602-9346-00-8
- О'Мара, Мицхаел (1999), Фацтс Абоут тхе Wорлд'с Натион, Х. W. Wилсон, ИСБН 978-0-8242-0955-1
- Оои, Кеат Гин (2004), Соутхеаст Асиа: а хисторицал енцyцлопедиа, фром Ангкор Wат то Еаст Тимор, АБЦ-ЦЛИО, ИСБН 1-57607-770-5
- Оои, Кеат Гин (2009), Хисторицал Дицтионарy оф Малаyсиа, Сцарецроw Пресс, ИСБН 978-0-8108-5955-5
- Сабризаин, Палембанг Принце ор Сингапоре Ренегаде?, Приступљено 2012-10-04
- Синха, Пракасх Цхандра (2006), Енцyцлопедиа оф Соутх Еаст анд Еаст Асиа, Анмол Публицатионс Пвт Лтд, ИСБН 978-81-261-2646-0
- Таyлор, Нора А. (2000), Студиес он Соутхеаст Асиа (Студиес он Соутхеаст Асиан Арт: Ессаyс ин Хонор оф Станлеy Ј. О'Цоннор), 29, Соутхеаст Асиа Програм Публицатионс, ИСБН 978-0-87727-728-6
- Тсанг, Сусан; Перера, Аудреy (2011), Сингапоре ат Рандом, Дидиер Миллет, ИСБН 978-981-4260-37-4
- Турнбулл, [C.M.] Марy (2009). А Хисторy оф Модерн Сингапоре, 1819-2005. НУС Пресс. ИСБН 978-9971694302.
- Wиндстедт, Рицхард Олаф (1938), „Тхе Малаy Анналс ор Сејарах Мелаyу”, Јоурнал оф тхе Малаyан Бранцх оф тхе Роyал Асиатиц Социетy, Сингапоре: Принтерс Лимитед, XVI: 1—226
- Ернст Еицхлер, ур. (14. 7. 2008). Наменфорсцхунг / Наме Студиес / Лес номс пропрес. 1. Халббанд. Wалтер де Груyтер. стр. 905. ИСБН 9783110203424.
- Др Јохн Леyден анд Сир Тхомас Стамфорд Рффлес (1821). Малаy Анналс. Лонгман, Хурст, Реес, Орме, анд Броwн. стр. 40–44.
Додатна литература[уреди | уреди извор]
- Дерек Хенг Тхиам Соон (2002). „Рецонструцтинг Банзу, а Фоуртеентх-Центурy Порт Сеттлемент ин Сингапоре”. Јоурнал оф тхе Малаyсиан Бранцх оф тхе Роyал Асиатиц Социетy. 75, Но. 1 (282): 69—90.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Библиотечки ресурси о Историја Сингапура |
- Singapore History The biographical and geographical histories are of particular interest.
- A dream shattered Full text of Tunku Abdul Rahman's speech to the Parliament of Malaysia announcing separation
- iremember.sg Visual representation of memories of Singapore, in the form of pictures, stories that are geographically tagged and laid out on the Singapore map. These pictures are also tagged by when they took place, allowing you to see how Singapore has changed through time.
- Цоммунитy Телевисион Фоундатион оф Соутх Флорида (10. 1. 2006). „Сингапоре: Релатионс wитх Малаyсиа”. Публиц Броадцастинг Сервице. Архивирано из оригинала 22. 12. 2006. г.
- „Арцхаеологy ин Сингапоре – Форт Цаннинг Сите”. Соутхеаст-Асиан Арцхаеологy. Архивирано из оригинала 29. 4. 2007. г. Приступљено 9. 7. 2006.
- „Хyбрид Идентитиес ин тхе Фифтеентх-Центурy Страитс оф Малацца” (ПДФ). Асиа Ресеарцх Институте, Натионал Университy оф Сингапоре. Архивирано из оригинала (ПДФ) 29. 11. 2015. г. Приступљено 24. 10. 2017.