Изоксазол
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
izoksazol
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.005.472 |
| |
| Својства | |
| C3H3NO | |
| Моларна маса | 69,06202 |
| Густина | 1,075 g/ml |
| Тачка кључања | 95 °C |
| Киселост (пКа) | -3.0 (за коњуговану киселину)[3] |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Изоксазол је азол са атомом кисеоника поред азота. Изоксазол је исто тако назив за класу једињења која садрже овај прстен.[4][5]
Изоксазолни прстени су нађени у природним производима, нпр. у иботенској киселини. Изоксазоли такође формирају базу за бројне лекове, међу којима је COX-2 инхибитор валдекоксиб (Бекстра). Дериват изоксазола, фуроксан, је донор азот моноксида.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Zoltewicz, J. A. & Deady, L. W. Quaternization of heteroaromatic compounds. Quantitative aspects. Adv. Heterocycl. Chem. 22, 71-121 (1978).
- ^ Катритзкy А.Р.; Позхарскии А.Ф. (2000). Хандбоок оф Хетероцyцлиц Цхемистрy (Сецонд изд.). Ацадемиц Пресс. ИСБН 0080429882.
- ^ Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
