Пређи на садржај

Изотопи гвожђа

С Википедије, слободне енциклопедије
Главни изотопи <елемент>
изо рас
РА полуживот (т1/2) ТР ПР

У природи се гвожђе (26Фе) јавља у облику четири стабилна изотопа: 5,845% 54Фе (који је вероватно реадиоактиван са полуживотом од преко 3,1×1022 година), 91,754% 56Фе. 2,119% 57Фе и 0,282% 58Фе. Постоје 24 позната радиоактивна изотопа и њихови полуживоти су приказани испод.[1]

Највећи део досадашњег рада на мерењу изотопске композиције Fe је био центриран на одређивању 60Фе варијација услед прицеса који прате нуклеосинтезу (и.е., изучавање метеорита) и формирање руда. Током задњих декада, међутим, напреци у тахнологији масене спектрометрије су омогућили детекцију и квантификацију малих природних варијација у односима стабилних изотопа гвожђа. Знатан део тог рада су извеле заједнице које се баве науком о Земљи и планетарном науком, иако су почеле да се појављују примене на биолошким и индустријским системима.[2]

Списак изотопа

[уреди | уреди извор]
нуклид
симбол
Z(p) N(n)
Атомска маса (u)
полу-живот мод
распада[3][н 1]
ћерке
изотопи[н 2]
нуклеарни
спин
репрезентативна
изотопска
композиција
(молска фракција)
опсег природних
варијација
(молска фракција)
енергија ексцитације
45Фе 26 19 45,01458(24)# 1,89(49) ms β+ (30%) 45Мн 3/2+#
2п (70%) 43Цр
46Фе 26 20 46,00081(38)# 9(4) мс
[12(+4-3) ms]
β+ (>99,9%) 46Мн 0+
β+, p (<,1%) 45Цр
47Фе 26 21 46,99289(28)# 21,8(7) мс β+ (>99,9%) 47Мн 7/2−#
β+, p (<,1%) 46Цр
48Фе 26 22 47,98050(8)# 44(7) ms β+ (96,41%) 48Мн 0+
β+, p (3,59%) 47Цр
49Фе 26 23 48,97361(16)# 70(3) ms β+, p (52%) 48Цр (7/2−)
β+ (48%) 49Мн
50Фе 26 24 49,96299(6) 155(11) ms β+ (>99,9%) 50Мн 0+
β+, p (<,1%) 49Цр
51Фе 26 25 50,956820(16) 305(5) ms β+ 51Мн 5/2−
52Фе 26 26 51,948114(7) 8,275(8) h β+ 52мМн 0+
52мФе 6,81(13) MeV 45,9(6) s β+ 52Мн (12+)#
53Фе 26 27 52,9453079(19) 8,51(2) мин β+ 53Мн 7/2−
53мФе 3040,4(3) keV 2,526(24) мин ИТ 53Фе 19/2−
54Фе 26 28 53,9396090(5) Опсервационо стабилан[н 3] 0+ 0,05845(35) 0,05837–0,05861
54мФе 6526,9(6) keV 364(7) ns 10+
55Фе 26 29 54,9382934(7) 2,737(11) г ЕЦ 55Мн 3/2−
56Фе[н 4] 26 30 55,9349363(5) Стабилан 0+ 0,91754(36) 0,91742–0,91760
57Фе 26 31 56,9353928(5) Стабилан 1/2− 0,02119(10) 0,02116–0,02121
58Фе 26 32 57,9332744(5) Стабилан 0+ 0,00282(4) 0,00281–0,00282
59Фе 26 33 58,9348755(8) 44,495(9) д β 59Цо 3/2−
60Фе 26 34 59,934072(4) 2,6×106 y β 60Цо 0+ трагови
61Фе 26 35 60,936745(21) 5,98(6) мин β 61Цо 3/2−,5/2−
61мФе 861(3) keV 250(10) ns 9/2+#
62Фе 26 36 61,936767(16) 68(2) s β 62Цо 0+
63Фе 26 37 62.94037(18) 6,1(6) s β 63Цо (5/2)−
64Фе 26 38 63,9412(3) 2,0(2) s β 64Цо 0+
65Фе 26 39 64,94538(26) 1,3(3) s β 65Цо 1/2−#
65мФе 364(3) keV 430(130) ns (5/2−)
66Фе 26 40 65,94678(32) 440(40) ms β (>99,9%) 66Цо 0+
β, n (<,1%) 65Цо
67Фе 26 41 66,95095(45) 394(9) ms β (>99,9%) 67Цо 1/2−#
β, n (<,1%) 66Цо
67мФе 367(3) keV 64(17) µs (5/2−)
68Фе 26 42 67,95370(75) 187(6) ms β (>99,9%) 68Цо 0+
β, n 67Цо
69Фе 26 43 68,95878(54)# 109(9) ms β (>99,9%) 69Цо 1/2−#
β, n (<,1%) 68Цо
70Фе 26 44 69,96146(64)# 94(17) ms 0+
71Фе 26 45 70,96672(86)# 30# мс
[>300 ns]
7/2+#
72Фе 26 46 71,96962(86)# 10# мс
[>300 ns]
0+
  1. ^ Skraćenice:
    EC: Elektronski zahvat
    IT: Izomerska tranzicija
  2. ^ Podebljani su stabilni izotopi
  3. ^ Veruje se da se raspada putem β+β+ do 54Cr sa polu-životom od preko 3,1×1022 a
  4. ^ Najniža masa po nukleonu svih nuklida; Krajnji produkat stelarne nukleosinteze
  1. ^ „Brookhaven National Laboratory Interactive Table of Nuclides”. Архивирано из оригинала 10. 10. 2018. г. Приступљено 03. 04. 2018. 
  2. ^ Dauphas, N.; O. Rouxel (2006). „Mass spectrometry and natural variations of iron isotopes”. Mass Spectrometry Reviews. 25 (4): 515—550. Bibcode:2006MSRv...25..515D. PMID 16463281. doi:10.1002/mas.20078. 
  3. ^ „Universal Nuclide Chart”. nucleonica. [Регистрација неопходна (помоћ)].