Пређи на садржај

Изражена потрошња

С Википедије, слободне енциклопедије
Социолог и економиста Т. Веблен сковао је термин ,, изражена потрошња" и био је суоцнивач институционалног економског покрета.

Изражена потрошња је трошење новца за набавку луксузних добара и услуга како би се јавно показала економска моћ-прихода или стеченог богатства купаца. Израженом потрошачу, такво јавно приказивање неограничене економске моћи представља средство за постизање или одржавање одређеног друштвеног положаја.[1][2]

Торстен Вебленова развојна социологија о израженој потрошњи произвела је појам завидне потрошње, разметљива потрошња добара која треба да изазове завист код других људи; и појам изражено саосећање, намерно коришћење добротворних новчаних донација како би се повећао друштвени престиж донатора, с приказом супериорнијег социо-економског статуса.[3]

Историја и еволуција

[уреди | уреди извор]

Економиста и социолог Торштакм Веблен (1857–1929) увео је израз „изражена потрошња“ 1899. године у својој књизи Теорија слободног времена: економска студија у еволуцији институција. Веблен је описао карактеристике понашања нове друштвене класе, која је настала као резултат акумулације капитала током Друге индустријске револуције (око 1860-1914 године).[4] У том друштвеном и историјском контексту деветнаестог века, појам "уочљива потрошња" уско је примењен у вези са мушкарцима, женама и породицама више класе који су примењивали своје велико богатство као средство јавног испољавања своје друштвене моћи и престижа, стварни или опажени.

У двадесетом веку значајно побољшање животног стандарда у друштву и последични раст средње класе видело се да се израз "изражена потрошња" широко примењује на мушкарце, жене и домаћинства који су имали дискретан доходак који им је омогућио да практикују обрасце економске потрошње - добара и услуга - које су биле мотивисане жељом за престижом, јавним приказивањем друштвеног статуса, а не унутрашњим, практичним коришћењем добара и услуга. Током 1920-их економисти, као што је Пол Нистром (1878–1969), предложили су промене стила живота, које је остварила економија индустријског доба, у маси друштва изазвале "филозофију узалудности" која би се повећала. Потрошња добара и услуга као друштвена мода - тј. активност која се ради за себе. У том контексту, коментатори расправљају о "израженој потрошњи" или као зависности од понашања или као нарцистичко понашање, или као обоје, наглашавајући психолошке услове изазване конзумеризмом - жељу за непосредним задовољењем хедонистичких очекивања.

Социолошки гледано, уочена потрошња сматрана је да обухвати друштвено-економско понашање које су практиковали богати људи; ипак , економска истраживања су показала да је уочљива потрошња друштвено-економско понашање које је заједничко сиромашним социјалним класама и економским групама, а које је заједничко друштвима земаља у развоју. Међу таквим људима, показатељи богатства користе се за психолошку борбу против утиска сиромаштва, обично зато што такви мушкарци и жене припадају друштвено-економском класном друштву које доживљава као сиромашне.[5] У Комшија милионер: Изненадне тајне америчких богаташа (1996), Томас Стенлеи и Виллиам Данко известили су да ће Американци са нето вриједношћу од више од милион долара вероватно избећи изражену потрошњу, а да милионери теже практикују штедљивост - на пример, преферирају куповину половних аутомобила са готовином уместо нових аутомобила са кредитом, како би се избегла материјална амортизација и плаћање камате за кредит за куповину новог аутомобила.[6]

Упадљиво сажаљење, пракса јавног давања великих сума новца у добротворне сврхе како би се повећао друштвени престиж донатора, понекад се описује као врста изражене потрошње. Такво понашање је одавно препознато и понекад нападнуто - на пример Лекције новог завета о удовичином новчићу, која критикује богате људе који дају велике донације претенциозно док издижу сиромашније људе који донирају мање али компаративно много тезе донације приватно.[7]

Теорија конзумеризма

[уреди | уреди извор]

Као што је предложио Торстен Веблен у 19. веку, изражена потрошња (трошење новца за куповину добара и услуга за себе) објашњава психолошки механизам потрошачког друштва и повећање броја и врста роба и услуга које људи користе и сматрају неопходним за свој живот у развијеном друштву.

Тумачења која подржавају и објашњавају савремену изражену потрошњу приказана су у делима Култура потрошача (1996) C. Лури,[8] Култура потрошача и савременост (1997) D. Слатер,[9] Размена добара и дуговање (1998) Жан Бодријер,[10] и Трошење: Пол, Еволуција и Тајне потрошње (2009) Џефри Милер.[11] Штавише, у делу Скривајући се у светлу (1994) D. Хебди, указао је на то да је изражена потрошња облик приказивања личног идентитета,[9][12][13] и последична функција рекламе, како је предложено у Огласи, Привремена мода и Потрошачка култура (2000), А.А. Бергер[14] .

Свака варијанта тумачења и комплементарног објашњења су изведени из оригиналне социолошке теорије Торстена Веблена Теорија богате елите: да изражена потрошња сама по себи има психолошку сврху, из које практикант (мушкарац, жена, породица) показују како имају част припадања супериорном друштвеном статусу .

Одлике типова

[уреди | уреди извор]
  • Дефиниција - Термин ,,изражена потрошња" означава поступак куповине многих ствари, посебно скупих ствари ,које нису неопходне за живот и створене су само да људи примете да је купац купио робу.[15] У чланку ,, Веблен, Бурдије и изражена потрошња“ (2001), А. Триг је дефинисао изражену потрошњу као понашање помоћу кога мушкарци и жене могу показивати велико богатство, беспосленошћу- трошити много времена на слободне активности и трошити много новца на луксузну робу и услуге.[16]
  • Самопоштовање - У књизи ,, Приходи, штедња и теорија потрошачког понашања“ , Ј.С. Дусенбери је предложио да изражена потрошња човека психолошки не зависи само од стварног нивоа потрошње, али зависи од степена његове или њене потрошње, у поређењу са потрошњом других људи. Изражени потрошачи су мотивисани значајем које мишљење социјалних и економских референтних група, које су модел изражених потрошача, има њему или њој.[17][18]
  • Агресивна разметљивост - У телевизијском извештају „ Агресивна разметљивост“ (2009), Дик Мејер је рекао да је изражена потрошња облик беса према друштву, ,, агресивна разметљивост“ је асоцијално понашање, које је произашло из друштвеног отуђења које трпе мушкарци, жене и породице који осећају да су постали анонимуси својим друштвима ,а тај осећај отуђености је погоршан пропадањем комунитаризма битног за особу која себе сматра делом целокупног друштва.
  • Стамбени простор и превоз - У Сједињеним Америчким Државама, тренд грађења кућа које су веће од оних које требају, за савремене породице, поцеле су од педесетих година 20. века. Деценију касније, та пракса изражене потрошње произвела је међу људима куповину кућа које су биле двоструско веће од просечне величине неопходне за удобно становање једне савремене породице.[19] Негативне последице било куповине или градње превеликих кућа било је или губљење или смањење домаћег породичног рекреативног простора – дворишта; трошење старосних пензијских фондова за плаћање превелике куће; и дугачка путовања, од куће до посла, и обрнуто, јер је тразена земљишна парцела била недоступна у близини града. Превелике куће су олакшавале друге видове изражене потрошње, као што су превелике гараже за велике породичне аутомобиле или куповина више одеће за попуњавање већих гардеробера. Изражена потрошња постаје самогенеришући циклус трошења новца ради друштвеног престижа. Аналогни потрошачком тренду, за превелике куће је тренд куповине огромних пикапова, конкретно теренских возила (каравана), као облика психолошке утехе, јер таква велика моторна возила обично купују људи који станују у граду, у савременој урбаној породици.
  • Престиж- У чланку ,, Статус потрошње у понашању потрошача: скала развоја и валидације“ (1999), Ј.К. Истман је истакао да се потрошња статуса заснива на израженој потрошњи; ипак, литература савременог маркетинга не утврђује дефинитивна значења за термине потрошње статуса и изражене потрошње.[20][21] Штавише, у чланку ,, Брендови статуса: Испитивање утицаја друштва невезаних за брендове на статусу и израженој потрошњи“ (2002), А. О’Кас и Х.Фрост су рекли да социолози често погрешно користе термине „потрошња статуса“ и ,,изражена потрошња“ као међусобно заменљиве и еквивалентне термине. У каснијој студији, О’Кас и Фрост су утврдили да, термини ,,потрошња статуса“ и ,, изражена потрошња“ означавају различита социолошка понашања, као и социолошки конструкти.[22] О двосмислености означавања и конотације термина „изражена потрошња“, у чланку „Изражена потрошња: Преглед литерратуре“ (1984), Р. Масон је рекао да класичне, опште тероије процеса одлучивања потрошача не прихватају лако конструкцију „изражене потрошње“, јер природа наведених социо-економских понашања варира у зависности од друштвене класе и економске групе која се проучава.[23]
  • Мотивације- У чланку ,, Потрошња статуса у међунационалном контексту: Социо-психолошки, бренд и ситуационе предности!“(2010), Паурав Шукла је то рекао, док истраживачи маркетинга и продаје препознају важност друштвеног и психолошког окружења купца- дефиниција термина статусно усмерене потрошње остаје двосмислена, јер да би се развила свеобухватна општа теорија, друштвени научници морају прихватити две основне претпоставке, које се обично не слажу. Прво, иако ,,рационални“(економски) и ,, ирационални“(психолошки) елементи потрошачких одлука често утичу на одлуку особе да купи одређене робе и услуге, истраживачи маркетинга и продаје обично сматрају да је рационални елемент доминантан у одлуци особе да купи одређену робу или услугу. Друго, потрошач опажа корисност производа(робе,услуге), као превасходно, у процени његове корисности ,тј разлога за куповину производа.[24] Ове претпоставке, потребне за развој опште теорије одабира бренда и куповине бренда, су проблематичне , јер резултирајуће теорије имају тенденцију да погрешно разумеју или ингоришу ,,ирационалне „ елементе у понашању купца-потрошача; и зато је изражена потрошња понашање које је претежно „психолошко” у мотивацији и изражавању. Стога би свеобухватна, општа теорија изражене потрошње захтевала засебан конструкт за психолошки(ирационални) елемент социо-економског феномена који је „изражена потрошња”.

Критика

[уреди | уреди извор]

Високи нивои изразене потросње могу имати непозељне социјалне ефекте по два основа; први слуцај објасњава повезаност са високим степеном релативности дохотка, такодје, изразена потросња мозе представљати високи ниво неједнакости дохотка који је у вецини слуцајева инструментално неприхватљив; друга основа се заснива на замени теза када је рец о разлозима куповине. Наиме, потросаци не купују производе ради њиховог квалитета I намене, напротив, потросаци купују на основу друствених норми, како би задрзали одредјену зељену социјалну позицију. Једна од мана ове портаге за статусом јесте у томе сто потросаци делују самоубилацки на њихову финансијску ситуацију. У том слуцају људи постају анксиозни када је рец о њиховом статусу. Нулта сума особа које су до тада имале велике акције непокретних добара, наводи исте да повецају своју изразену портросњу у виду луксузних некретнина I луксузних добара. По дефиницији, раст особе у друственој класи се мозе десити искљуциво на стету друге особе. Стога, изразена потросња луксузних добара I услуга је економски губитак. Паралела се мозе повуци са такозваном “трком у наорузању”- једна земља мора пратити другу иако то превазилази економску реалност, уколико то не зели, губи своју војну моц I препуста интерсене сфере суседним дрзавама. У овом слуцају изразене потросње, порези на луксузна добра умањују друствену потросњу на прозиводе високог статуса, представљајуци их скупљим од покретних добара. Кроз ову призму, порези на луксузна добра се могу сматрати неуспелом маркетинском корекцијом Пидјованијевог пореза, са оцигледним губицима. Ове врста пореза су се показале ефикасније у увецавању имовине од “дуготрајног” рада или главних пореза.[25]

У 19. веку, филозоф Дзон Стјуарт Мил је дао препоруку да се опорезује пракса изражене потрошње.

Порез на луксуз у изразеној потросњи је врста прогресивног пореза на продају у коме се исправљају поједине негативне последице изразене потросње непокретних добара..[26] Луис Каплов у свом тескту “Корист из прикупљања”(2009) наводи да некретнине спроводе објективну друствену корисну функцију. Богати цовек или зена хрле у прикупљању материјалних добара, из разлога сто материјална добра обезбедјују њохоу социо-економску позицију у друству. .[27] Када се корист директно извуце из акумулације добара, она умањује непотребне губитке који су повезани са порезом на наследство као I на повецање оптимлане стопе пореза на наследниство..[28]

Уместо пореза на луксуз, економиста Роберт Х. Франк, предлазе примену пореза на повецану потросњу; у цланку “ Велики град: Богати I сиромасни, преокупирани потросњом”(1998), Јохн Тирнеy наводи да је прогресиван порез на порез на доходак једне године, лек за социјалну I психолоску девијацију створеном изразеном потросњом.[29] Друга опција је правилнија расподела добара која се мозе обезбедити законом о примањима-у којем би се свесно промовисала идеја о распону плата под системом социјалног корпоратизма наведеног у Рехн-Меиндеровом моделу[30][31][32] . Такодје, ово је могуце постици прогресивним порезом I прелазним полисама, као I провизијом на друствена добра. Сама по себи, изразена потросња је врста висег добра које умањује разлике у примањима на нацин егалитаризичне полисе која умањује изразену потросњу луксузних прозвода I услуга. У цланку “ богатство I доброцинство”(1912), економиста Артур Сесил Пигу наводи да редистрибуција богатсва мозе довести до великих добитака на друствено корисном спеткру:

“У делу који бави поредјењем дохотка, закљуцујемо, да се дохотак који омогуцава само најнеопходније зивотне потребе сматра ниским дохотком. Наравно, како примања расту, потребе се увецавају сходно примањима. Другим рецима, веца пропорција задовољства које је усмерено примањима богатих људи, долази из њоихов релативног дохотка, радије него апсолутног дохотка. Овај сегмент куповне моци се неце унистити уколико се примања богатијих смање истовремено. Губитак социјалне помоци богатијих људи би био упоредииво мали у односу на добитак социјалне помоци најсиромаснијих градјана.”[33]

Економска полемика пореза на непокретне некретнине има своју дугу историју; половином 19-ог века, у цланку “Принципи политицке економије у додиру са социјалном филозофијом”(1848), Јохн Стуарт Милл је навео:

“ Ја демантујем сваки аскетизам, I никако не зелим да обесхрабрим, законом или саветом, задовољство задобијено купљеном ствари; проблем је у томе сто је велика пропорција потросње високе I средње класе у вецини дрзава света условљена мисљењем о датом производу I мисљењем о оцекиваности куповања датих прозивода у размери са њиховим друственим полозајем, а не на основу користи I задовољстав које би производ или услуга имали по потросаце; не могу да се отмем утиску да је бас овај вид потросње, најбоји за опорезивање. Уколико сам порез обесхрабри овакву врсту потросње, неко добро је уцињено, ако не, никаквих лосих последица нема; до сада порези су уклањани са ствари које су зељене I откупљиване мотивима предјасње полемике. Када је ствар купљена искљуциво због своје скупоце, а не своје употребе, не остаје простора да се прица о устедјевини..[34]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Веблен, Тхорстеин (1899). Тхе Тхеорy оф тхе Леисуре Цласс. Пројецт Гутенберг. 
  2. ^ Тхе Неw Фонтана Дицтионарy оф Модерн Тхоугхт, Тхирд Едитион, Алан Буллоцк, Степхен Тромблеy, Едс., 1993, п. 162.
  3. ^ Wест, Патрицк (2004). Цонспицуоус Цомпассион: Wхy Сометимес Ит Реаллy Ис Цруел То Бе Кинд. Лондон: Цивитас, Институте фор тхе Студy оф Цивил Социетy. ИСБН 978-1-903386-34-7. 
  4. ^ Веблен, Тхорстеин. (1899) Тхеорy оф тхе Леисуре Цласс: Ан Ецономиц Студy ин тхе Еволутион оф Институтионс. Неw Yорк: Мацмиллан. 400 пп., алсо: 1994 Довер папербацк едитион. ISBN 978-0-486-28062-2., 1994 Пенгуин Цлассицс едитион. ISBN 978-0-14-018795-3..
  5. ^ Виргиниа Пострел, "Инцонспицуоус Цонсумптион", Тхе Атлантиц, Јулy/Аугуст 2008. "Цонспицуоус цонсумптион, тхис ресеарцх суггестс, ис нот ан унамбигуоус сигнал оф персонал аффлуенце. Ит'с а сигн оф белонгинг то а релативелy поор гроуп."[мртва веза]
  6. ^ Тхомас Ј. Станлеy, Wиллиам D. Данко, Тхе Миллионаире Неxт Доор на сајту Гугл књиге, Симон анд Сцхустер, 1998.
  7. ^
    • Паyтон, Роберт L. анд Мицхаел П. Моодy (2008). Ундерстандинг Пхилантхропy: Итс Меанинг анд Миссион. стр. 137. ИСБН 978-0253000132. 
  8. ^ Лурy, C. (1996). Цонсумер цултуре. Лондон: Политy. 
  9. ^ а б Слатер, D. (1997). Цонсумер цултуре анд Модернитy. Лондон: Политy. 
  10. ^ Баудриллард, Ј. (1988). Сyмболиц Еxцханге анд Деатх. Лондон: Саге. 
  11. ^ Миллер, Г. (2009). Спент: сеx, еволутион анд тхе сецретс оф цонсумерисм. Лондон: Рандон Хаусе. ИСБН 9780670020621. 
  12. ^ Хебдиге, D. (1994). Хидинг ин тхе лигхт. Лондон: Роутледге. 
  13. ^ Wилсон, Е. Цхиц Тхриллс. А Фасхион Реадер. Лондон: ХарперЦоллинс. 
  14. ^ Бергер, А.А. (2011). Адс, Фадс, анд Цонсумер Цултуре. Ланхам: Роwман анд Литтлефиелд. 
  15. ^ Лонгман Америцан Дицтионарy, 2000, п. 296.
  16. ^ Тригг, А. (2001). „Веблен, Боурдиеу, анд цонспицуоус цонсумптион”. Јоурнал оф Ецономиц Иссуес. 35 (1): 99—115. ЈСТОР 4227638. дои:10.1080/00213624.2001.11506342. 
  17. ^ Дуесенберрy, Ј.С. (1949), Инцоме, Савинг анд тхе Тхеорy оф Цонсумер Бехавиор, Харвард Университy Пресс, Цамбридге, МА.
  18. ^ Схукла, П. (2008), "Цонспицуоус Цонсумптион Амонг Миддле аге Цонсумерс: Псyцхологицал анд Бранд Антецедентс", Јоурнал оф Продуцт анд Бранд Манагемент, Вол. 17, Но. 1, пп. 25–36
  19. ^ Ллоyд, Царол (14. 10. 2005). „Монстер Хомес Р Ус: Америцан хомес аре монументс то цонспицуоус цонсумптион”. СФ Цхроницле. Приступљено 20. 10. 2011. 
  20. ^ Еастман, Ј. К.; Голдсмитх, Р. Е.; Флyнн, L. Р. (1999). „Статус Цонсумптион ин Цонсумер Бехавиоур: Сцале Девелопмент анд Валидатион”. Јоурнал оф Маркетинг Тхеорy анд Працтице. 7 (3): 41—51. дои:10.1080/10696679.1999.11501839. 
  21. ^ Схукла, Паурав (9. 1. 2010). „Статус (луxурy) цонсумптион амонг Бритисх анд Индиан цонсумерс”. Паурав Схукла (Подкест). Интернатионал Маркетинг Ревиеw. Приступљено 20. 10. 2011. 
  22. ^ О'Цасс, А.; Фрост, Х. (2002). „Статус Брандс: Еxамининг тхе Еффецтс оф Нон-продуцт-релатед Бранд Ассоциатионс он Статус анд Цонспицуоус Цонсумптион”. Јоурнал оф Продуцт & Бранд Манагемент. 11 (2): 67—88. дои:10.1108/10610420210423455. 
  23. ^ Масон, Р. (1984). „Цонспицуоус Цонсумптион: А Литературе Ревиеw”. Еуропеан Јоурнал оф Маркетинг. 18 (3): 26—39. дои:10.1108/еум0000000004779. 
  24. ^ Схукла, П. (2010). „Статус Цонсумптион ин Цросс-натионал Цонтеxт: Социо-псyцхологицал, Бранд анд Ситуатионал Антецедентс”. Интернатионал Маркетинг Ревиеw. 27 (1): 108—129. дои:10.1108/02651331011020429. 
  25. ^ Нг, Yеw-Кwанг (1987). „Диамондс Аре а Говернмент'с Бест Фриенд: Бурден-Фрее Таxес он Гоодс Валуед фор Тхеир Валуес”. Америцан Ецономиц Ревиеw. 77 (1): 186—91. ЈСТОР 1806737. 
  26. ^ Сáмано, Даниел (2009). „Оптимал Линеар Таxатион оф Поситионал Гоодс” (ПДФ). Wоркинг Папер. Университy оф Миннесота. 
  27. ^ Каплоw, L. (2009). „Утилитy фром Аццумулатион”. дои:10.3386/w15595. 
  28. ^ Цремер, Х.; Пестиеау, П. (2011). „Тхе Таx Треатмент оф Интергенератионал Wеалтх Трансферс”. ЦЕСифо Ецономиц Студиес. 57 (2): 365—401. дои:10.1093/цесифо/ифр014. 
  29. ^ Тиернеy, Јохн (30. 11. 1998). „Тхе Биг Цитy; Рицх анд Поор, Цонсумед Бy Цонсуминг”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 20. 10. 2011. 
  30. ^ Мицхелетто, L. (2011). „Оптимал Нонлинеар Редистрибутиве Таxатион анд Публиц Гоод Провисион ин ан Ецономy wитх Веблен Еффецтс”. Јоурнал оф Публиц Ецономиц Тхеорy. 13 (1): 71—96. дои:10.1111/ј.1467-9779.2010.01493.x. 
  31. ^ Боскин, Мицхаел Ј.; Схесхински, Еyтан (1978). „Оптимал Редистрибутиве Таxатион Wхен Индивидуал Wелфаре Депендс Упон Релативе Инцоме”. Qуартерлy Јоурнал оф Ецономицс. 92 (4): 589—601. ЈСТОР 1883177. дои:10.2307/1883177. 
  32. ^ Аронссон, Тхомас; Јоханссон-Стенман, Олоф (2008). „Wхен тхе Јонесес' Цонсумптион Хуртс: Оптимал Публиц Гоод Провисион анд Нонлинеар Инцоме Таxатион”. Јоурнал оф Публиц Ецономицс. 92 (5–6): 986—997. дои:10.1016/ј.јпубецо.2007.12.007. 
  33. ^ Пигоу, Артхур Цецил (1912). Wеалтх анд Wелфаре. 
  34. ^ Јохн Стуарт Милл, Принциплес оф Политицал Ецономy wитх соме оф тхеир Апплицатионс то Социал Пхилосопхy, боок 5, цх. 6, пт. 7 (W.Ј. Асхлеy, ед., Лонгманс, Греен & Цо. 1909) (1848)

Додатна литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Izražena_potrošnja&oldid=26754819”