Јагње Божије и Звијер из бездана

Јагње Божије и Звијер из бездана је зборник радова прикупљених са теолошко-филозофског симпозијума. Књига је објављена 1996. године и садржи доприносе многих српских учењака и свештеника, међу којима је и Радован Караџић. Књигу је објавила Светигора, издавачка кућа митрополије црногорско-приморске. Флоријан Бибер тврди да ова књига првенствено служи да оправда рат у Босни и да послужи као „филозофска“ опозиција антиратној литератури објављеној у Југославији.

У књизи се, осим у прилог одбрамбеног и праведног рата, говори и против „трулог мира“:

„ Трули мир ... управо и јесте суштина цјелокупног новог свјетског поретка, савременог секуларизованог усмјерења евроамеричке цивилизације. Такав мир у ствари није мир већ привид мира, заснован на отуђењу од извора мира и правде. Као такав он ће бити увијек изнова узрок стравичних крвопролића. ”

Амфилохије Радовић је настојао да разуме светог Петра Цетињског, који је смирио закрвљена црногорска племена, а водио је борбу и са вањским непријатељима Турцима и Наполеоном. У раду о светом Петру Цетињском говори се:

„ Дакле, свети Петар Цетињски рат прихвата као нужност, као неминовност. Притом, опет подвлачим, он не ратује себе ради, свога самољубља ради, него је од оних који је спреман да жртвује себе за ближње своје, и за њихово добро, за одбрану онога што је најсветије за сваког човјека. ”

„ Е тако, у том контексту требало би посматрати његову личност, у контексту тог тројног његовог ратовања: са собом самим, ратовања за побједу добра, мира, слоге међу онима који су му повјерени, и у исто вријеме за побједу мира и слоге и са другима, колико је то до њега. Али, ако је то немогуће постићи пером и ријечју, онда се Свети Петар прихвата и тог, тако да кажемо старозавјетног, свељудског оружја, прихвата се рата, не би ли тим путем помогао тријумфу добра, истине и истинске слободе у народу и међу народима. ”