Јаков Бајлони
Јаков Бајлони | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 8. јул 1839. |
| Место рођења | Литомишл, Чешка (Бохемија), Хабзбуршка монархија |
| Датум смрти | 20. април 1902. (62 год.) |
| Место смрти | Београд, Краљевина Србија |
Јаков I. Бајлони (Литомишл, Чешка, 8. јул 1839 — Београд, 20. април 1902) био је српски трговац и индустријалац.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у чешкој породици.[1] У Бечу је изучио бачварски (пинтерски) занат. Са оцем Игњатом доселио се 1855. у Београд и запослио код бачвара Кинцела, где је израђивао бачве за пиво. Од 1858. године са оцем и браћом отвара гостионицу.[2] Жени се Маријом Валуховом, девојком чешког порекла и синовицом познатог београдског књижара. Имали су два сина: Игњата (*1876 - †1935[3][4]), касније познатог индустријалца, и Антона, млинарског стручњака. Сахрањен је на Новом гробљу.[1]
Заслуге за развој пиварске индустрије у Србији
[уреди | уреди извор]
За његово име се најчешће везује развој пиварске индустрије у Србији. Искористивши своје искуство у раду са пивским бачвама и исправно проценивши да ће пиварство бити профитабилан посао, приступио је групи београдских трговаца који су 1871. основали Прво српско пиварско друштво, у којем је био један од главних акционара и члан Управног одбора.[1] У саставу овог друштва налазила се и Мала пивара на углу Скадарске и Цетињске улице, коју је фирма Игњат Бајлони и синови откупила.[2] Јаков је као њен управник учинио све да створи велику и модерну пивару. Као способан и енергичан предузетник, брзо је доспео до самих врхова трговачко-индустријске буржоазије у Србији. Ради проширења фабричке зграде купљена су суседна имања, набављена је модерна пиварска опрема из Чешке и Немачке, узимани кредити.[1]
Остало
[уреди | уреди извор]Јаков је учествовао као војник и у ослободилачким ратовима Србије од Турака. За ратне заслуге добио је ратну медаљу и Орден Таковског крста III степена.[5] Као један од имућнијих индустријалаца на првом збору акционара Народне банке 1884. године изабран је за члана Управног одбора и на том положају остао до смрти. Један је од оснивача Српског бродарског друштва и његов дугогодишњи председник. Једно време је био и члан Управног одбора Управе државних монопола, члан Индустријске коморе, те добротвор Београдске трговачке омладине.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д „Ризница српска, Јаков I. Бајлони”. Архивирано из оригинала 04. 11. 2013. г. Приступљено 01. 11. 2013.
- ^ а б Успешна породична фирма, Игњат Бајлони и синови
- ^ "Политика", 23. јул 1935
- ^ Личност и рад Игњата Бајлони ("Политика", 24. јул 1935)
- ^ "Браник", Нови Сад 1902.
