Јасна Опавски

Јасна Опавски
Јасна Опавски
	Јасна Опавски, 2019.
Лични подаци
Датум рођења	1974.
Место рођења	Београд, СФР Југославија
Уметнички рад
Поље	сликарство

Јасна Опавски (Београд, 1974) српска је сликарка словачког порекла, есејиста и ликовни критичар.^[1]

Стекла је звање мастер на сликарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду 1998. године, у класи професора Војислава Тодорића. До 2013. је предавала предмет ликовна култура у гимназији и водила школске секције: ликовну, драмску, новинарску, говорништво и дебатовање. Од 2013. има статус самосталног уметника и посвећено се бави визуелном уметношћу, писањем и организацијом културних догађаја.

Јасна Опавски је члан Удружења ликовних уметника Србије и Менсе Србије, затим међународне онлајн заједнице Арт ћакула, а један је од оснивача београдских уметничких група Мисти и Музеј Штафелаја.

Ћерка је проф. др Павела Опавског, сестра др ум. Весне Опавскy и мајка уметница Миле Мраовић и Ање Мраовић. Живи и ствара у Београду.

Уметнички рад

Уметница истражује људску фигуру и портрет, са фокусом на унутрашњи живот и културолошке конфликте, кроз митолошку и религијску тематику. Изражава се у областима класичног сликарства, мурала, перформанса, костима и маске. За своје сликарство је више пута награђивана.

Излагала је на 11 самосталних и више од 100 групних изложби, колонија, уметничких сајмова и симпозијума у Србији и региону, Француској, Италији и Јордану. Њене слике се налазе у важним колекцијама у земљи и иностранству.

Аутор је великог броја портрета за институције и приватне наручиоце.

Као ликовни критичар, писала је о раду више од 70 колега текстове за каталоге, монографије и чланке за јавна гласила. Пише ликовне критике за Књижевне новине.

Изводи из критике о сликарству Јасне Опавски

„

Јасна Опавски је митологичарка јер сликарство структурира слојевима митолошког и религиозног, слика је устројена по принципу бајке и магијске приче, вишеслојна је и дејствена, а слојеви ликовног прожимају се са логиком мита. Кажемо митологике и зато што ова уметница води дијалог са својим делом и сакралном димензијом, да би је слика изненадила и рекла нешто ново и другачије о њој самој. Дијалог са сликом је Љуба Поповић сматрао исходиштем свог стварања, а он је и хришћански, јер у Јасниној митологији налазимо и трагове есхатологије, трагику и апокалиптичност. Она се пита и о свом месту у поретку слике, шта је сликар а шта насликано, стално стваралачки пропитује саму себе и зато су њена дела и философска, а не само иницијатичка. Дејан Ђорић (2020)

”

„

Истовремено, то су деликатне композиције, специфичне аналогије с древном митологијом, али и утицајима надреализма.

I ова поставка увек аутентичне Јасне Опавски, може да се посматра двојако - као интимни дијалог прошлости и садашњости, наслеђеног и доживљеног... али и као Гордијев чвор који је пресечен радошћу и животном енергијом. Маја Живановић (2021)

”

„

Ово све говорим зато што сам убеђен узимајући за пример Јасну Опавски, да је свака њена слика израђена са највећим трудом и са евидентним успехом у артикулацији осећања естетски позитивног моделирања појма лепоте, а не вашарског стила легања на шаренило и допадљивост, да је то нешто сасвим легално, успешно и актуелно, и да је равно сваком другом начину савременог уметничког изражавања. То је анахронично, како кажу са правом, али у позитивном смислу речи. Ђорђе Кадијевић (2024)

”

Рад у групи Музеј Штафелаја

Музеј Штафелаја је уметничка група коју су 2021. годне основали београдски уметници Јасна Опавски, Бисенија Терешченко, Пеђа Тодоровић и Милош Филиповић Фића. Група је изабрала проф. др Оливера Томића, историчара уметности, за председника уметничког савета. Наредних година, групи су се придруживали нови чланови и подржаваоци. Уметничка група Музеј Штафелаја је до сада остварила 16 изложби, као и бројне трибине, вођења кроз изложбе, сликарске колоније и друге културне догађаје. Првих 12 изложби су биле одржане у простору Музеја Штафелаја на Зеленом венцу, током 2021. и 2022, а затим су следила три излагачка гостовања са међународним пројектом ПИСМА МЕДИАЛИ, у сарадњи са уметничким удружењима српске дијаспоре у Мађарској („Круг” Арт Спаце, Будимпешта 2022) и у Швајцарској (Кuenstlerverein „Урош Предић“, Цуг 2023), као и изложба КРУГОВИ МЕДИАЛЕ у Модерној галерији „Јово Ивановић” у Будви 2024. године. Јасна Опавски је аутор пројеката, активни учесник и организатор изложби Музеја Штафелаја.

Самосталне изложбе

2023. Врата фантастике, Завод за културу војвођанских Словака, Нови Сад^[2]
2023. Химере, Уметничка галерија Позоришног музеја у Зајечару
2022. Митска бића данас, Градска галерија „Милан Туцовић”, Пожега
2022. Опстанак митских бића, Галерија савремене уметности Народног музеја у Смедеревској Паланци
2021. Матер – Патер, Галерија '73, Београд^[3]
2020. Девица – Мајка – Свештеница, Српски културни центар у Истри, Пула, Хрватска^[4]
2018. Жена – митско биће, Уметнички центар Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, Београд^[5]
2018. Мит о жени, мушкарцу и мени, Галерија градске општине Врачар, Београд
2017. Проточност, Мала галерија УЛУПУДС, Београд
2015. Подсвест све зна, пројекат ДОСИЈЕ УМЕТНИК, Креативна Фабрика, Београд
2014. Подсвест све зна, АртЦЕНТАР, Београд

Одабране групне изложбе

2024. Кругови Медиале, Модерна галерија „Јово Јовановић”, ЈУ Музеји и галерије Будве
2023. Писма Медиали, Altstadtshalle (Зуг), Швајцарска
2022. 4x4 – Галерија РТС, Београд
2022. Писма Медиали, Галерија „Круг”, Текелијанум, Будимпешта^[6]
2022. Магија цртежа, Модерна галерија Ваљево
2022. Бијенале фантастике, Модерна галерија Ваљево
2021. Мисти, Музеј Штафелаја, Београд
2021. Уметност спорта, Дом Војске Србије, Београд
2021. Бијенале фантастике, Културни центар Новог Сада
2021. Бијенале фантастике, Галерија Задужбине Илије M. Коларца, Београд
2021. 16. Бијенале словачких ликовних уметника у Србији – Галерија Зуске Медвеђове, Бачки Петровац
2020. б**пАРТ – Галерија „Montez”, Рим, Италија
2020. Fabriano In Acquarello, Фабриано, Италија
2020. Савремена ликовна уметност Словака у Србији, Галерија ’73, Београд
2019. Међународни сајам савремене уметности „Арт Схоппинг”, Carrousel du Louvre, Париз, Француска
2019. Међународни уметнички симпозијум, CAB Art Gallery (Амман), Јордан
2019. Неоцолониа АДА БЕОГРАД, Галерија „Прогрес”, Београд
2019. ПИГМАЛИОН радионице, Факултет уметности у Нишу
2019. УЛПУ+5, Мостови Балкана, Крагујевац
2019. Следећих 100 година УЛУС-а у обновљеном Павиљону „Цвијета Зузорић” Београд
2018. Неоцолониа АДА Београд, Павиљон „Цвијета Зузорић”, Београд
2017. Уметност и вино, „Галерија Петра Лубарде” у Андрићграду, Вишеград
2016. Савремена ликовна уметност Словака у Србији, Галерија савремене ликовне уметности, Ниш
2015. „Интербифеп” – Међународна галерија портрета, Тузла, Босна и Херцеговина
2015. Adriatica, la Via dell’Arte, Museo Antichi Forti (Мацерата), Италија
2015. Корени, Поклон збирка Рајка Мамузића, Нови Сад
2015. Дев9т фавела уметности, Стара Циглана, Београд
2014. Уметници и њихови професори, Кућа Краља Петра I, Београд
2012. 30x30, Културни центар Зрењанина
2011. Лира арт, Галерија Икар, Земун
2009. Десет година после, Галерија ФЛУ, Београд

Одабрани текстови Јасне Опавски

2024. „УТОЧИШТЕ Саше Монтиља”, ликовна критика за КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ, Београд
2024. „ТА ДИВНА НЕОСТВАРЕЊА Славка Крунића”, ликовна критика за КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ, Београд
2023. „Интензитет постојања”, текст о портретној скулптури Љубе Поповића, делу Саре Николић, каталог изложбе, Модерна галерија Ваљево
2022. „СЛИКАРСТВО КАО МОЛИТВА, чланак о књизи ЛИКОВНИ ПЕЧАТ Дејана Ђорића”, Културни додатак НОВОСТИ, Београд
2022. „Мит и савремена уметност”, есеј у часопису за културу СРПСКА МИСАО, Књижевно друштво СВЕТИ САВА, Београд
2021. „ЗООМ-ИН и ЗООМ-ОУТ наше стварности”, текст у каталогу изложбе "Погледи 2021." Галерија 73, Београд
2021. „Београдски алхемичар”, текст у монографији сликара Милоша Филиповића Фиће, Фондација Михајловић - Феникс, Београд
2019. „Течна љубав”, текст за каталог изложбе поводом 6. Фестивала шумадијских вина, Опленац и Београд
2019. „Оно што се не види", текст за каталог Љубомира Лацковића, галерија Петар Лубарда, Вишеград
2017. „Камен и вино”, текст о скулптури „Бахус” Небојше Савовића Неса у часопису УЛПУ „Отворени атеље”
2017. „Визуелно тиховање”, текст о делу Милана Милетића у часопису УЛПУ „Отворени атеље”