Јавно становање

Јавни станови у Бишану, Сингапур. Јавни стамбени објекти у Сингапуру крећу се од студијских јединица до извршних кондоминијума, што доприноси стопи поседовања кућа од 90%, која је једна од највиших у свету.

Комплекс јавних станова у Тсеунг Кван О, Хонгконг. Имање Кин Минг се састоји од десет стамбених блокова, који обезбеђују смештај за приближно 22.000 људи. У 2020. години идентификовано је 2.112.138 становника јавних станова, што је 28% укупне популације.

Јавно становање је облик стамбеног закупа у којем је имовина обично у власништву државних органа, било централних или локалних. Иако је заједнички циљ јавног становања обезбеђивање приступачног становања, детаљи, терминологија, дефиниције сиромаштва и други критеријуми за расподелу варирају у различитим контекстима. У оквиру ОЕЦД-а, социјално становање представља у просеку 7% националног стамбеног фонда (2020), у распону од ~34% у Холандији до мање од 1% у Колумбији.

У Сједињеним Државама, јавни стамбени објекти су класификовани или као стамбени пројекти који су у власништву градских стамбених власти или федерално субвенционисани јавни стамбени објекти којима управља ХУД.

Социјално становање је сваки стан за изнајмљивање који може бити у власништву и управљању од стране државе, непрофитних организација или комбинацијом ова два, обично са циљем обезбеђивања приступачног становања. Социјално становање генерално рационише влада кроз неки облик имовинског цензуса или кроз административне мере стамбених потреба. Социјално становање се може посматрати као потенцијални лек за стамбену неједнакост.

Циљеви приступачног становања могу се постићи и кроз субвенције. Субвенционисано становање поседују и њиме управљају приватни власници који примају субвенције у замену за обезбеђивање приступачног становања. Власници могу бити појединачни власници или профитне или непрофитне корпорације.

Спољашње везе

• Медији везани за чланак Јавно становање на Викимедијиној остави