Пређи на садржај

Једнострана изјава воље

С Википедије, слободне енциклопедије

Једнострана изјава воље је извор облигација прихваћен у нашем праву, али није у свим. I у нашем праву није свака једнострана изјава воље, већ имамо само три случаја међу живима:


Јавно обећање награде[уреди | уреди извор]

Јавно обећање награде је изјава воље којом једно лице обећава награду за радњу описану у огласу и та изјава обвезује обећаоца да испуни обећање оном ко изврши радњу макар овај и не знао за обећање кад је радњу извршио.

Опозив обећања[уреди | уреди извор]

Опозив обећања (ЗОО 230)

  • (1) Обећање се може опозвати онако како је учињено, као и личним саопштењем, али онај који је извршио радњу а није знао нити је морао знати да је обећање награде опозвано, има право захтијевати обећану награду, а онај који је до опозива учинио потребне издатке ради извршења радње одређене у јавном огласу има право на њихову накнаду, изузев ако обећавалац докаже да су они учињени узалуд.
  • (2) Обећање награде не може се опозвати ако је огласом одређен рок за извршење радње односно за обавјештење о постигнутом резултату или о остварењу одређене ситуације.

Ко има право на награду[уреди | уреди извор]

(ЗОО 231)

  • (1) Право на награду има онај ко први изврши радњу за коју је награда обећана.
  • (2) Ако је више лица извршило радњу истовремено, сваком припада једнак дио награде, ако правичност не захтијева другачију подјелу.

Случај надметања (ЗОО 232)

  • (1) О додјели награде у случају надметања одлучује организатор надметања или једно или више лица које он одреди.
  • (2) Ако су у условима надметања или неким општим прописима који важе за одређено надметање постављена правила по којима награда треба да буде додијељена, сваки учесник у надметању има право захтијевати поништење одлуке о додјели награде ако награда није додијељена у складу с тим правилима.
  • (3) Власништво или које друго право на дјелу награђеном на надметању стиче организатор надметања само ако је то наведено у огласу надметања.

Престанак обавезе[уреди | уреди извор]

(ЗОО 233) Обавеза обећаваоца награде престаје ако му нико не саопшти, у року одређеном у огласу, да је извршио радњу или постигао успјех или уопште испунио услове постављене у јавном огласу, а ако рок није одређен, истеком једне године од огласа.