Јеврејска историја

Јеврејска историја је историја Јевреја, њихове религије и културе, онако како се развијала и комуницирала са другим народима, религијама и културама. Иако се јудаизам као религија први пут појављује у грчким списима током хеленистичког периода (323. - 31. п. н. е.), а најраније помињање Израела уписано је на стели Мернептаха из 1213–1203. п. н. е., помињања Израелаца у верској литератури сежу уназад до око 1500. п. н. е.. Јеврејска дијаспора је започела са асирским заточеништвом и наставила у много већем обиму са вавилонским ропством. Јевреји су такође били раширени широм Римског царства, а то се наставило у мањој мери и током периода византијске владавине у средњем и источном Медитерану. Византијско царство је 638. године изгубило контролу над Левантом. Арапско Исламско царство под калифом Омаром освојило је Јерусалим и земље Месопотамије, Сирије, Палестине и Египта. Златно доба јеврејске културе у Шпанији поклопило се са средњим веком у Европи, периодом муслиманске владавине на већем делу Иберијског полуострва. Током тог времена, Јевреји су били општеприхваћени у друштву и цветао је јеврејски верски, културни и економски живот.

Током класичног отоманског периода (1300-1600), Јевреји су заједно са већином осталих заједница царства, уживали одређени ниво просперитета. У 17. веку, у Западној Европи су постојале многе знатне јеврејске популације. Током периода европске ренесансе и просветитељства, у јеврејској заједници су се одвиле значајне промене. Јевреји су почели у 18. веку да воде кампању за еманципацију од рестриктивних закона и интеграцију у шире европско друштво. Током 1870-их и 1880-их, јеврејско становништво у Европи почело је активније да расправља о емиграцији у Израел и поновном успостављању јеврејске нације у њеној националној домовини. Ционистички покрет је званично основан 1897. године. У међувремену, Јевреји Европе и Сједињених Држава стицали су реноме у областима науке, културе и економије. Међу онима који се генерално сматрају најпознатијим су научник Алберт Ајнштајн и филозоф Лудвиг Витгенштајн. Многи добитници Нобелове награде у то време били су Јевреји, као што је то још увек случај.^[1]

Године 1933, успоном на власт Адолфа Хитлера и нациста у Немачкој, јеврејска ситуација је постајала све тежа. Економске кризе, расни антисемитски закони и страх од предстојећег рата навели су многе Јевреје да побегну из Европе у Палестину, у Сједињене Државе и у Совјетски Савез. Године 1939. почео је Други светски рат и до 1941. Хитлер је окупирао скоро целу Европу, укључујући Пољску у којој су у то време живели милиони Јевреја, и Француску. Године 1941, након инвазије на Совјетски Савез, започето је Коначно решење, опсежна организована операција невиђених размера, која је имала за циљ уништење јеврејског народа, а резултирала је прогоном и убиствима Јевреја у Европи, укључујући европску Северну Африку (пронацистичка Вичи-Северна Африка и италијанска Либија). Овај геноцид, у коме је методично истребљено око шест милиона Јевреја, познат је под називом Холокауст или Шоа (хебрејски термин). У Пољској је три милиона Јевреја убијено у гасним коморама у свим концентрационим логорима комбиновано, а милион само у комплексу логора Аушвиц.

Године 1945, јеврејске организације отпора у Палестини ујединиле су се и основале Јеврејски покрет отпора, који је напао британске власти. Дејвид Бен-Гурион је прогласио 14. маја 1948. оснивање Јеврејске државе у Ерецу Израел познате као Држава Израел. Непосредно након тога напале су нову државу суседне арапске државе, али се новоформирани ИДФ одупро. Године 1949. рат је окончан и држава Израел је почела да се развија и да апсорбује огромне таласе стотина хиљада Јевреја из целог света. Данас (2019) Израел је парламентарна демократија са преко 9 милиона људи, од којих је око 7 милиона Јевреја. Највеће јеврејске заједнице су у Израелу и Сједињеним Државама, а постоје и знатне заједнице су у Француској, Аргентини, Русији, Великој Британији, Аустралији, Канади и Немачкој.^[2]^[3]^[4]^[5]^[6]

Временски периоди у Јеврејској историји

Историја Јевреја и јудаизма се може поделити у пет периода:

(1) древни Израел пре јудаизма, од почетака до 586. п. н. е.;

(2) почеци јудаизма у 6. и 5. веку п. н. е.;

(3) формирање рабинског јудаизма након уништења Другог храма 70. године;

(4) доба рабинског јудаизма, од настанка хришћанства до времена политичке моћи под царом Константином Великим 312. године до краја политичке хегемоније хришћанства у 18. веку; и

(5), доба разноликих јудаизама, од Француске и Америчке револуције до садашњости.^[7]

Референце

^ „Јеwисх Нобел Призе Wиннерс”. јинфо.орг.
^ ДеллаПергола, Сергио (2019), Дасхефскy, Арнолд; Схескин, Ира M., ур., „Wорлд Јеwисх Популатион, 2018”, Америцан Јеwисх Yеар Боок 2018 (на језику: енглески), Спрингер Интернатионал Публисхинг, 118, стр. 361—449, ИСБН 9783030039066, дои:10.1007/978-3-030-03907-3_8, Приступљено 26. 9. 2019
^ ДеллаПергола, Сергио (2018), Дасхефскy, Арнолд; Схескин, Ира M., ур., „Wорлд Јеwисх Популатион, 2017”, Америцан Јеwисх Yеар Боок 2017 (на језику: енглески), Спрингер Интернатионал Публисхинг, 117, стр. 297—377, ИСБН 9783319706627, дои:10.1007/978-3-319-70663-4_7, Приступљено 26. 9. 2019
^ ДеллаПергола, Сергио (2017), Дасхефскy, Арнолд; Схескин, Ира M., ур., „Wорлд Јеwисх Популатион, 2016”, Америцан Јеwисх Yеар Боок 2016, Спрингер Интернатионал Публисхинг, 116, стр. 253—332, ИСБН 9783319461212, дои:10.1007/978-3-319-46122-9_17, Приступљено 26. 9. 2019
^ ДеллаПергола, Сергио (2016), Дасхефскy, Арнолд; Схескин, Ира M., ур., „Wорлд Јеwисх Популатион, 2015”, Америцан Јеwисх Yеар Боок 2015, Спрингер Интернатионал Публисхинг, 115, стр. 273—364, ИСБН 9783319245034, дои:10.1007/978-3-319-24505-8_7, Приступљено 26. 9. 2019
^ ДеллаПергола, Сергио (2015), Дасхефскy, Арнолд; Схескин, Ира, ур., „Wорлд Јеwисх Популатион, 2014”, Америцан Јеwисх Yеар Боок 2014, Спрингер Интернатионал Публисхинг, 114, стр. 301—393, ИСБН 9783319096223, дои:10.1007/978-3-319-09623-0_19, Приступљено 26. 9. 2019
^ Неуснер 1992, стр. 4.

Литература

Аллегро, Јохн (2015). Тхе цхосен пеопле: А студy оф Јеwисх хисторy фром тхе тиме оф тхе еxиле унтил тхе револт оф Бар Коцхеба. Андреwс УК. .
Алпхер, Јосепх (1986). Енцyцлопедиа оф Јеwисх хисторy: евентс анд ерас оф тхе Јеwисх пеопле.
Цохн-Схербок, Дан (2013). Атлас оф Јеwисх хисторy. Роутледге. .
Фриесел, Евyатар (1990). Атлас оф модерн Јеwисх хисторy.
Гилберт, Мартин (1993). Атлас оф Јеwисх Хисторy.
Кобрин, Ребецца анд Адам Теллер, едс. Пурцхасинг Поwер: Тхе Ецономицс оф Модерн Јеwисх Хисторy. Университy оф Пеннсyлваниа Пресс. (2015. виии, 355 пп. Ессаyс бy сцхоларс фоцусед он Еуропе.
Неуснер, Јацоб (1992). А Схорт Хисторy оф Јудаисм. Фортресс Пресс.
Сацхар, Хоwард M. Тхе цоурсе оф модерн Јеwисх хисторy (2нд изд.). (2013). онлине фрее то борроw
Сцхлосс, Цхаим (2002). 2000 Yеарс оф Јеwисх Хисторy. , Хеавилy иллустратед популар хисторy.
Сцхеиндлин, Раyмонд П (1998). А схорт хисторy оф тхе Јеwисх пеопле фром легендарy тимес то модерн статехоод.
Финкелстеин, Исраел; Надав Нааман (1994). Фром Номадисм то Монарцхy: Арцхаеологицал анд Хисторицал Аспецтс оф Еарлy Исраел. Исраел Еxплоратион Социетy. ИСБН 978-1-880317-20-4.
Схаw, Иан; Роберт Јамесон. Иан Схаw, ур. А Дицтионарy оф Арцхаеологy (Неw изд.). Wилеy Блацкwелл. ИСБН 978-0-631-23583-5.
Киллебреw, Анн Е. (2005). Библицал Пеоплес анд Етхницитy: Ан Арцхеологицал Студy оф Егyптианс, Цанаанитес, Пхилистинес, анд Еарлy Исраел, 1300–1100 Б.C.Е. Атланта: Социетy оф Библицал Литературе. ИСБН 978-1-58983-097-4. Приступљено 12. 8. 2012.

Француска

Бенбасса, Естхер (2001). Тхе Јеwс оф Франце: А Хисторy фром Антиqуитy то тхе Пресент. ИСБН 0691090149. ;
Бирнбаум, Пиерре, анд Јане Тодд (1996). Тхе Јеwс оф тхе Републиц: А Политицал Хисторy оф Стате Јеwс ин Франце фром Гамбетта то Вицхy. .
Бирнбаум, Пиерре; Коцхан, Мириам (1992). Анти-Семитисм ин Франце: А Политицал Хисторy фром Лéон Блум то тхе Пресент. 317п.
Цахм, Ериц (2014). Тхе Дреyфус аффаир ин Френцх социетy анд политицс. Роутледге. .
Дебрé, Симон. „Тхе Јеwс оф Франце.”. Јеwисх Qуартерлy Ревиеw. 3 (3): 367—435. 1891. . лонг сцхоларлy десцриптион. онлине фрее
Граетз, Мицхаел, анд Јане Тодд (1996). Тхе Јеwс ин Нинетеентх-Центурy Франце: Фром тхе Френцх Револутион то тхе Аллианце Исраелите Универселле.
Хyман, Паула Е (1998). Тхе Јеwс оф Модерн Франце. ИСБН 0520209257.
Хyман, Паула (1979). Фром Дреyфус то Вицхy: Тхе Ремакинг оф Френцх Јеwрy, 1906–1939. Цолумбиа УП.
Сцхецхтер, Роналд (2003). Обстинате Хебреwс: Репресентатионс оф Јеwс ин Франце, 1715–1815. Университy оф Цалифорниа Пресс.
Таитз, Емилy (1994). Тхе Јеwс оф Медиевал Франце: Тхе Цоммунитy оф Цхампагне.

Русија и Источна Европа

Гителман, Зви (2001). А Центурy оф Амбиваленце: Тхе Јеwс оф Руссиа анд тхе Совиет Унион, 1881 то тхе Пресент.
Клиер, Јохн, анд Схломо Ламброза (1992). Погромс: анти-Јеwисх виоленце ин модерн Руссиан хисторy.
Полонскy, Антонy (2013). Тхе Јеwс ин Поланд анд Руссиа: А Схорт Хисторy.
Wеинер, Мириам; Полисх Стате Арцхивес (ин цооператион wитх) (1997). Јеwисх Роотс ин Поланд: Пагес фром тхе Паст анд Арцхивал Инвенториес. Сецауцус, Њ: Мириам Wеинер Роутес то Роотс Фоундатион. ИСБН 978-0-96-565080-9. ОЦЛЦ 38756480.
Wеинер, Мириам; Украиниан Стате Арцхивес (ин цооператион wитх); Молдован Натионал Арцхивес (ин цооператион wитх) (1999). Јеwисх Роотс ин Украине анд Молдова: Пагес фром тхе Паст анд Арцхивал Инвенториес. Сецауцус, Њ: Мириам Wеинер Роутес то Роотс Фоундатион. ИСБН 978-0-96-565081-6. ОЦЛЦ 607423469.

Сједињене Државе

Фисцхел, Јацк, анд Санфорд Пинскер, едс.Јеwисх-Америцан хисторy анд цултуре : ан енцyцлопедиа (1992) онлине фрее то борроw

Спољашње везе

Тхе Јеwисх Хисторy Ресоурце Центер. Пројецт оф тхе Динур Центер фор Ресеарцх ин Јеwисх Хисторy, Тхе Хебреw Университy оф Јерусалем.
Тхе Стате оф Исраел Архивирано на сајту Wayback Machine (1. август 2014) Тхе Јеwисх Хисторy Ресоурце Центер, Пројецт оф тхе Динур Центер фор Ресеарцх ин Јеwисх Хисторy, Тхе Хебреw Университy оф Јерусалем
Јеwисх Виртуал Либрарy. Еxтремелy цомпрехенсиве
Јеwисх Хисторy анд Цултуре Енцyцлопаедиа Архивирано на сајту Wayback Machine (24. децембар 2008) Оффициал Сите оф тхе 22-волуме Енцyцлопаедиа Јудаица
Интернет Јеwисх Хисторy Соурцебоок Архивирано на сајту Wayback Machine (26. октобар 2014) офферинг хомеwорк хелп анд онлине теxтс
Исраелите Религион то Јудаисм: тхе Еволутион оф тхе Религион оф Исраел.
Греек Инфлуенце он Јудаисм фром тхе Хелленистиц Период Тхроугх тхе Миддле Агес ц. 300 БЦЕ–1200 ЦЕ.
Јеwисх Сецтс оф тхе Сецонд Темпле Период.
Тхе Оригин анд Натуре оф тхе Самаританс анд тхеир Релатионсхип то Сецонд Темпле Јеwисх Сецтс.
Јеwисх Хисторy Таблес.
Артицлес он Аустралиан Јеwисх хисторy.
Артицлес он Бритисх Јеwисх хисторy.
Барнави, Ели (Ед.). (1992). А Хисторицал Атлас оф тхе Јеwисх Пеопле. ИСБН 978-0-679-40332-6. . Неw Yорк: Алфред А. Кнопф, Инц. 1992.
Црасх Цоурсе ин Јеwисх Хисторy
Јеwисх Хисторy цхабад.орг
Јеwисх фамилиес ин Цсицсó – Цицов (Словакиа) унтил тхе Холоцауст
"Ундер тхе Инфлуенце: Хелленисм ин Анциент Јеwисх Лифе" Архивирано на сајту Wayback Machine (29. фебруар 2012) Библицал Арцхаеологy Социетy
Суммарy оф Јеwисх Хисторy бy Берел Wеин
"Тхе Јеwс оф Wyоминг: Фринге оф тхе Диаспора" ISBN 978-0-9676357-0-5 бy Пеннy Wолин, 2000
Анциент Хебреw хисторy
Видеос оф Јеwисх Хисторy Лецтурес бy Др. Хенрy Абрамсон оф Тоуро Цоллеге Соутх

[Jewish_Nobel_Prize_Winners-1] „Јеwисх Нобел Призе Wиннерс”. јинфо.орг.

[:2-2] ДеллаПергола, Сергио (2019), Дасхефскy, Арнолд; Схескин, Ира M., ур., „Wорлд Јеwисх Популатион, 2018”, Америцан Јеwисх Yеар Боок 2018 (на језику: енглески), Спрингер Интернатионал Публисхинг, 118, стр. 361—449, ИСБН 9783030039066, дои:10.1007/978-3-030-03907-3_8, Приступљено 26. 9. 2019

[3] ДеллаПергола, Сергио (2018), Дасхефскy, Арнолд; Схескин, Ира M., ур., „Wорлд Јеwисх Популатион, 2017”, Америцан Јеwисх Yеар Боок 2017 (на језику: енглески), Спрингер Интернатионал Публисхинг, 117, стр. 297—377, ИСБН 9783319706627, дои:10.1007/978-3-319-70663-4_7, Приступљено 26. 9. 2019

[4] ДеллаПергола, Сергио (2017), Дасхефскy, Арнолд; Схескин, Ира M., ур., „Wорлд Јеwисх Популатион, 2016”, Америцан Јеwисх Yеар Боок 2016, Спрингер Интернатионал Публисхинг, 116, стр. 253—332, ИСБН 9783319461212, дои:10.1007/978-3-319-46122-9_17, Приступљено 26. 9. 2019

[:3-5] ДеллаПергола, Сергио (2016), Дасхефскy, Арнолд; Схескин, Ира M., ур., „Wорлд Јеwисх Популатион, 2015”, Америцан Јеwисх Yеар Боок 2015, Спрингер Интернатионал Публисхинг, 115, стр. 273—364, ИСБН 9783319245034, дои:10.1007/978-3-319-24505-8_7, Приступљено 26. 9. 2019

[6] ДеллаПергола, Сергио (2015), Дасхефскy, Арнолд; Схескин, Ира, ур., „Wорлд Јеwисх Популатион, 2014”, Америцан Јеwисх Yеар Боок 2014, Спрингер Интернатионал Публисхинг, 114, стр. 301—393, ИСБН 9783319096223, дои:10.1007/978-3-319-09623-0_19, Приступљено 26. 9. 2019

[FOOTNOTENeusner19924-7] Неуснер 1992, стр. 4.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]