Пређи на садржај

Југословенска царинска служба (1944-1991)

С Википедије, слободне енциклопедије

Југословенска царинска служба је од 1944. г. надлежна за убирање царина, царински надзор и превенцију кријумчарења. Испрва је деловала мање стручно, у другој половини свог постојања се брзо развијала у модерну царинску управу. Касније је добила назив Савезна управа царина.

Развој

[уреди | уреди извор]
Неуниформисани царински службеници врше царински надзор на Мариборској железничкој станици  1959. год.

Царинска служба у Социјалистичкој Југославији је настала дана 15. новембра 1944, кад је  у оквиру Државног секретаријата за финансије декретом НКОЈ основан Одсек царина.[1][2] Тај дан је касније постао  службени празник југословенске царинске службе.

У развоју царинске службе разликујемо два временска раздобља. У раздобљу између 1944. до 1964. је било типично, да је државна власт задржала потпун монопол и надзор над одлучивањем о царинским процедурама:

Држава је настојала променити прописе Краљевине Југославије јер је са неповерењем гледала на старе царинске прописе.[3] У почетним годинама дејствовања  посебну тешкоћу је представљало недостатак потпуних прописа - све усмерења су долазила »од горе«, јер су органи НКОЈ одлучивали шта сме која фирма увозити и колико увозних дажбина мора платити, тако, да је царинска служба имала тежак задатак евидентирања робе и надзирања над таквом робом.[1] Упркос томе у том раздобљу се већ појавио први социјалистички царински закон, који је дефинисао овлашћења царинске службе, чиме је царинска служба ограничена на надзорну функцију и на функцију евидентирања робе.[4] Године 1952. г. је усвојена царинска тарифа, при чему је било обрачунавање дажбина превиђено по специјалном систему коефицијената, тако, да су дажбине израчунаване на основи разлике у ценама.[5] Типична употреба увозних и извозних коефицијената у раздобљу међу 1952 и 1964 је имати за последицу, да је улога царињења робе имала већи смисао.[6] Због тога се појавила потреба за више прописа, који би уређивали царински систем. Југославија се такође са прихватањем међународних конвенција почела укључивати у међународну привреду. Све то је имало за последицу постепено попуштање планскога надзора државе. Југославија је 1963. г. приступила споразуму ГАТТ, који је предвидео постепено снижење царина, систем коефицијената па је се почело постепено замењивати са процентима према царинској тарифи.

Друго временско раздобље развијања југословенске царинске службе је почело 1965.г. Те године је усвојен Закон о царинској тарифи, који је појаснио смисао при царињења робе, такође је већ од 1960. г. почела расти домаћа производња и последично јачати робни промет са иностранством - све то је јако брзо повећавало смисао царинске службе.[7] У другом раздобљу је брзо постављена царинска мрежа у већим индустријским центрима, побољшана је кадровска структура, од 1967. г. царина је под именом Савезна управа царина  почела деловати као самостална служба, који је била директно подређена Савезном извршном већу. Лета 1973 је усвојен потпуно модеран царински закон, који је подробно регулисао поједине царинске процедуре, садржао је такође бројна поједностављења процедура. Ако су непосредно по рату при увозу робе превладавати кафа, обућа, одећа, козметика и слично, у раздобљу после 1965. г. већ су се појавили најразличитији артикли, нпр. разни пољопривредни уређаји.[8][9]  Ванредни развој је доживело царинску тарифирање, већ око 1970. па је дошло до почетног увођења компјутеризације.[10]

Надлежности југословенске царине

[уреди | уреди извор]
Женска униформа 1962. г.

Царинског служба је у првим годинама постојања имала задатак евидентирања робе и надзора над увозом и извозом робе и дакле није била царинска служба у правом смислу речи, касније па је са развијањем царинског тарифирања преузели класични задатак царинских служби: убирање царина односно царињење робе.

Организација

[уреди | уреди извор]

Царинарнице и други царински органи

[уреди | уреди извор]

Царинска управа је у почетном раздобљу доживљавала бројне промене: од 1947.г. до 1951.г. је деловала у склопу Министарства за спољну трговину, од 1951.г. до 1952.г. у склопу Министарства за финансије, од 1952.г. до 1953.г. у склопу Привредне коморе ФНРЈ, од 1956.г. до 1967.г. под Државним секретаријатом за финансије, затим је била самостална Савезна управа царина подређена непосредно Савезном извршном већу. За царинске задатке су биле већ од свога почетка постојања царинске службе у времену југословенског социјализма задужене индивидуалне царинарнице.  У време административног управљања, развој царинске службе био је доста успорен, и њена улога је била периферна у систему спољнотрговинске размене. Из тих разлога локација царинарница и царинских одељака била је на граници, и у само неколико најразвијенијих привредних центара у земљи. До 1963.г. спроведене су важне организационе промене, тако да је на крају овог периода било укупно 33 царинарнице. Период од 1963.г. до 1984.г. познат је по снажном организационом развоју службе, када се тежило њеном приближавању потребама привреде. Тада је мрежа организационих јединица била прилично развијена и равномерно распоређена. Основано је 8 царинарница, 160 царинских испостава и реферата, 9 царинских лабораторија и 5 регионалних јединица ЕРЦ-а за аутоматску обраду података..

Кадровска политика

[уреди | уреди извор]
Мушка униформа 1962. г.

Године 1945 је у царинарницама радило око 4.000 људи, шта је била последица задатака финанцијских стража, како су се радни задаци царинске службе смањивали, 1953. г.  упослено је само 760 радника царине. 1982. г. је царинска служба имала око 4.700 запослених.[11]

Царинске лабораторије

[уреди | уреди извор]

Царинска лабораторија је за модерну царинску службу техничка подршка царинику, при чему је код анализе узорака значајан задатак овакве лабораторије и тарифирање робе.[12] У Југославији је постојало 12 царинских лабораторија. Царинска лабораторија у Љубљани је деловала континуирано од лета 1964.г, од 1967.г постојала је и царинска лабораторија у Марибору. [13]

Компјутеризација службе

[уреди | уреди извор]
Женска униформа 1976. г.

У годинама 1970-1975. је дошло до почетка  компјутеризације у царинској служби: иако су многи послови (обрачуни) радени ручно, подаци из царинских докумената (декларација) у специјалним електронским рачунским центрима уношени су у рачунаре, из свих центара, а подаци затим слати у Београд, где је електронски контролисана исправност података.[14]

Називи

[уреди | уреди извор]

Називи радних места у царинској служби 1962:[15][16]

  • цариник са средњом школом
  • цариник са вишом школом
  • Шеф организационе јединице са вишом школом
  • цариник са високом школом
  • Шеф организационе јединице са високом школом

Царинског униформа

[уреди | уреди извор]
Мушка униформа 1976. г.
Службена значка
Неупотребљена службена значка из времена пре 1992.

Првобитне униформе су биле испрва црне боје за страже и од 1952. г, светло-окер за више царинске службенике.[17]

Проширио се број радника који су морали носити униформу. Зимска униформа из тог времена говори о континуитету царинске односно финанцијске страже, јер маслинасто-смеђа униформа југословенских цариника из 1962. г. у две трећине комбинује елементе из старе предвојне униформе финансијске контроле, само у једне трећине па елементе из старе предвојне царинске униформе.Од 1962. г. је боја униформи промењена у маслинасто-смеђу односно каки боју, која се одржала све до 2006.г.  Од 1962. г. су у царинској служби почели користити службене значке: у раздобљу 1962-1971. г. је била значка са грбом Југославије, који је имао испод приказ СФРЈ стилизиране гранично, од 1967. г. је била значка са знаком »Ц« (у смислу царина), од лета 1976. г. је троугла значка, наврх које је био југословенски грб, испод идентификацијска бројка царинског радника.[18] На тој последњој значки у идентификацијскем пољу први два броја су означавала царинарнице.: Београд 11, Љубљана ознаком 61, Марибор 67, Нова Горица 68 и Сежана 69.[19] Од 1971. г. цариници су на рукавима носили положајне ознаке у облику "златних" тракама.

Југословенски цариници већином нису били наоружани. Већ године 1948. је било предвиђено, да су цариници на граници лако наоружани са револвером.[2] Али такво уређење се није одржало. После три деценије, колико је царина  била ненаоружана, 1987. г. цариници су одређеним околностима и са посебним овлашћењима опет могли носити оружје.[20]

Распадање Југославије 

[уреди | уреди извор]

Распадом СФРЈ 1991. године и формирањем СРЈ долази до великог смањења броја царинарница, тачније од 40 остало их је свега 14. Отворени су нови гранични прелази према бившим републикама и настављен је континуитет процеса рада. До 2001. године царинска служба је била савезни орган и директно је била одговорна савезној влади.

Наследнице

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Микуж, Живко. (2011): пп. 55.
  2. ^ а б Челик, П. (2013): пп. 280.
  3. ^ Гарчевић, Шибалић (1988): пп. 10.
  4. ^ Микуж, Живко. (2011): пп. 56.
  5. ^ Микуж, Живко. (2011): пп. 58.
  6. ^ Гарчевић, Шибалић (1988): пп. 13.
  7. ^ Микуж, Живко. (2011): пп. 59.
  8. ^ Микуж, Живко. (2011): пп. 61-63.
  9. ^ Микуж, С.; Живко, I. (2011): пп. 57, 62.
  10. ^ Микуж, С., Живко, I. (2011): пп. 63-64.
  11. ^ Микуж, Живко. (2011): пп. 57.
  12. ^ Јакомин & Ковачич (2011): пп. 37.
  13. ^ Микулан, К.; Смутни, Е. (2009): пп. 47.
  14. ^ Микуж, Живко. (2011): пп. 65.
  15. ^ Микулан К.; Смутни, Е. (2009): пп. 51
  16. ^ Микуж, С.; Живко, I. (2011): пп. 91, 93.
  17. ^ Микуж, С.; Живко, I. (2011): пп. 89.
  18. ^ Микулан К.; Смутни, Е. (2009): пп. 47-48.
  19. ^ Бјелош, Н. (2000): пп. 5
  20. ^ Челик, П. (2013): пп. 287.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Jugoslovenska_carinska_služba_(1944-1991)&oldid=27819442”