Калај(II) оксид
| |
_oxide.jpg)
| |
_oxide_hydrate_(2).JPG)
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Kalaj(II) oksid
| |
| Други називи
Стано оксид, калај-моноксид
| |
| Идентификација | |
| ECHA InfoCard | 100.040.439 |
| RTECS | XQ3700000 |
| Својства | |
| SnO | |
| Моларна маса | 134,71 g/mol |
| Агрегатно стање | црни или црвени прах (анхидрид), бео (хидрид) |
| Густина | 6,45 g/cm3 |
| Тачка топљења | 1080 °C (razlaže se)[1] |
| нерастворан је | |
| Структура | |
| Кристална решетка/структура | тетрагоналан |
| Опасности | |
| Безбедност приликом руковања | ICSC 0956 |
| Тачка паљења | није запаљив |
| Сродна једињења | |
Други ањони
|
Калај сулфид Калај селенид Калај телурид |
Други катјони
|
Угљен-моноксид Силицијум-моноксид Германијум(II) оксид Олово(II) оксид |
| Калај-диоксид | |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Калај(II) оксид (стано оксид) је једињење калаја и кисеоника у коме је калај у оксидационом стању +2. Постоје две форме, стабилна плаво-црна форма и метастабилна црвена форма.
Припрема и реакције
[уреди | уреди извор]Плаво-црни SnO се може припремити загревањем хидрата калај(II) оксида. Хидрат, SnO.xH2O (x<1), је талог који настаје кад калај(II) со реагује са алкалним хидроксидом као што је NaOH.[2] Метастабилни, црвени SnO се може припремити благим загревањем талога насталог реакцијом раствора амонијака и калај(II) соли.[2] SnO се може припремити као чиста супстанца у лабораторији, путем контролисаног загревања калај(II) оксалата (стано оксалата) у одсуству ваздуха.[3]
- SnC2O4 → SnO + CO2 + CO
Калај(II) оксид сагорева у ваздуху тамно зеленим пламеном и формира SnO2.[2]
- 2 SnO + O2 → 2 SnO2
Кад се загрева у инертној атмосфери иницијално долази до диспропорционације, чиме се формирају Sn метал и Sn3O4, који даље реагује и даје SnO2 и Sn метал.[2]
- 4SnO → Sn3O4 + Sn
- Sn3O4 → 2SnO2 + Sn
SnO је амфотеран. Он се раствара у јаким киселинама и даје калај(II) соли, и у јаким базама и даје станите (Сн(ОХ)3−).[2] Он се раствара у растворима јаких киселина и производећи јонске комплексе Sn(OH2)32+ и Sn(OH)(OH2)2+, док у слабијим киселим растворима настаје Sn3(OH)42+.[2] Анхидридни станити, е.г. K2Sn2O3, K2SnO2 су такође познати.[4][5][6] SnO је редукујући агенс.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Тин анд Инорганиц Тин Цомпоундс: Цонцисе Интернатионал Цхемицал Ассессмент Доцумент 65, (2005), Wорлд Хеалтх Организатион
- ^ а б в г д ђ Егон Wиберг, Арнолд Фредерицк Холлеман (2001). Инорганиц Цхемистрy. ИСБН 978-0-12-352651-9., Елсевиер..
- ^ Сатyа Пракасх (2000),Адванцед Инорганиц Цхемистрy: V. 1, С. Цханд. ISBN 978-81-219-0263-2.
- ^ Braun, Rolf Michael; Hoppe, Rudolf (1978). „The First Oxostannate(II): K2Sn2O3”. Angewandte Chemie International Edition in English. 17 (6): 449—450. doi:10.1002/anie.197804491.
- ^ Braun, R. M.; Hoppe, R. (1982). „Über Oxostannate(II). III. K2Sn2O3, Rb2Sn2O3 und Cs2Sn2O3 – ein Vergleich”. Zeitschrift für Anorganische und Allgemeine Chemie. 485: 15—22. doi:10.1002/zaac.19824850103.
- ^ R M Braun R Hoppe Z. Naturforsch. (1982), 37B, 688-694
- ^ Colour development in copper ruby alkali silicate glasses. Part I: The impact of tin oxide, time and temperature ,Bring, T., Jonson, B., Kloo, L. Rosdahl, J , Wallenberg, R., Glass Technology, Eur. J. Glass Science & Technology, Part A, 48 , 2 , 101-108 ( 2007)
