Кандилица

Кандилица
Научна класификација
Царство:	Плантае
Кладус:	Трацхеопхyтес
Кладус:	Ангиоспермае
Кладус:	Еудицотидае
Ред:	Ранунцулалес
Породица:	Ранунцулацеае
Род:	Аqуилегиа
Врста:	А. вулгарис
Биномно име
	Аqуилегиа вулгарис; L.

Аqуилегиа вулгарис (кандилица) је биљка из породице Љутића, и њено природно станиште је Европа. Ова цветница је зељаста, вишегодишња биљака која може порасти до 1,2 м висине, и има разгранате, танке и длакаве стаблике. листови су јој трокомпонентни. Цветови могу бити љубичасти, плави, ружичасти, и бели, могу бити висећи или хоризонтални са кукичастим нектарским шиљком, и јављају се у рано лето.^[1]

Латински епитет вулгарис значи „уобичајена”.^[2]

Култивација[уреди | уреди извор]

Ова врста и њени многобројни хибриди су популарно баштенско цвеће, доступни као једнобојни или двобојни, са простим или дуплим цветом. Иако спада у вишегодишње биљке, култивари могу бити врло кратког века, и има их смисла сматрати за двогодишње биљке. Прецвале цветове би требало уклонити, како би се спречило да биљка пређе у живонто доба где производи семе, и више не цвета. Семе се некад продаје као миx. Култивар 'Нивеа' који цвета с белим цветовима, је добио награду Краљевског хортикултурног друштва у Великој Британији.^[3]

Болести и штеточине[уреди | уреди извор]

Биљне ваши и ларве лисне осе нападају ову биљку.

Фолклор[уреди | уреди извор]

У традиционалном траварству, веровало се да је Кандилица света биљка везана за Венеру; имати при себи китицу кандилице је наводно изазивало наклоност изабраника. Ницхолас Цулпепер је препоручивао да се семе пије с вином, како би се убрзао порођај. У модерном траварству се користи као астрингент и диуретик.

Токсичност[уреди | уреди извор]

Биљка припада породици Љутића који су отровни, и сви делови ове биљке, укључујући и семе, су отрвони и не смеју се јести.^[4] Могуће је да удисање уситњене прашине семенки, или абсорбовање уља из њих на други начин, може изазвати тровање или барем показати симптоме тровања.

Тестирање акутне токсичности на мишевима је показао да алкохолни екстракт и главна флавоноидна компонента изоцитисозида из лишћа и стабљике Аqуилегиа вулгарис могу да се класификују као нетоксични, јер доза од 3000 mg/kg није изазвала смртност у мишевима.

Галерија[уреди | уреди извор]

Кандилица на ливади, у природном станишту
Крупан план љубичастих цветова
Кандилица са дуплим љубичастим цветом
Кандилица жутог цвета
Бела кандилица
Двобојни цвет
Пример кукичастих нектарских шилкова на цвету кандилице
Семе кандилице
Троделни листови кандилице

Референце[уреди | уреди извор]

^ РХС А-З енцyцлопедиа оф гарден плантс. Унитед Кингдом: Дорлинг Киндерслеy. 2008. стр. 1136. ИСБН 978-1405332965.
^ Харрисон, Лорраине (2012). РХС Латин фор Гарденерс. Унитед Кингдом: Митцхелл Беазлеy. ИСБН 978-1845337315.
^ „РХС Плант Селецтор - Аqуилегиа вулгарис 'Нивеа'”. Роyал Хортицултурал Социетy. Приступљено 13. 1. 2018.
^ Иво Пауwелс; Гертy Цхристоффелс, Иво Пауwелс (2006). Хербс. Струик. стр. 97. ИСБН 978-1-77007-447-7. Приступљено 1. 11. 2012.

[1] РХС А-З енцyцлопедиа оф гарден плантс. Унитед Кингдом: Дорлинг Киндерслеy. 2008. стр. 1136. ИСБН 978-1405332965.

[RHSLG-2] Харрисон, Лорраине (2012). РХС Латин фор Гарденерс. Унитед Кингдом: Митцхелл Беазлеy. ИСБН 978-1845337315.

[3] „РХС Плант Селецтор - Аqуилегиа вулгарис 'Нивеа'”. Роyал Хортицултурал Социетy. Приступљено 13. 1. 2018.

[PauwelsPauwels2006-4] Иво Пауwелс; Гертy Цхристоффелс, Иво Пауwелс (2006). Хербс. Струик. стр. 97. ИСБН 978-1-77007-447-7. Приступљено 1. 11. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]