Пређи на садржај

Карго

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте страницу Карго (апликација).
Врло мали теретни транспортер - теретни трицикл
Животиње кориштене за пренос робу - мазге које носе црепове од шкриљца у Индији 1993. године.

У економији, речи карго и терет односе се посебно на робу или производе који се превозе - углавном у комерцијалне сврхе - путем воде, ваздуха или копна. Карго је првобитно био бродски терет. Карго сада покрива све врсте терета, укључујући оне који се превозе железницом, комбијем, камионом или интермодалним контејнером.[1] Термин се такође користи у случају робе у хладном ланцу, јер је покварљиви инвентар увек у транзиту ка крајњем месту употребе, чак и када се држи у хладном кладишту или неком другом сличном климатизованом објекту. Термин терет се обично користи за описивање кретања токова робе која се превози било којим начином превоза.[2]

Мултимодалне контејнерске јединице, дизајниране као вишекратни носачи како би се олакшало руковање теретом садржане робе, такође се називају теретом, посебно бродске линије и логистички оператери. Слично томе, УЛД кутије авиона се такође документују као терет, са припадајућом списком паковања предмета који се налазе у њима. Када се отпремају празни контејнери, свака јединица се документује као терет, а када се роба складишти унутар њих, садржај се назива контејнеризованим каргом.

Опис

[уреди | уреди извор]

Транспортациони типови: карго може путовати на различите начине:

Поморски карго

[уреди | уреди извор]
Контејнерски брод у луци Хелсинки у Финској

Терминали морских лука рукују широким спектром поморских терета.

Ваздушни карго

[уреди | уреди извор]
Карголукс Боинг 747-400Ф са отвореним вратима за носни утовар
Главни чланак: Теретни авион

Ваздушни карго, обично познат као авио карго, фирме преузимају од бродара и достављају га купцима. Авиони су први пут коришћени за ношење поште као терета 1911. године. Касније су произвођачи почели да дизајнирају авионе и за друге врсте терета.

Постоји много типова комерцијалних авиона погодних за превоз терета, попут Боинга 747 и већег Ан-124, који је наменски направљен за лако претварање у теретни авион. Такви велики авиони који користе контејнере за брзи утовар познати су као јединично утоварни уређаји (енгл. Unit load device - ULD), слично као и контејнеризовани карго бродови. УЛД авиони се утоварају са предње секције летелице.

Већина држава поседује и користи велики број војних теретних авиона, као што је C-17 Глобемастер III, за логистичке потребе.

Популарни комерцијални авион трансформисан у теретни авион, као што је Саб 340А дизајниран је за велике приходе и профитабилност у операцијама на кратким / средњим линијама.

Железнички карго

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Теретни воз
П&О Недлојдова интермодални теретни вагони у станици Барбери у Енглеској, (2001)
Двоконтејнерски вагони у власништву ТТКС компаније. Гандерсон Макси-IV је вагон са капацитетом од 53 фт (16,15 м).

Возови имају способност превоза великог броја контејнера који долазе из бродских лука. Возови се такође користе за транспорт воде, цемента, житарица, челика, дрвета и угља. Они се користе се, јер могу да носе велику количину и углавном имају директан пут до одредишта. Под одговарајућим околностима, теретни превоз железницом је економичнији и енергетски ефикаснији од друмског, посебно када се превози у ринфузу или на велике удаљености.

Главни недостатак железничког терета је недостатак флексибилности. Из тог разлога, железница је изгубила већи део теретног посла због друмског транспорта. Железнички превоз терета често подлеже трошковима претовара, јер се роба мора преемстити са једног начина превоза на други. Праксе попут контејнеризације имају за циљ минимизирање ових трошкова. При транспорту расутих терета од тачке до тачке, као што су цемент или жито, са специјализованим инсталацијама за руковање расутом теретом на шинским колосецима, шински начин превоза остаје најпогоднија и најпожељнија опција.

Многе владе тренутно покушавају да подстакну бродаре да чешће користе возове, због користи за животну средину.

Друмски карго

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Камион

Многе фирме, као што су Parcelforce, FedEx и R+L Carriers превозе све врсте терета друмским путем. Достављајући све, од писама до кућа и карго контејнера, ове фирме нуде брзу, понекад истодневну, доставу.

Добар пример друмског терета је храна, јер супермаркети свакодневно захтевају доставу како би своје полице напунили робом. Трговци на мало и произвођачи свих врста ослањају се на доставна возила, било да су то полуприколични или мањи доставни камиони. Ове мање компаније за друмски транспорт непрестано теже најбољим рутама и ценама за испоруку својих производа.[4] Заправо, ниво комерцијалног терета који превозе мања предузећа често је добар барометар здравог економског развоја, јер се ове врсте возила крећу и превозе буквално све, укључујући курире који превозе пакете и пошту.[5] Могу се уочити различите врсте и тежине возила која се користе за премештање терета.[6]

У Сједињеним Државама, пошиљке веће од око 7.000 кг (15.432 лб) обично се класификују као камионски терет (енгл. truckload (TL) freight). То је зато што је за велику пошиљку ефикасније и економичније ексклузивно користити један већи камион, а не делити простор на мањој приколици.

Према Федералној мостовској формули бруто тежине, укупна тежина натовареног камиона (тегљач и приколица, 5-осовински систем) не може да пређе око 15.000 кг (33.069 лб) у Сједињеним Државама. У уобичајеним околностима, опрема за велике раздаљине тежиће око 15.000 кг (33.069 лб), што оставља око 20.000 кг (44.092 лб) за терет. Слично томе, терет је ограничен на простор доступан у приколици, обично 48 фт (14,63 м) или 53 фт (16,15 м) дужине, 2,6 м (102,4 ин) ширине, 2,7 м (8 фт 10,3 ин) висине и 13 фт 6 ин (4,11 м) свеукупне висине.

Док се експресне, пакетне и ЛТЛ пошиљке увек мешају са осталим пошиљкама на једном комаду опреме и обично се претоварују на више делова опреме током њиховог транспорта, ТЛ пошиљке обично путују као једина пошиљка на приколици. Заправо, ТЛ пошиљке се обично испоручују на потпуно истој приколици на којој се преузимају.

Трошкови доставе

[уреди | уреди извор]

ЛТЛ пошиљалац често остварује уштеде користећи посредника за транспорт терета, онлајн пијацу или другог посредника, уместо да директно склапа уговор са транспортном компанијом. Брокери могу куповати на тржишту и добити ниже стопе него што већина мањих пошиљалаца може добити директно. На ЛТЛ тржишту, посредници обично добијају попуст од 50% до 80% од објављених цена, док се малом пошиљаоцу превозник може понудити попуст од само 5% до 30%. Посредници су лиценцирани од стране ДОТ-а и морају да пруже доказ о осигурању.

Превозници камионима (ТЛ) обично наплаћују тарифу по километру или миљи. Цена варира у зависности од удаљености, географске локације испоруке, предмета који се шаљу, врсте потребне опреме и потребног времена сервиса. ТЛ пошиљке обично добијају разне доплате врло сличне онима које су горе описане за ЛТЛ пошиљке. На ТЛ тржишту постоје на хиљаде мањих оператера него на тржишту ЛТЛ. Због тога је широко распрострањена употреба транспортних посредника или брокера.

Други метод уштеде је олакшавање преузимања или испоруке на терминалима превозника. Превозници или посредници могу доставити пошиљаоцима адресу и број телефона за најближи терминал за отпрему до полазишта и/или одредишта. Чинећи ово, пошиљаоци избегавају све додатне накнаде које би се обично могле наплаћивати за утоварива;, преузимање/испоруку у стамбеним објектима, преузимање/испоруку у унутрашњости или обавештења/састанке.

Стручњаци за отпрему оптимизују своје услуге и трошкове тако што узимају узорке од неколико превозника, брокера и онлајн тржишта. Када добијају цене од различитих провајдера, пошиљаоци могу пронаћи широк распон понуђених цена. Ако пошиљалац у Сједињеним Државама користи брокера, шпедицију или другог посредника у транспорту, уобичајено је да пошиљалац добије копију Федералне оперативне управе превозника.[7] Федерални закон такође захтева да брокери и посредници за теретни промет имају лиценцу од стране Федералне управе за путеве. Искусни отпремници избегавају нелиценциране брокере и посреднике јер ако брокери раде мимо закона и немају федералну оперативну лиценцу, пошиљалац нема заштиту у случају проблема. Такође, пошиљаоци обично траже копију потврде о осигурању брокера и било које специфично осигурање које се односи на пошиљку.

Све у свему, трошкови транспорта су опали током протеклих деценија. Даљи пад трошкова испоруке у будућности могао би се остварити применом побољшаних технологија 3Д штампања.[8] 

Безбедносна разматрања

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Безбедност ланца снабдевања

Владе су веома укључене у регулацију транспорта терета, јер то може донети безбедносне ризике земљи. Због тога су многе владе усвојиле правила и прописе, којима управља царинска агенција, за руковање теретом како би се смањили ризици од тероризма и других злочина. Владе се углавном баве товаром који улази преко граница своје земље.

Сједињене Државе су биле један од лидера у обезбеђивању терета. Они виде терет као питање повезано са националном безбедношћу. После терористичких напада 11. септембра, безбедност широког опсега терета је постала наглашена на преко 6 милиона теретних контејнера који сваке године улазе у луке Сједињених Држава.[9] Најновији одговор америчке владе на ову претњу је ЦСИ: Иницијатива за безбедност контејнера.[10] Итс пурпосе wас то инцреасе сецуритy фор цонтаинер царго схиппед то тхе Унитед Статес. Ас тхе ЦБП путс ит, тхе интент ис то "еxтенд [тхе] зоне оф сецуритy оутwард со тхат Америцан бордерс аре тхе ласт лине оф дефенсе, нот тхе фирст."[11][12][13] ЦСИ је програм намењен повећању безбедности контејнерског терета који се шаље у Сједињене Државе из целог света.[14] Европа се такође фокусира на ово питање, са неколико пројеката које финансира ЕУ.

Стабилизација

[уреди | уреди извор]
Такође погледајте: Транзитни вијак и Осигурање терета § Причвршћивачи

Доступни су многи начини и материјали за стабилизацију и осигурање терета у различитим видовима транспорта. Конвенционалне методе и материјали за осигурање терета као што су челичне траке и блокирање пластиком/дрветом и учвршћивање се користе деценијама, и још увек су у широкој употреби. Садашње методе обезбеђивања терета нуде неколико других опција, укључујући полиестерско везивање и затезање, синтетичке траке и вреће за ношење, такође познате као ваздушни јастуци или вреће на надувавање.

Практични савети о стабилизацији дати су у Међународним смерницама за безбедно осигурање терета за друмски транспорт.[15]

  • Методе стабилизације
  • Примена у контејнеру
    Примена у контејнеру
  • Полиестерске траке и амортизациони подметачи
    Полиестерске траке и амортизациони подметачи
  • Полиестерско везивање
    Полиестерско везивање
  • Амфоре из бронзаног доба из бродолома у близини Бодрума, Турска, са носачем и уређајем за ужад који илуструју како су могле бити упаковане да се спречи померање
    Амфоре из бронзаног доба из бродолома у близини Бодрума, Турска, са носачем и уређајем за ужад који илуструју како су могле бити упаковане да се спречи померање

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Цхисхолм, Хугх, ур. (1911). „Царго”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press. 
  2. ^ McLeod, Sam; Schapper, Jake H.M.; Curtis, Carey; Graham, Giles (2019). „Conceptualizing freight generation for transport and land use planning: A review and synthesis of the literature”. Transport Policy (на језику: енглески). 74: 24—34. doi:10.1016/j.tranpol.2018.11.007. 
  3. ^ CambridgeSystematics 1998, стр. 79.
  4. ^ „An example of a British commercial freight forwarding agency.”. Freightlink. Архивирано из оригинала 10. 2. 2014. г. Приступљено 12. 1. 2014. 
  5. ^ „Transportation is a crucial driver of economic growth and poverty reduction.”. The World Bank. Архивирано из оригинала 30. 6. 2013. г. Приступљено 14. 4. 2013. 
  6. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2015-02-10. г. Приступљено 2015-01-29. 
  7. ^ Federal Motor Carrier Safety Administration Архивирано 2013-02-22 на сајту Wayback Machine
  8. ^ Durach, Christian F.; Kurpjuweit, Stefan; Wagner, Stephan M. (2017-09-25). „The impact of additive manufacturing on supply chains”. International Journal of Physical Distribution & Logistics Management. 47 (10): 954—971. ISSN 0960-0035. doi:10.1108/ijpdlm-11-2016-0332. 
  9. ^ „Murray Unveils First-in-the-Nation Port Security Demonstration”. U.S. Senator Patty Murray. Архивирано из оригинала 31. 5. 2007. г. 
  10. ^ „CONTAINER SECURITY: MAJOR INITIATIVES AND RELATED INTERNATIONAL DEVELOPMENTS” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 23. 4. 2021. г. 
  11. ^ Office, U. S. Government Accountability. „Container Security: Expansion of Key Customs Programs Will Require Greater Attention to Critical Success Factors”. gao.gov (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-23. 
  12. ^ „- THE CONTAINER SECURITY INITIATIVE AND THE CUSTOMS-TRADE PARTNERSHIP AGAINST TERRORISM: SECURING THE GLOBAL SUPPLY CHAIN OR TROJAN HORSE?”. govinfo.gov. Приступљено 2021-04-23. 
  13. ^ „Container Security Guide | What is Container Security | Snyk”. snyk.io (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-23. 
  14. ^ „CSI: Container Security Initiative”. Архивирано из оригинала 10. 10. 2006. г. 
  15. ^ „International Guidelines on Safe Load Securing for Road Transport” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 6. 7. 2015. г. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Kargo на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kargo&oldid=28659350”