Карнитин
 | |
| IUPAC име | |
|---|---|
3-хyдроxy-4-(триметхyлазаниумyл)бутаноате | |
| Клинички подаци | |
| Начин примене | орално и IV |
| Фармакокинетички подаци | |
| Биорасположивост | < 10% |
| Везивање протеина | не везује се |
| Метаболизам | слигхтлy |
| Излучивање | Урин (> 95%) |
| Идентификатори | |
| CAS број | 541-15-1  |
| ATC код | A16AA01 (WHO) |
| PubChem | CID 288 |
| DrugBank | APRD01070 |
| ChemSpider | 282 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C7H15NO3 |
| Моларна маса | 161.199 г/мол |
| |
Карнитин, или витамин Б20, који је био пре него што је његова хемијска структура установљена. Иако данас постоје недоумице у погледу тога да ли се сматра витамином или не, дуго је сврставан у ту групу молекула. Због тога је његов првобитни назив био витамин Бт (20). Биолошки активан карнитин је L- облик карнитина. Карнитин учествује у преносу ланца ацил- и ацетил- масних киселина, кроз липидну фазу мембрана митохондрија, а можда и других органела. Стога, карнитин показује изразити утицај на процес оксидације масних киселина и добијање енергије из њих.[1]
Постоје подаци, да карнитин стимулише и секреторну функцију панкреаса и показује позитиван утицај на сперматогенезу и покретљивост сперматозоида.
Карнитин омогућава нормализацију протеинског и липидног метаболизма, омогућава редукцију алкалне резерве крви, смањује грађење кетокиселина. Затим позитивно утиче на развитак плода, раст и развитак животиња. Код деце, раног и млађег узраста изазива побољшање апетита, прираст масе тела, стимулацију раста.[2]
Карнитин стимулише регенеративне процесе у оболелом миокарду.
У медицинској пракси карнитин се примењује за стимулацију мишићног рада и секрецију панкреаса и при дистрофичним процесима у миокарду.
Карнитин је јако распрострањена супстанца. Нарочито га има у производима од меса и то у највећој количини у мишићном ткиву. У организам се уноси храном.
Авитаминоза
[уреди | уреди извор]У случајевима где се јавља недостатак карнитина јавља се болест скелетних мишића и том приликом долази до мишићне слабости (дистрофије).
Увођењем карнитина у исхрану човека и животиња повећава се грађење енергије у дисајном ланцу митохондрија различитих органа.
Дефицит лизина у храни слаби обезбеђеност организма карнитином.
Хипервитаминоза
[уреди | уреди извор]Нема података о токсичности карнитина.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Стеибер А, Кернер Ј, Хоппел C (2004). „Царнитине: а нутритионал, биосyнтхетиц, анд фунцтионал перспецтиве”. Мол. Аспецтс Мед. 25 (5-6): 455—73. ПМИД 15363636. дои:10.1016/ј.мам.2004.06.006.
- ^ А. Ј. Лиедтке, С. Х. Неллис, L. Ф. Wхитеселл анд C. Q. Махар (1. 11. 1982). „Метаболиц анд мецханицал еффецтс усинг L- анд D-царнитине ин wоркинг сwине хеартс”. Хеарт анд Цирцулаторy Пхyсиологy. 243 (5): Х691—Х697. ПМИД 7137362. Архивирано из оригинала 01. 04. 2009. г. Приступљено 18. 07. 2010.
