Кентаур 2013
| Положај на небу Епоха Ј2000.0 Равнодневница Ј2000.0 | |
|---|---|
| Сазвежђе | Кентаур |
| Ректасцензија | 13х 54м 45.363с[2] |
| Деклинација | −59° 09′ 04.17″[2] |
| Привидна магнитуда (V) | 3.3 (маx) |
| Астрометрија | |
| Сопствено кретање (μ) | РА: -19.096[2] мас/г Дек.: -8.004[2] мас/г |
| Паралакса (π) | 3.6451[2] ± 0.9686[2] мас |
| Растојање | 274+99 −58[2] пц |
| Карактеристике | |
| Варијабилни тип | Нова[3] |
| Друге ознаке | |
| Референтне базе података | |
| SIMBAD | дата |
В1369 Кентаур такође познат као Нова Кентаур 2013 био је светла нова у сазвежђу Кентаур која се догодила 2013. Открио ју је 2. децембра 2013. аматерски астроном Џон Сич у Аустралији са магнитудом од 5,5.[5][6] Дана 14. децембра 2013. достигла је максимум од око 3,3 магнитуде, што је чини најсјајијом новом до сада у овом миленијуму.[7]
Нова Кентаур 2013 је посматран како емитује гама-зраке између 7. и 10. децембра 2013. свемирским телескопом Ферми.[8] Нова је наставила да светли гама зрацима и врх се поклопио са другим оптичким максимумом 11. децембра 2013. године.[9]
Мисија брзе експлозије гама зрака детектовала је рендгенску емисију из Нове Кентаур 2013 током 18. и 25. фебруара 2014. и 8. марта 2014.[10]
У јулу 2015. године објављено је да је литијум откривен у материјалу избаченом из Кентаура 2013. Ово је први пут да је литијум откривен у систему нове.[11] Откривена количина била је мања од милијардитог дела масе Сунца.[11] Ово откриће је значајно јер подржава теорију да додатни литијум који се налази у звездама Популације I (у поређењу са звездама Популације II) потиче од нова.[11]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Бранд Неw Имаге оф Нова Центаури 2013”. ЕСО Пицтуре оф тхе Wеек. Приступљено 10. 12. 2013.
- ^ а б в г д ђ е Броwн, А. Г. А.; et al. (Gaia collaboration) (август 2018). „Gaia Data Release 2: Summary of the contents and survey properties”. Astronomy & Astrophysics. 616. A1. Bibcode:2018A&A...616A...1G
. arXiv:1804.09365 . doi:10.1051/0004-6361/201833051 . Gaia DR2 record for this source at VizieR.
- ^ Aydi, E.; Chomiuk, L.; Izzo, L.; Harvey, E.J.; Leahy-McGregor, J.; Strader, J.; Buckley, D.A.H.; Sokolovsky, K.V.; Kawash, A.; Kochanek, C.S.; Linford, J.D.; Metzger, B.D.; Mukai, K.; Orio, M.; Shappee, B.J.; Shishkovsky, L.; Steinberg, E.; Swihart, S.J.; Sokoloski, J.L.; Walter, F.M.; Woudt, P.A. (децембар 2020). „Early Spectral Evolution of Classical Novae: Consistent Evidence for Multiple Distinct Outflows”. The Astrophysical Journal. 905 (1): 62. Bibcode:2020ApJ...905...62A. S2CID 222378358. arXiv:2010.07481 . doi:10.3847/1538-4357/abc3bb .
- ^ „NOVA Cen 2013 – Nova”. SIMBAD. Приступљено 2015-02-20.
- ^ Dickinson, David (2013-12-04). „A Naked Eye Nova Erupts in Centaurus”. Universe Today. Приступљено 2013-12-06.
- ^ „Alert Notice 492: Nova Centauri 2013 = PNV J13544700-5909080”. American Association of Variable Star Observers. 2013-12-04. Приступљено 2013-12-06.
- ^ IAU Circ., 9266, 2 (2013). Edited by Green, D. W. E.
- ^ Astronomer's Telegram #5649
- ^ Astronomer's Telegram #5653
- ^ Astronomer's Telegram #5966
- ^ а б в „First Detection of Lithium from an Exploding Star”. ESO. Архивирано из оригинала 1. 8. 2015. г. Приступљено 29. 7. 2015.
