Кинески резанци
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Misua_noodle_making_Taiwan.jpg/220px-Misua_noodle_making_Taiwan.jpg)
Резанци су основни састојак кинеске кухиње. Кинески резанци се веома разликују у зависности од региона производње, састојака, облика и начина припреме. Они су важан део већине регионалних кухиња у Кини и другим земљама са великим бројем кинеског становништва у иностранству.
Резанци у кинеском стилу такође су ушли у кухиње суседних источноазијских земаља попут Кореје (јајангмиеон) и Јапана (рамен), као и земаља југоисточне Азије као што су Вијетнам, Камбоџа (куи теав), Тајланд и Филипини.
Историја
[уреди | уреди извор]Најранији писани записи о резанцима датирају из књиге из периода Источног Хана (25–220. Н. Е.).[1] Резанци, често направљени од пшеничног теста, постали су истакнута главна намирница током династије Хан.[2] У западној династији Хан, због потражње за људством које би приступило војсци, било је неопходно да влада примени технологије за прераду хране које ће учинити складиштење хране лакшим и приступачнијим. Током овог времена појавио се „Лаомиан“, направљен од брашна хељде, проса и грашка богате скробом са нижим садржајем воде, што олакшава складиштење и транспорт.
Током династије Сунг (960–1279) радње са резанцима биле су веома популарне у градовима и остале су отворене целе ноћи. Током ранијих династичких периода кинески пшенични резанци били су познати као „колач од супе“ (кинески: тāнг бǐнг; пињин: танг бинг), као што је објаснио учењак династије Сонг Хуанг Цхао Иинг (хуáнг цхáо yīнг) у свом делу спомиње „Дивна мешовита дискусија о разним научним темама “ да се у стара времена храна попут тестенине заједнички назива„ бинг “и да се разликује кроз начине кувања.
Производња
[уреди | уреди извор]Кинески резанци се углавном праве од пшеничног брашна, пиринчаног брашна или скроба од мунг пасуља, с тим што се пшенични резанци чешће производе и конзумирају у северној Кини, а пиринчани резанци типичнији су за јужну Кину. Јаја, луг и житарице такође се могу додати резанцима направљеним од пшеничног брашна како би резанци добили другачију боју или укус. Јаја, беланчевине или тапиоке понекад се додају смеши брашна у малим количинама како би се променила текстура и нежност нити резанца. Иако је незаконита, пракса додавања хемијског унакрсног везника боракса за бељење јуфки и побољшање њихове текстуре такође је прилично честа у источној Азији.[3] Генерално, метода кувања кинеских резанаца укључује прављење теста од брашна, соли и воде; ручно мешање теста да би се обликовали тракасти облици; савијање траки за пробу; повлачење трака; испуштање трака у лонац са кључалом водом; и уклањање јуфки по завршетку кувања. Резанци кинеског типа углавном се праве од тврдог пшеничног брашна, које карактеришу јарко кремасто беле или светло жуте боје и чврсте текстуре. [4]
Пре него што је аутоматска машина за резанце изумљена педесетих година прошлог века, обрада кинеских резанаца вршила се у четири корака, укључујући:
- Свеже - Резанци се често потроше у року од 24 сата од производње због брзог обојења. Њихов рок трајања може се продужити на 3-5 дана ако се чувају у фрижидеру;
- Сушено - Свежи резанци суше се на сунчевој светлости или у контролисаној комори;
- Кувани - Свежи резанци резанци су или кувани или потпуно кувани. Након барења, кинески резанци се испиру хладном водом, исушују и прекривају са 1-2% биљног уља како би се спречило лепљење;
- На пари - Свеже алкалне нити са резанцима упаре се на пари и омекшају водом испирањем.[4]
Тесто за резанце направљено од пшеничног брашна прави се од пшеничног брашна, соли и воде, уз додавање јаја или луга, у зависности од жељене текстуре и укуса. Резанци на бази пиринча или других скроба обично се праве само од скробног или пиринчаног брашна и воде. Након формирања савитљиве масе за тесто, за производњу тестенина може се применити један од пет врста механичке обраде:
српски | кинески | пињински | Процес |
---|---|---|---|
Резани | 切 | qиē | Тесто се разваља у равну плочу, преклопи, а затим исече на резанце жељене ширине |
Истиснути | 挤压 | јǐ yā | Тесто се ставља у механичку пресу са рупама кроз које се тесто присиљава да формира праменове јуфке |
Ољуштени | 削 | xиāо | Чврсто тесто се меша и обликује у дугачки хлеб. Траке теста се затим брзо исеку или ољуште са векне директно у кипућу воду[5] |
Вучени | 拉 | лā | Тесто је ваљано у дугачки цилиндар, који се затим више пута развлачи и савија да би се добио један танки резанац[6] |
Мешени | 揉 | рóу | Куглица теста лагано се ваља на равној површини или меси рукама док се не формира у жељени облик[7] |
Ударани | 柭 | бó | Припрема се мекано тесто, ставља се у посуду, повлаче се траке теста и бацају директно у кипућу воду помоћу флексибилног бамбусовог штапа или штапића[8] |
Иако се резани и екструдирани резанци могу сушити како би се створио производ који је стабилан на полицама и који би се могао јести месецима након производње, већина ољуштених, повучених и гњечених јуфки конзумира се убрзо након што се произведу.
-
Ољуштене танке траке теста са векне директно у посуду са кључалом водом даоxиаомиан (刀削面)
-
Повлачење пшеничног теста у један танки прамен да се формира ламиан
-
Произвођач резанаца истискује резанце директно у лонац са кључалом водом.
Кување
[уреди | уреди извор]Резанци се могу кувати у свежем (влажном) или сувом облику. Обично су кувани, мада се могу и пржити у уљу док не постану хрскави. Кувани резанци се тада могу пржити на мешавини, сервирати са сосом или неким другим додатком или послужити у супи, често уз месо и друге састојке. Одређене резанце од пиринча праве се директно од парења сирове каше од пиринча и конзумирају се само свеже.
За разлику од многих западних резанаца и тестенина, кинески резанци од пшеничног брашна обично се праве од сланог теста и зато не захтевају додавање соли у течност у којој се кувају. Кинески резанци се такође врло брзо кувају, обично им треба мање од 5 минута да постану ал денте, а некима је потребно мање од једног минута да заврше кување, а тањим резанцима треба мање времена да се кувају. Кинески резанци направљени од скроба од пиринча или мунг пасуља углавном не садрже со.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „4,000-Yеар-Олд Ноодлес Фоунд ин Цхина”. Натионал Геограпхиц Неwс (на језику: енглески). 12. 10. 2005. Приступљено 30. 1. 2021.
- ^ Синцлаир, Тхомас Р. (2010). Бреад, беер, анд тхе сеедс оф цханге : агрицултуре'с импацт он wорлд хисторy. Wаллингфорд, Оxфордсхире, УК: ЦАБИ. стр. 91. ИСБН 978-1-84593-704-1.
- ^ „彰化縣衛生局: 新聞稿”. wеб.арцхиве.орг. 29. 7. 2013. Архивирано из оригинала 29. 07. 2013. г. Приступљено 30. 1. 2021.
- ^ а б „АСИАН НООДЛЕ ТЕЦХНОЛОГY” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 25. 07. 2018. г. Приступљено 30. 1. 2021.
- ^ 中国美食探秘 (Сецретс оф Цхинесе Цуисине) (5 (面点: 21:55)), 中国中央电视台 (ЦЦТВ), 30. 1. 2021
- ^ 中国美食探秘 (Сецретс оф Цхинесе Цуисине) (5 (面点: 20:35)), 中国中央电视台 (ЦЦТВ), 30. 1. 2021
- ^ 中国美食探秘 (Сецретс оф Цхинесе Цуисине) (5 (面点: 20:06)), 中国中央电视台 (ЦЦТВ), 30. 1. 2021
- ^ 中国美食探秘 (Сецретс оф Цхинесе Цуисине) (5 (面点: 21:13)), 中国中央电视台 (ЦЦТВ), 30. 1. 2021