Пређи на садржај

Клајзенова кондензација

С Википедије, слободне енциклопедије
Тхе овералл реацтион оф тхе цлассиц Цлаисен цонденсатион.
Тхе овералл реацтион оф тхе цлассиц Цлаисен цонденсатион.

Клајзенова кондензација (коју не треба мешати са Клајзеновим преуређењем) је реакција формирања угљеник–угљеник везе. Она се одвија између естара, или естра и неког другог карбонилног једињења, у присуству јаке базе, што доводи до формирања β-кето естра или β-дикетона[1]. Она је добила име по Раинер Лудвиг Лаизену, који ју је први објавио 1881[2][3][4].

Типови

[уреди | уреди извор]

Класична Клаизенова кондензација, где се само један енолизабилни естар лористи.

Мишовита Клаизенова кондензација, где се користи енолизабилни естар или кетон и неенолизабилни естар.

Дикманова кондензација, где молекул са две естарске групе реагује интрамолекуларо формирајући циклични β-кето естар.

Механизам

[уреди | уреди извор]
Аниматион зум Реактионсмецханисмус дер Цлаисен-Конденсатион

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Цареy, Францис А. (2006). Органиц Цхемистрy (Сиxтх изд.). Неw Yорк, НY: МцГраw-Хилл. ISBN 0-07-111562-5. 
  2. ^ Claisen, L., and A. Claparede. Ber. Deut. Chem. Ges., 1881, 14, 2460.
  3. ^ Claisen, L. Ber. Deut. Chem. Ges., 1887, 20, 655.
  4. ^ Hauser, C. R.; Hudson, Jr., B. E., Org. React., 1942, 1.

Литература

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Klajzenova kondenzacija на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Klajzenova_kondenzacija&oldid=27749154”